Sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) izjavio je da su prema istraživanjima tokom pandemije građani najviše verovali lekarima i da bi zbog toga političari trebalo da se sklone iz javnog prostora kada je reč o kampanji o značaju vakcinacije. Ističe i da su ljudi na početku epidemije bili zadovoljni informacijama koje su dobijali od Kriznog štaba, ali da više nije takva situacija.
On je za N1 rekao da je, stoga, Krizni štab dužan da učini dodatan napor, da mobiliše profesionalnu zajednicu, lekare, kao i da se u kampanju u uključe i Ujedinjeni protiv kovida, da se zaborave sve podele i da ljudi koji imaju integritet izađu u javnost.
„Ono što radi dr Šekler je fantastično“, rekao je Gavrilović i dodao da, sa druge strane, političari moraju da se sklone.
povezane vesti
Ocenio je da svi koji pokušavaju da iskoriste koronu za očuvanje postojećih ili dobijanje novih pozicija „rade neetičan čin i ne rade u javnom interesu“.
Ističe da je u javnosti – lekarska struka ostala po strani. „Sada zamenik gradonačelnika Beograda određuje mere – to prosto neprihvatljivo…Ovo je vreme lekara, a onda će doći vreme ekonomista, sociologa…Sada smo u egzistencijalnoj fazi kada je potrebno sačuvati živote ljudi“, naglasio je Gavrilović.
Kako ubediti mlade i neopredeljene da se vakcinišu?
On je preneo i da u BIRODI-ju sprovode online istraživanje o stavovima građana vezana za vakcinaciju, da je u pitanju netipično istraživanje čiji cilj je da se sakupe stavovi ljudi koji žele i onih koji ne žele da se vakcinišu, sa namarerom da se dođe do ključnih argumenata koji služe za promociju vakcinacije.
Ističući da je prema istraživanjima koje je objavio analitičar Đorđe Vukadinović, trećina ljudi u Srbiji za vakcinaciju, trećina neodlučna i trećina protiv, poenta istraživanja da ti argumenti posluže stručnjacima da unaprede komunikaciju o značaju vakcinacije.
Istakao je i da su oni koji su do sada vakcinisani – ljudi koji su to učinili iz nužde i straha (stari ljudi i oni koji imaju komorbiditete, a da se sada u kampanji vakcinacije ide prema onima koji nisu nužni – a to su mladi ljudi koji nemaju zdravstvene probleme.
Tu je, kako navodi, evidentan problem u velikom broju informacija i nedostatku kvalitetnih informacija, za šta je odgovornost na Krinom štabu i onima koji vode kampanju.
Naglašava da smo u Srbiji imali kampanju kako smo uspešni u nabavljanju vakcina, a ne o značaju vakcinacije.
Prema istraživanju BIRODI-ja, koje, kako kaže, nije precizno već indikativno, mlađi od 35 godina su najmanje spremni da prime vakcinu.
„Mladi nisu u riziku. Oni koji jesu su se već vakcinisali, strah je bio motiv“, rekao je Gavrilović i naglasio da zbog toga u kampanji usmerenoj ka mladima treba da se pređe na strateguiju povećanja znanja, razgovorima s ljudima…
Zabrinjava, kako dodaje, i značajan broj ljudi u zdravstvenom sistemu sa srednjom medicinskom školom i među lekarima koji su izrazili skespu prema vakcini.
Zašto lekarska komora i SLD nisu stali iza vakcinacije?
Preneo je i koje argumente u istraživanju navode oni koji neće da se vakcinišu, od kojih je prvi „to je moje pravo da se ne vakcinišem“, drugi da „vakcine nisu dovoljno ispitane i čekamo da vidimo“, a treća dimenzija problema je kvalitet informacija pošto smo „u informativnoj kakafoniji ili pandemiji informacija“.
Ukazao je na problem da imamo ljude koji su lekari u Kriznom štabu i daju oprečne informacije, a to su činili i neki njegovi bivši članovi.
„Ogromna je odgovornost Lekarske komore i Srpskog lekarskog društva što nisu stali iza vakcinacije“, rekao je Gavrilović.
Govorio je o još jednom problemu – činjenici da se Krizni štab podelio na politički i medicinski deo.
„Treća dimenzija je javni servis kao alat komunikacije. Oni su počeli poslednja dva-tri dana da menjaju koncept. Do sada smo imali promociju vakcinacije u funkciji vlasti gde se predsednik prikazivao kao neko ko je nabavio vakcine“, rekao je sociolog.
Ključno je, sada, kako kaže, edukovati i razgovarati s ljudima koji nisu u nuždi da prime vakcinu.
Upitan da li u kampanji promocije vakcinacije može pomoći činjenica da se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče vakcinisao, Gavrilović kaže: „Da, ali koliko – ne znam“.
„Jer oni koji su se već vakcinisali su stariji ljudi koji su po ranijim istraživanjima biračko telo koje podržava predsednika, mladi nisu biračko telo koje u većoj meri glasa za predsednika, nemam podatke koji bi to dokazali. Bitno je da su, u stvari, dve bitne grupe sa kojima treba da se razgovara mladi ljudi i medicinsko osoblje“, rekao je Gavrilović.
Istakao je da medicinski radnici treba da prime vakcinu zbog sebe, ali i zato što imaju komunikativnu ulogu u procesu vakcinacije.
„Pošto predsednik radi istraživanja permanetno bilo bi dobro da se vidi ko su neopredeljeni…Sa njima bi trebalo razgovarati i videti njihovu argumentaciju“, rekao je sociolog i dodao:
„Ako imamo 30 odsto onih koji hoće da se vakcinišu i 30 neopredeljenih, to je blizu dve trećine i sa ovim koji su preležali virus smo na zlatnoj grani“.
Bitna odluka poverenika
Gavrilović je u razgovoru za N1 ukazao i na značaj rešenja poverenika za slobodan pristup informacijama koji je naložio Regulatornom telu za elektronske medije (REM) da mu, u roku od pet dana, dostavi baze monitoringa medija za 2018. za televizije sa nacionalnom pokrivenošću.
On je naglasio da je rešenje važno jer se na taj način uspostavlja građanska kontrola nad onim što radi REM i što je i u skladu sa zakonom.
„Ovo je velika odluka gde sve baze, svi podaci REM-a koji se tiču monitoringa medija su javno vlasništvo i sve organizacije, stranke i institucije moćiće da uzimaju te podatke“, rekao je Gavrilović i dodao da je „ovo prvi mali napredak u izgradnji izbornih uslova i primer kako i regulatorne institucije mogu da doprinesu integritetu izbornog procesa.
Pogledajte snimak celog gostovanja u okviru emisije N1 Studio Live:
