"Generalštab je spomenik kulture kao i Pećka patrijaršija": Šta će "da nikne" na lokaciji u centru Beograda

Ekološki ustanak pokrenuo je peticiju da se zgrada Generalštaba u centru Beograda, koja je srušena u bombardovanju, ne poklanja investitorima i da na tom mestu bude izgrađen Memorijalni centar posvećen žrtvama iz 1999. godine.

Iz Ekološkog ustanka su ranije ove nedelje izašli sa dokumentom koji je, prema njihovim navodima, 9. februara stigao u Ministarstvo odbrane i u kome stoji šta su namere vlade kada je reč o kompleksu zgrade Generalštaba koji je od 2005. zaštićen i predstavlja kulturno dobro - tvrde, država namerava da ga proda i na tom mestu izgradi objekat poput stambeno-poslovnih centara.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da je namera pravljenja objekta na mestu gde se nalazi Generalštab Vojske Srbije gruba zloupotreba.

"Znate šta, ako neko tu pravi komercijalni objekat onda to nema veze sa državnim interesima Srbije. Nama stalno pokušavaju da zamene teze u manipulaciji sa tim političko-ekonomskim idejama. Ako neko želi da napravi objekat na terenu koji je državni, a vojska je nešto što je najprirodnije vezano za ideju države, simbol države i da od toga zarađuje pare tu ne pričamo o revitalizaciji, obnovi, tu pričamo o jednoj gruboj zloupotrebi, nečijem finansijskom interesu", objašnjava Radić.
A onaj ko bi napravio te objekte, kaže Radić, imao bi zaradu.

"Mehanizam koji se sada priprema za niz vojnih objekata zasnovan je na poverljivim dokumentima. U Srbiji je sve što je vezano i za vojsku i za građevinarstvo proglašeno tajnim. Jedna od akcija koju pripremaju je uzimanje vojsci Muzej vazduhoplovstva", napominje Radić.

Arhitekta Slobodan Maldini smatra da ako je nešto spomenik kulture onda ga treba čuvati. Upravo ovaj kompleks, 2005. godine proglašen je spomenikom kulture.

"Ako je nešto spomenik kulture onda ga treba čuvati, negovati i zadržati kao takvog. Nažalost već 2006. godine, godinu nakon proglašenja spomenika spomenikom kulture Generalštab u Beogradu je pao pod ideju da se ta zaštita skine, a inicijator za tu zaštitu bio je Republički fond za zemljište. Ta ideja je otpala jer se Republički zavod za zaštitu spomenika kulture koji je bio saglasan pokazao nenadležnim, a gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture je rekao da to nije dovoljno. Desetak godina nakon toga još jednom je pokušano da se zaštita skine sa spomenika kulture zgrade Generalaštaba", navodi arhitekta.

Prema njegovim rečima, situacija u kojoj se danas nalazimo je izuzetno teška nalazimo se konstantno pod pritiskom da će Generalštab nestati.

"Ono što je u prilog tome to su i ova nedavna događanja, odnosno potpisivanje Memoranduma o razumevanju kojim se daje zeleno svetlo za pregovore da se jedan takav spomenik da 99 godina na poklon stranom investitoru koji će eto tu izvršiti revitalizaciju svega toga, odnosno srušiti", smatra arhitekta Maldini.

Kako navodi, u ovakvom statusu spomenika kulture to je nemoguće.

"Ako gledamo pravni sisitem Srbije, ukoliko se ne skine ta zaštita to je nemoguće uraditi. Prvo imamo Hašku konvenciju, imamo konvencju Uneska, koje nalažu državama da čuvaju svoje kulturno blago. U ovom trenutku kada bi Srbija u ovom slučaju otuđila svoje kulturno dobro, otuđila i pokazala nerazumevanje za zaštitu u svrhu biznisa nekog američkog partenera, u političkom smislu sve ono što pokušavamo da zaštitimo na Kosovu, od Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Prizrena - palo bi u vodu. Srbija nema samo Generalšab kao spomenik kulture", objašnjava.

Kako navodi, u prilog teoriji da je potrebno srušti Generalštab mnogi su govorili da je to zato što je on već urušen, zato što je nebezbedan i jer je već pola ruševina. Ali podseća na to da je većina spomenika kulture bilo urušeno.
"Takva jedna teza ne pije vodu. Druga teza da je treba restaurirati ni to ne pije vodu. Jedino što je savremenim zakonima i kulturnim dostignućima na polju istorije i tradicije je da se taj kulturno istorijski spomenik privede svojoj prvobitnoj nameni i obliku", smatra arhitekta.

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da je razlog što se do sada nije rešavalo pitanje rekonstrukcije, nego je pokrenuto skoro, predstavlja isključivo nečiju želju za profitom.

"Zato što nije se složio mozaik onima koji bi pronašli svoj interes u tome. Pokazalo se da vremenom mi imamo beskrupulozne vlasti koje će pretvoriti u novac i svoju političku šansu sve što im se stvori kao prilika. Sad su očigedno procenili da su u prilici da donose odluke", zaključuje.

POVEZANI VIDEO: