"Gde piše Putin, gde piše Rusija?" Da li put u EU vodi preko podrške sankcijama

Osuda ruske agresije i invazije, uz poziv da se kazne oni koji čine ratne zločine u Ukrajini. Tako bi se najkraće mogao sumirtai tekst Dekalracije o podršci Ukrajini, koji je Srbija prihvatila u Atini.

"Saglasni smo da ne može biti nekažnjivosti za ratne i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, i svi u vezi s tim moraju biti pozvani na odgovornost", navodi se, između ostalog, u Deklaraciji.
Predsednik besan jer mediji tvrde da je potpisao da podržava hapšenje Putina.

"Koga vi zavitlavate? Je l’ vas sramota da to kažete? Gde piše Putin, gde piše Rusija, je l’ ima neko normalan da ovo ne bi prihvatio. Zamislite piše da treba da odgovaraju oni koji su ubijali civile. Šta je sporno? I gde pise Putin?", upitao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ne piše Putin, ali piše Zelenski. Tako je Srbija podržala mirovni plan ukrajinskog predsednika, a evropska strana učinila je ustupak Srbiji da se u tekstu ne spominju sankcije Rusiji, tvrde provladini mediji.

"Nisam siguran da je akcenat bio na sankcijama. Susret nema tu jačinu kao neki drugi i važnost celog ovog skupa ide u potpuno drugom smeru od sankcija", kaže Igor Novaković iz Centra za međunarodne poslove.

Cilj je bio da se pokaže jedinstvo onih koji žele da postanu članice Evropske unije, ali i snaga Brisela da je i dalje atraktivna destinacija za region, Moldaviju i Ukrajinu.

"Vrlo je jasno da je iz strateških razloga, pre svega Srbija, kao najveća zemlja u regionu, ali i sve ostale, već odavno su morale biti u Evropskoj uniji. Upravo zbog stvari kao što je rat u Ukrajini, zbog bezbednosti, strategije, ali to se nažalost nije dogodilo", rekao je diplomata Ognjen Pribićević.

Nije se dogodilo, iako je pre 20 godina obećano. I to baš u Grčkoj, na Solunskom samitu. Jedino je Hrvatska uspela da postane članica, a ostale zemlje regiona i dalje su u pokušaju da svoj put do Unije pronađu.