"Generalštab i ceo potez oko njega su zaštićeni": Šta očekivati od ljudi poput Kušnera?

Izjava Džareda Kušnera potencijalnog partnera Vlade Srbije u obnavljanju, odnosno pretvaranju zgrade dva Generalštaba i okoline u velike hotele, da bi zbog projekta "waterfronta" u Gazi, savetovao da se  sve sravni buldožerima, a Palestinci presele ili u Egipat ili u pustinju Izraela, je - osim šoka zbog praktičnog pozivanja na etničko čišćenje zbog izgradnje nekretnina - izazvao dodatnu sumnju šta bi bilo ovim važnim obeležjem Beograda i Srbije.

"Veoma je vredan potencijal imovine na obali (waterfront) Gaze. Tamo je malo nesrećna situacija, ali iz perspektive Izraela dao bih sve od sebe da iselim ljude, a zatim to očistim", rekao je Kušner i naveo da misli da je najbolja opcija za Palestince da Izrael premesti iz Gaze u pustinju Negev na jugu Izraela.

"Mislim da je to bolja opcija, tako da možete ući i završiti posao", poručio je ovaj poslovni čovek i zet bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa.

"Možda se i nama piše ista sudbina“, kaže u šali za N1 Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti.

On ističe da ne treba Kušner ili bilo ko drugi da objašnjava građanima Srbije šta će se desiti sa objektom koji je Vlada zaštitila, već da ako neko treba da ih obavesti o tom slučaju - to je upravo Vlada i nadležni zavodi za zaštitu kultunih dobara Republike Srbije.

"Voleo bih da čujem od nadležnih Zavoda za zaštitu kulturnih dobara kakav je stav. Jedino što se čulo od njih je da nije stigao zvaničan zahtev za skidanje zaštite sa objekta", navodi sagovornik portala N1.

Dimitrijević podseća da se taj objekat nalazi pod više mera zaštite, a poslednja je usvojena 2005. godine. On kaže da je cela katastarska parcela zaštićena i da su propisane mere poput očuvanja autentičnog izgleda i horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnih oblikovnih elemenata arhitekture i materijala, zabrana gradnje, postavljenje objekta trajnog ili privremenog karaktera....

Zaštićena zona još od Miloša Obrenovića

"Taj objekat je u potpunosti zaštićen. Ali nije samo zaštićen objekat, već ceo potez. Radi se o ulicama Nemanjinoj, Kneza Miloša i Kralja Milana gde su vladine zgrade. Tako je zacrtano još u prvom ikada urbanističom planu Beograda, a to je iz 40-ih godina 19. veka, za vreme Miloša Obrenovića", navodi.
Dimitrijević ističe i staru zgradu Generalštaba, koja je veoma značajna građevina ruskog arhitekte Baumgartnera koja je nastala 20-ih godina 20. veka, a koja bi se po Kušnerovom projektu, takođe rušila.

"Samo nekim vidom pravnog nasilja mogu da ruše sve odluke. Mada, tome su skloni u vladajućoj partiji. Mi smo zaista postali banana republika. Otvorili smo se najsumantijim belosvetskim likovima koji imaju pare i misle da mogu da rade šta im pade na pamet, a naša Vlada im omogućava", navodi Dimitrijević.

Prema pisanju "Njujork tajmsa" memorandumom između Kušnerovog tima i Vlade Srbije, prostor na kom se nalazi kompleks Generalštaba Vojske Jugoslavije, a koji je NATO bombardovao 1999. godine, bio bi dat investicionoj firmi gospodina Kušnera u zakup na 99 godina, bez naknade.

Istoričarka Olga Manojlović-Pintar podseća da je i pre 2016. godine odbijena ideja o transformaciji Generalštaba u luksuzni hotel za koju se zalagao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a da je za "kontroverzne biznismene i kriminalne strukture ponovo postao šansa" za dalje bogaćenje.

"Iluzorno je očekivati adekvatan odgovor na ova složena pitanja i delikatno promišljanje načina revitalizacije Dobrovićevog kompleksa, od nemoralnih i politički opasnih ljudi poput Kušnera, koji u ratu ne vide patnju i stradanje civila, već perspektivu za dalje sopstveno bogaćenje", kaže Manojlović-Pintar za N1.

Snaga simbolike Generalštaba

Kako ističe, snaga simbolike zgrade Generalštaba proizilazi iz složenosti njenog nasleđa, koje možda najbolje opisuju reči glumca Bekima Fehmiua: blistavo i strašno.

Ona podseća da je zgrada Generalštaba predstavljala jedan od simbola Beograda i kao takva upisana je u mentalne mape miliona ljudi i utemeljivala je vrednosti države koja se jasno izdvajala u međunarodnim okvirima i istovremeno, reflektovala snagu njene vojske.

Manojlović-Pintar podseća da je u vreme kada je nastalo, ostvarenje arhitekte Petra Dobrovića pobuđivalo brojne asocijacije.

"Formom je podsećalo na kanjon reke Sutjeske koji je postao poprište najveće bitke na ovim prostorima u toku Drugog svetskog rata, posle koje je jugoslovenski partizanski pokret prerastao u jednu od međunarodno priznatih vojski antifašističke koalicije. Fasadnim materijalom i izgledom, to je ostvarenje asociralo na zidine Dubrovačke republike koja je bila simbol slobodarskih tradicija i vekovne nezavisnosti. Načinom konceptualizacije, odnosno načinom na koji je situiran u prostora grada, kompleks Generalštaba je simbolizovao otvorenu kapiju, poput one koju je Đorđe Andrejević Kun iscrtao na novom grbu Beograda posle završetka rata. Dobrovićev Generalštab je postao jedan od ključnih toposa grada oko koga i u skladu sa kojim su razvijani ne samo urbanistički planovi, već i konstituisan identitet onih koji su u njemu živeli", kaže Manojlović-Pintar.

Vesić: Gimnazija, Akademija, Titova osveta

Ministar građevinarstva Goran Vesić, čiji se potpis vidi na memorandumu Vlade Srbije iz 2022. godine sa američkom kompanijom, tvrdio je i da nije ništa potpisao. On je prethodnih dana davao ne baš precizne izjave o tome šta se nalazilo na mestu zgrade Generalštaba, ali i tome kakvo je njegovo značenje i kako se, po njegovom ličnom mišljenju, uklapa u urbanističku sliku.

"Razumem reakcije, malo ljudi zna da je do 1941. tu bila stara zgrada gimnazije koja je uništena u bombardovanju te godine", napisao je na mreži X pre nekoliko dana.

Nešto kasnije napisao je da je na tom mestu stajale zgrade "Ministarstva vojnog i Vojne akademije koje su imale značajno mesto u istoriji Srbije".

Osim toga napisao je da je Generalštab osveta Josipa Broza Tita "prema mestu gde su obrazovani srpski generali i vojvode", a samu zgradu je nazvao "arhitektonskim mastodonom".

Ni jednom nije pomenuo da su u pitanju i drugi objekti kao i da su pod zaštitom države. Goran Vesić je, inače, diplomirao na Pravnom fakultetu.

Fundamentalni identitet grada

Dimitrijević poručuje da se gradovi ne mogu tek tako menjati kako nekome padne na pamet, jer istorija ne počinje od njih. On kaže da ovo nije samo narušavanje izgleda jedne zgrade već nečega što je fundamentalni identitet ovog grada.
"To je van pameti. Slušam i reakcije ovih dana. Sada imate ljude koji javno slobodno pričaju da li se njima zgrada sviđa ili ne sviđa. Nije reč o tome, već šta je u zakonu zaštićeno, na koji načn se doživljava i planira prostor, a ne individualni ukus. Zamislite kada bi se na osnovu individualnog ukusa svakog diktatora menjao grad", dodaje.

On je podsetio da ni Tito to nije radio, već je anagažovao stručnjake za urbanizam, a da sada predsednik ili ministar daju komentare da li je zgrada lepa ili nije.

"Kakve veze ima nečije privatno mišljenje da li je neka zgrada lepa ili nije. Možda je i meni ta zgrada ružna, ali kakve to veze ima. Nećemo tako da fantaziramo", kaže Dimitrijević.

Navodi da u sučaju Beograda na vodi, nije pitanju da li je nekome npr. kula lepa ili ružna, već da je bitno nasilje nad pravosudninim sistemom i zajedničkim dobrom grada.

"Ako su građani Beograda bili većinom nespremni na ovo što se desilo sa Beogradom na vodi, nadam se da će se oko ovoga ozbiljnije usprotiviti", rekao je Dimitrijević.