Svetska asocijacija za istraživanja javnog mnjenja (WAPOR) označila je Srbiju kao državu u kojoj postoji uskraćivanje prava istraživanja javnog mnjenja, navodeći u svom godišnjem izveštaju da su od članova iz Srbije, Austrije i Turske, dobili zahtev za podršku istraživačima, jer se na njih vrši pritisak od vlade, političara, ali i pojedinih medija.

Zoran Gavrilović, izvršni direktor BIRODI-a, kaže za list Danas da ovaj nalaz WAPOR-a govori da će Srbija biti pod lupom, ali i da će dobiti podršku u procesu jačanja integriteta istraživačke profesije.

„Svetska asocijacija za istraživanja javnog mnjenja je bila adresa na koju sam se obratio nakon, slobodnu mogu reći, harange koja je sprovedena, a čiji su učesnici bili predsednik Republike i SNS-a, poslanici SNS Martinović, Orlić i Đukaković, novinar Ivan Radovanović i medijski stručnjak Ištvan Kaić u dva teksta. Moja ‘krivica’ je bila što sam uradio ono što se radi u bilo kojem istraživanju javnog mnjenja, ukrstio sam odgovor na pitanje o izbornom ponašanju sa sociodemografskim pitanjima i dobio da osobe sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, odnosno oni stariji od 65, statistički značajnije glasaju za SNS“, naveo je Gavrilović.

On dodaje da su rezultat te hajke bili mejlovi od pristalica SNS-a.

„Čak sam svoje istraživanje uz pretnje poslao predsedniku Srbije u formi predstavke. Do danas nisam dobio ni zavodni broj predstavke, što se može smatrati činom odmazde“, smatra Gavrlilović.

Dodaje da se u želji da očuva sopstveni profesionalni integritet, ali i integritet BIRODI-ja, a verujući da ništa nestručno i neprofesionalno nije uradio, obratio WAPOR-u.

„Za razliku od ovdašnje istraživačke zajednice koja nije profesionalno organizovana, i gde su samo Bojan Klačar i Vladimir Pejić osudili postupanje, pre svega poslanika Martinovića, rukovodstvo WAPOR-a je reagovalo brzo i zatražili su sporno istraživanje uz predlog da postanem član WAPOR-a. Krajem godine stigao je predlog da postanem i nacionalni kordinator za Srbiju, što će mi omogućiti da počnem da radim na profesionalizaciji istraživačke profesije u Srbiji koje je trenutno deprofeisonalizovana“, ukazuje Gavrilović.

Sticajem okolnosti, dodaje, jedna od oblasti kojom se bavio je profesija i njen integritet.

„Sve to treba da pomogne reprofesionalizaciji istraživačke profesije u Srbiji, koja je trenutno na niskom nivou. Moj je san da niko nikada ne prođe medijskog ‘toplog zeca’ zato što je uradio istraživanje koje ‘žulja’ vlast, a koja zna da je to tačno“, rekao je.