Generalni sekretar Saveta Evrope: Dobro je što je Srbija pozvala Venecijansku komisiju, sačekajmo njihovo mišljenje

N1: Institucije EU su zabrinute zbog takozvanih "Mrdićevih zakona" i uticaja na nezavisnosti pravosudnog sistema u Srbiji. Šta konkretno Savet Evrope može da uradi povodom toga, osim kritike? Čuli smo od vlade da će se time baviti i da su se obratili Venecijanskoj komisiji. Ali zašto čekati Venecijansku komisiju kada EU i Brisel kažu da su zakoni loši?

Alen Berse: Ne govorim u ime Brisela. Mogu da govorim u ime Saveta Evrope, koji ima 46 država članica, među kojima je i Srbija, dugogodišnja članica, već više od 20 godina, uskoro 23 godine. Kao što znate, imamo veoma aktivnu saradnju sa svim državama članicama.

Radimo zajedno svakodnevno u Strazburu, gde je prisutan i ambasador Srbije, zajedno sa ekspertima i mnogim drugim ljudima, kao i sa našom kancelarijom ovde. U ovom slučaju smo zaista zadovoljni što je Srbija zatražila mišljenje Venecijanske komisije.

To je ekspertsko telo koje će razmotriti situaciju. Oni će uskoro posetiti Srbiju i voditi razgovore o tome, pa ćemo videti kakvi će biti njihovi zaključci. Treba pustiti da taj proces ide svojim tokom. To je upravo način na koji možemo da vodimo produktivan dijalog i da imamo elemente za dalji razvoj pozitivne saradnje.

N1: Ali, bilo je ljudi koji su mogli da zaustave ove zakone. Jutros ste razgovarali sa predsednikom. Da li ste ga pitali zašto je potpisao ove zakone?

Alen Berse: Ne želim da sa Vama raspravljam o razgovoru koji sam imao sa predsednikom, to nije poenta. Imamo suverenu državu sa institucijama koje funkcionišu. Istovremeno, imamo zemlju članicu Saveta Evrope i aktivnu saradnju. Postoje načini da se sva pitanja otvore. Moram iskreno da kažem da sam tokom ove posete, kao i ranije, sa svim sagovornicima u Srbiji pokretao sva moguća pitanja.

Mislim da je to najbolji način da se napravi napredak – kroz dijalog, razmenu mišljenja, sagledavanje gde se ne slažemo, a gde se slažemo, ali uz stalno podsećanje da smo deo iste velike evropske porodice. Ta porodica ima ogromnu raznolikost – političku, istorijsku – i znam šta to znači za Srbiju i ovaj region. Uvek treba da budemo u pokretu i da vidimo kako da napravimo napredak.

Još jednom, Srbija je zatražila mišljenje Venecijanske komisije, i to je dobra stvar.

N1: Ipak, stručnjaci tvrde da bi ovi zakoni mogli da utiču na nezavisnost pravosuđa i da omoguće vladi i vladajućoj stranci da utiču na tužioce. Gde je granica između normalne izmene zakona i mešanja u pravosuđe?

Alen Berse: Prva stvar koju mogu da kažem jeste da je nezavisnost pravosuđa apsolutno ključna. To je veoma važno u našim državama članicama. Istovremeno, moramo videti da u Evropi postoji velika raznolikost pravosudnih sistema. To znači da postoje različiti načini da se obezbedi nezavisno pravosuđe. Sve zavisi od konteksta, istorijske i institucionalne pozadine.

Pomenuli ste stručnjake – ne znam na koje stručnjake mislite i ne želim sada o tome da govorim. Važno je pratiti pravilan redosled. Ako smo zatražili mišljenje Venecijanske komisije, onda su oni eksperti i nije moguće donositi zaključke pre nego što oni daju svoje mišljenje. Oni će posetiti zemlju, imati kontakte i sarađivati sa institucijama. Sačekajmo da vidimo šta će Venecijanska komisija reći. Sve ostalo u ovom trenutku je više spekulacija.

N1: Pomenuli ste „pravi smer“. Kada pogledate Srbiju danas, stanje vladavine prava i slobode medija – da li Srbija ide u pravom, evropskom smeru?

Alen Berse: Znate, u današnjem svetu, ne samo u Evropi nego globalno, govorimo u trenutku kada se vodi brutalan rat u Iranu. Neke države članice Saveta Evrope su direktno pogođene, neke imaju granice sa Iranom. Pritisak na vladavinu prava, ljudska prava i vrednosti koje delimo je ogroman.

Sve rasprave u Savetu Evrope moramo posmatrati u tom širem kontekstu. Druga stvar je da sa nizom kriza koje posmatramo poslednjih godina dolazi do ubrzanja događaja. Da li je iko pre šest meseci mogao da zamisli da ćemo danas biti u ovakvoj situaciji? Verovatno ne. Ova situacija stvara ogroman pritisak na međunarodno pravo, a kada je međunarodno pravo pod pritiskom, raste rizik da i vladavina prava bude potkopana.

Šta to znači za države članice? Posle godina približavanja vidimo više razilaženja, jer se mnoge stvari vraćaju na nacionalni nivo. Ipak, posvećenost multilateralizmu, mirnim odnosima i vladavini prava ostaje veoma važna. U tom radu sarađujemo sa svim državama članicama, uključujući i Srbiju.

Znam da postoje pitanja o kojima treba razgovarati. Uvek sam mogao da otvorim sva pitanja sa sagovornicima i da vidimo kako da napravimo napredak. Moja uloga nije da procenjujem pojedinačne situacije u detalje, već da osiguram da saradnja postoji i da se odnosi ne prekidaju.

U regionu, u Srbiji i širom Evrope postoji veliki pritisak, zato je važno intenzivirati saradnju i kontakte. Za to imamo institucije.

Šta to znači za slobodu govora, za funkcionisanje demokratskih institucija?

To su ista pitanja svuda. Zabrinuti smo, ali smo uvek spremni da radimo sa svim državama članicama kako bismo poboljšali situaciju i vodili otvorene razgovore.

N1: Na kraju, sastali ste se sa opozicijom, civilnim društvom i vlastima. Da li ste stekli utisak da je Srbija podeljena zemlja i kakve posledice to može da ima pred izbore?

Alen Berse: Ne želim da se mešam u unutrašnju politiku, to nije moja uloga. Ali mogu da kažem da je politička polarizacija društava nešto što danas postoji svuda, iz različitih razloga.

Svet postaje sve složeniji. Uz društvene mreže, dezinformacije i tehnološke promene poput veštačke inteligencije i generativne AI, sve je teže razlikovati šta je tačno, a šta nije – šta je informacija, a šta dezinformacija. To deli društva i polarizuje politički život.

Srbija verovatno nije izuzetak. To je pitanje kojim moramo da se bavimo, jer kada sve postane crno ili belo, „jedan ili nula“, više nije moguće pronaći način da se društvo ponovo okupi i napravi napredak.

To se ne odnosi samo na Srbiju. Ne mogu da procenjujem situaciju samo ovde, ali ono što sam video ovde je isto što vidim u mnogim zemljama. Upravo time se bavi i Savet Evrope – pokušavamo da prilagodimo funkcionisanje demokratije novom svetu koji se brzo menja.

Želimo kontinent sa demokratskim životom, podrškom vladavini prava i međunarodnom pravu, bez dvostrukih standarda. Borba protiv dvostrukih standarda je ključna. Svi kažu da su protiv njih, ali ne rade svi zaista na tome. To je obaveza koju moramo da preuzmemo, jer od toga zavisi kredibilitet institucija i saradnje među državama.