Posečena stabla u zaštićenoj zoni Fruške gore, ali "po planu"

Na Fruškoj gori, u blizini lokaliteta Srneći potok - Tatarica, zatekli smo posečena stabla.

Tik pored parkiranih kamiona.

Radnici kažu - nisu došli nelegalno, unajmilo ih je preduzeće Šume Fruške gore DOO, a seča je „po planu“.

Naš sagovornik tvrdi - samo nekoliko stotina metara dalje počinje najstrože zaštićena zona.

"Kao što vidite oko mene je devastacija i danas, a ja sam prvi put to uočio pre skoro godinu dana, jer sam često ovde dolazio. I onda sam video da su krenuli radovi na ovom putu iza nas. Posle toga su krenula izvlačenja samih stabala i seča šume, a da napomenem samo da prvi stepen zaštite na Fruškoj gori postoji na četiri odsto teritorije nacionalnog parka i levo od mene je tih četiri odsto", kaže Zoran Radović, planinarski vodič.

Tih četiri odsto nazire se odmah iza naslaganih, obeleženih debala u drugom stepenu zaštite - što sugeriše da je seča u ovom području legalna.

I u tom grmu leži zec, smatra aktivistkinja.

"Tu su seče legalne ukoliko su u planovima gazdovanja šumama i u godišnjim izvođačkim planovima.Ja sam to proverila i to zaista jeste planska seča. Mi imamo zapravo jako veliki problem, a to je problem neadekvatnih planova gazdovanja šumama u zaštićenim područjima prirode. Oni su napravljeni tako da se maksimalno eksploatišu", kaže Dragana Arsić iz pokreta "Odbranimo šume Fruške gore".

Iz pokreta su 2024. godine podneli inspekcijsku prijavu zbog navodne nezakonite seče u prvoj zoni koja je u vlasništvu Sremske eparhije, nakon čega je ona dobila rešenje o privrednom prestupu.

Upozoravali su još tada da desetogodišnji plan gazdovanja iz 2016. ne štiti dovoljno zaštićene zone.

"Godine 2016. je crkva ušla u taj svoj posed i oni su počeli krenuli koncesiovno da gazduju i šumama što znači da unajme firmu da radi za njih, a oni u svoju kasu stave 200.000 evra godišnje. I apsolutno njih ne zanima zaštita prirode, zato ne možemo ni očekivati da javno preduzeće tu nešto radikalno promeni", rekla je Arsić.

Kako bi se ovaj problem iskorenio, treba početi od institucija - pre svega Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode - kako bi se uskladili Zakon o nacionalnim parkovima i Zakon o zaštiti prirode.