"Gde ste parkirali svoju savest": Muke Nišlija sa invaliditetom, 10 puta više nalepnica nego parking mesta

Uvrede, psovke i kazne koje plaćaju, tako opisuju svoju svakodnevicu u saobraćaju i čekaju da gradska vlast i policija utvrde nova pravila koja će se sprovoditi i poštovati, o čemu je sa nadležnima organizovan i sastanak.
Pored svog parking mesta je, jer je na njemu neko parkirao. I danas, kao i juče.

"Juče sam imala veoma neprijatnu situaciju. Ovde je kafić i unutra je bio neki momak koji se parkirao na mom mestu. Stala sam ispred svog parkinga, zatrubila sam da se neko pomeri, jer sam videla da nema nalepnicu. On je izašao i počeo da viče na mene. Umesto da se izvini, on je krenuo na mene. Svakog dana preživljavam neprijatne situacije", priča Jasmina Barać iz Udruženja studenata sa invaliditetom.

I ne samo ona - mnogi na ovom sastanku. Neki su i kasnili na raspravu o parkingu za ljude sa invaliditetom, jer nisu imali gde da parkiraju.

Srđan Veselinović je na sastanku, kao predstavnik udruženja "Dan". Otac je dvoje dece sa invaliditetom i kaže da je akter više neprijatnih, nekada zamalo i incidentnih situacija.

"Problem koji već imamo sa svojom decom je dovoljno veliki, a onda nam se sve još pridodaje. Ispred Doma zdravlja sam bio, pošao sa detetom na terapiju, zauzeto mesto za osobe sa invaliditetom, naravno, zakasnili smo. Prosto je gospođica odbijala da se parkira na neko drugo mesto, čak je zvala neke svoje ljude, koji je valjda trebalo da me zaplaše. Imamo itakvih situacija u gradu vrlo često", kaže Veselinović.

Koliko je takvih situacija, kažu - ne zna se broj, a sve je zato što se brojevi koje planira i uređuje grad ne slažu sa stvarnim stanjem i potrebama ljudi sa invaliditetom.

Obeleženih mesta - 162, a 1.000 nalepnica koje izdaje Grad Niš.

"Ovaj problem nije od juče. Ja sam pokušala i pre par godina da se zloupotrebe izdavanja nalepnica, parkiranja bahatih vozača skupocenih automobila na našim mestima smanje. Međutim, nije urodilo plodom. Žao mi je što na sastanak nije došao nijedan predstavnik parking servisa, jer kada treba da nam pišu kazne, tada im nije teško, niti da pogledaju našu nalepnicu, niti vide rešenje", navodi Jasmina Barać.

Neki od njih su vozači, neke voze. Zajedničko im je, kažu, da su u gradu čiji je sam centar za njih nepristupačan.

"Veliki je problem parkirati dalje od mesta na koje treba da stignemo. Moj sin otežano i vozi kolica, ako je hladno, teško mu je da vozi, smrzavaju mu se ruke. Tako da je važno da ima na više lokacija bliže nekim ključnim institucijama, mestima, centru", priča Danijela Anđelković iz Udruženja distrofičara.

Tvrde da jedna privatna firma ima više parkinga za osobe sa invaliditetom, nego ceo ovaj grad. U Beogradu je 500 obeleženih parking mesta sa ličnim brojem tablica ljudi sa invaliditetom. U Nišu ni toga nema.

"Ne znam gde su oni parkirali svoju savest, ali mi u Nišu nemamo život", ocenjuje Jasmina Barać.