Od predstavnika takozvane "Generacije Z", koja će služiti vojni rok ako Vlada i Skupština usvoje taj predlog, ne možete očekivati da bespogovorno posluša nešto samo zato što ste mu Vi to rekli, to više nema ni u odnosu roditelj-dete, kaže za N1 psihološkinja i psihoterapeutkinja Radmila Vulić Bojović. Glumac Ivan Mihailović, koji je popularnost stekao ulogom u seriji "Vojna akademija", kaže da lanac komande nije uvek loš, jer bez njega ne može da se funkcioniše u kriznim situacijama, ali da mladi iz "Generacije Z" nisu rasli na romantizovanim pričama o vojsci kao starije generacije.
Na sednici Vlade Srbije zakazanoj za 13 časova, njen predsednik i ministri trebalo bi da usvoji odluku o vraćanju obaveznog vojnog roka, o čemu je predsednik Srbije prethodno dao saglasnost. Tako bi pred služenjem vojnog roka mogla da se nađe takozvana „Generacija Z“, novi, mladi ljudi odrasli sa osećanjem uznemirenosti i nesigurnosti usled Svetske ekonomske krize, uz široko rasprostranjenu upotrebu interneta i u otporu prema svakoj vrsti autoriteta. Kako će se oni prilagoditi sistemu ustrojenom na strogoj hijararhiji i disciplini, poput vojske?
„Karakteristike Generacije Z su niska tolerancija na frustraciju, jedna nestrpljivost koja zna da bude smetnja, a opet, s druge strane, fokusiranost na cilj, to su generacije između 1996. i 2010, pokazuju jednu određenost, determinisanost na cilj. Nisam sigurna koliko je to kompatibilno sa kolektivnim“, naglasila je Vulić Bojović.
POVEZANE VESTI:
Na pitanje da li je 2,5 meseci kratak ili dug rok za služenje vojnog roka, ona kaže:
„U isto vreme je to i kratko i dugo, ne znam šta može da se učini po pitanju vojne obuke, ali to je kratak period da se istrenira, nauči nešto. A opet, ako stavite sebe da nekako svoj život koji je isplaniran stavite na čekanje dva i po meseca, veliko je pitanje zašto biste vi to radili. Ono što karakteriše te mlade ljude je to što uvek imaju tu zapitanost – šta ja imam od toga, što i nije tako loše“.
Govoreći o pripremama za ulogu Mirka Klisure u „Vojnoj akademiji“ koju je Generacija Z obožavala, Ivan Mihailović kaže da je to za njih bio jako ozbiljan projekat.
„Ja sam završio više vojske nego ovi civilno što su završavali poslednjih godina. ‘Vojna akademija’ je za nas bio projekat, bavili smo se poslom za koji smo se školovali, a to je gluma. Vrlo smo ozbiljno tome pristupili, mi smo maltene živeli na Akademiji, ušli smo vrlo ozbiljno u tu materiju i nama je kao mladim glumcima to bilo vanredno zanimljivo“, kazao je.
Ali, naglašava da je tema o vojsci vrlo specifična.
„I vrlo je opasno oko nje ostati nedorečen. Vojna akademija je potpuno različita stvar od vojnog roka. Vojna akademija je obrazovna ustanova, fakultetska ustanova u kojoj je moguće studirati mašinstvo, elektrotehniku, menadžment, medicinu, postoji ozbiljan prijemni ispit koji se sastoji iz matematike koja je na jako visokom nivou, i fizičke spremnosti“, rekao je.
Dodaje i da ono što je glavna razlika je da se Vojna akademija služi dobrovoljno, a da je vojni rok obavezan. „To su dve dijametralno suprotne stvari“, kaže.
„Moj profesor glume Dragan Petrović je govorio kako gluma ide iz lakoće, meni je ova uloga bila laka, teže mi je bilo da radim neke ozbiljne dramske scene nego snimanje na Pasuljanskim livadama. Bilo mi je zabavno, zato što je moja generacija, a rođen sam 1989, ja sam se rodio i sve je otislo dođavola. Ali sam ja odrastao na pričama svog oca i dede o vojsci. Ja sam želeo da idem u vojsku kada sam bio mali. Moj otac je služio na ‘Galebu’, na najvećem brodu ratne mornarice bivše zemlje. Onaj brod kojim je Tito išao na Bali, i kad zamišljam oca, to je bela uniforma, ogromna zemlja, mirno more“, naveo je Mihailović.
Neke generacije, dodaje, slušale su neke druge priče.
„Neke generacije su se zatekle u vojsci kada su počeli ovi grozni ratovi, gde su autoriteti bili malo skrenuti, gde autoriteti u lancu komande nisu baš bili na visini zadatka, ti ljudi imaju malo drugačiju priču, i zato je bitno ne ostati nedorečen“, kazao je.
Vulić Bojović kaže da Generacija Z nije odrastala na romantizovanim pričama o vojsci.
„Ovi mladi ljudi nisu odrasli sa romantizovanim pričama o služenju vojnog roka. Naprotiv, vojsku si 1990-ih gledao da izbegneš, jer je to značilo da ti je život ugrožen“, rekla je Vulić Bojović.
„Zato što su ti autoriteti mislili da su ti vojnici od olova, samo su malo pogrešili“, dodao je Mihailović.
Vulić Bojović kaže i da su neki ljudi trajno oštećeni jer su žrtvovani za sukobe u kojima nisu hteli da budu, niti je trebalo da budu.
„I to je važna stvar o kojoj bi trebalo voditi računa kada se ulazi u ovakvu jednu stvar. Mladi ljudi danas ako poštuju autoritet, a poštuju, onda je to iz nekog poštovanja, i poštuju vas ako vi poštujete njih. Bojim se da će tu da nastane zaplet ukoliko kadar koji bi trebalo da radi s tim mladim ljudima nije na visini tog zadatka“, naglasila je.
Navodi i da se ne može očekivati od mladog čoveka da bespogovorno posluša nešto samo zato što ste mu vi to rekli. „To više nema ni u odnosu roditelj-dete“, kazala je.
Romantizacija kroz „Vojnu akademiju“
Na pitanje koliko je „Vojna akademija“ romantizovala shvatanje služenja vojske, Mihailović kaže:
„Mi smo se upoznali sa sistemom, ako me pitate da li je Vojna akademija ista kao iz serije – nije, kao što nije ni Njujork isti kao u seriji ‘Seks i grad’. To je deo našeg posla, mi se bavimo romantizacijom. I Hičkok je izbacivao najbolje scene iz filmova jer su bile nepotrebne. I objasnio je film kao život iz kojeg su izbačeni dosadni delovi. Tako i mi, morali smo da izbacimo dosadne delove, izvinite“, rekao je Mihailović.
I Vulić Bojović se salže da „život nije serija ni film“.
„Oni koji su gledali ‘Vojnu akademiju’ ne mogu sebi da predstave kako to zaista izgleda. Život nije ni film ni serija. U tom korpusu ideja treba tražiti nove načine kako ovu situaciju rešavati. Bojim se da stara rešenja koja su nekad radila neće biti primenjiva na ovu novu situaciju. To je vezano i sa promenama u načinu na koji živimo, ne samo lokalno, to je globalni fenomen“, kaže.
Generaciju Z opisuje kao „mlade koji brzo žive“.
„Donose odluke u trenutku, to neće biti kompatibilno sa nekom bespogovornom poslušnošću koja će se, bojim se, od njih tražiti“, naglasila je.
Ali, tak lanac komande nije uvek loš, naglašava Mihailović.
„Bez lanca komandovanja ti ne možeš da funkcionišeš u nekim kriznim situacijama, poplavama naprimer. Jedan mora da kaže gde idemo. Ali taj jedan može da pogreši, zato nijedan sistem nije savršen. Najbolji autoriteti su oni koji dolaze iz poštovanja. Kao i za naše profesore, svojim znanjem prema nama su izazivali neograničeno poštovanje koje traje i dan danas“, ispričao je.
Gošća N1 kaže da je za svaku vrstu vođenja i rad s ljudima potreban specifičan set sposobnosti.
„Specifičan set sposobnosti koji se, nažalost, u našem obrazovanju i tokom vaspitanja ne forsira, ne stavlja se u prvi plan. Zato imamo i toliko problema s ponašanjem dece u školama, ako to imate u školama koja je mekša kategorija u odnosu na vojsku, pomislite kako bi to moglo da izgleda u vojsci“, predočila je.
A premijer Vučević je rekao nedavno da će „mame i tate“ biti zahvalne što će njihovi sinovi ići u vojsku.
„Pričalo se kako će i roditelji biti zadovoljni, nisam sigurna koliko će roditelji biti zadovoljni. Ono što roditelji misle da je vojska, ja mislim da to više nije tako, da to više ne postoji. Nisam sigurna da je takva vojska moguća danas. Mi danas gledamo ratove gde su dronovi glavni, mislim da će ovde biti više razočaranje nego oduševljenje“, ocenjuje Vulić Bojović.
Ivan Mihailović dodaje da bi trebalo videti kako je služenje vojnog roka orghanizovano u nekim drugim državama, pa osmisliti koncept.
„Takođe, trend smanjenje odgovornosti je nešto što je problematično danas, nekada su pričali da je vojska ta gde prvo naučiš da stekneš odgovornost, ne znam da li je to tako, ali to da jednom moramo da naučimo da preuzmemo odgovornost za svoje postupke, to je krucijalna stvar za odrastanje“, zaključio je Mihailović.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare