Govoreći o predlogu vlasti za održavanje savetodavnog referenduma Gligorijević kaže da je takvom idejom predsednik Vučić, sa svom svojom svitom, pokušava da nametne sebe kao temu.

"Mi smo davno apsolvirali da on ne može da podnese kada se ne radi o njemu, kada on nije glavna tema. Imamo studentske proteste gde je zapravo jedna od glavnih poruka njemu - nisi nadležan. I to je ono što njega zaista najviše pogađa, iako objektivno nije nadležan i pokušava da nam nametne taj savetodavni referendum koji pravno nema obavezujuće važenje", ističe.

Napominje i da su pravnici podsetili da se predsednik ne razrešava na referendumu.

"Na kraju krajeva, čoveče, sprovedi istraživanje javnog mnjenja, pa vidi da li te narod hoće ili neće. Mislim, sve mi je tu i odvratno i fascinantno jer s jedne strane pokušava da nametne sebe kao temu i bilo bi dobro da se ne pecamo, s druge strane ne možemo da se pravimo da se to ne događa jer nam je važno da bismo imali širu sliku i mogli da predvidimo koji su im sledeći potezi što tek može da nas odvuče u kolektivnu anksioznost jer ovog puta, stvarno, bar meni, nije jasno šta radi i šta hoće", ocenjuje.

"Esnafski" štrajk prosvetara

Komentarišući poteze prosvetnih sindikata i vlasti i toga da li bi moglo da dođe do "esnafskog" štrajka, odnosno štrajka mimo odluka sindikata, Gligorijević navodi:

"Deo sindikata vuče na jednu prorežimsku stranu, drugi deo sindikata je za obustavu rada. Kad kažem delovi, mislim na pojedinačne sindikate. Zapravo, sve se završi na nivou samih škola ili samih lokalnih celina samouprave. Juče smo čuli da je Forum beogradskih gimnazija odlučio da neće početi sa radom 20. januara, da su isto tako jednoglasne odluke donele škole na nivou gradova. Pominju se Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Požega. Tako da, mislim da ćemo imati sličnu situaciju kao u drugoj polovini 90-ih. Deo škola će biti u potpunoj obustavi, deo škola će raditi, pa podleći možda pritisku, odnosno sramoti jer se ne solidarišu sa kolegama", objašnjava.
Izjave premijera Srbije Miloša Vučevića, da će svi prosvetari koji stupe u štrajk biti otpušteni, da će đaci dobiti neopravdane izostanke, kao i poslednja izjava da će škole sa radom početi 20. januara "i tačka", predstavlja bahatost i pretnje radnicima koji su inače deficitarni

"I to njegovo, 'biće tako i tačka', je upravo jedan loš, nevaspitani način komunikacije zbog kog  i imamo, između ostalog, proteste i to je ovo što ovi mladi ljudi koji se na blokadama pokušavaju da promene. Tako da samo može da izazove kontra reakciju", smatra.

Profesori da slušaju studente

Navodeći šta je mera podrške studentskim protestima, kada je reč o univerzitetskim profesorima, kaže da bi trebalo intezivnije da stanu iza njih.

"U Kragujevcu su, tokom onih 15 minuta tišine, profesori i studenti Pravnog fakulteta zajedno stajali. Tako da, apsolutno se slažem da univerzitetski profesori, zaposleni na univerzitetima, treba da podrže studente i da malo možda intenzivnije stanu uz njih. Šta mi je dilema... Dilema mi je kako to izgleda iz njihove same perspektive. Da ne ispadne da oni sada, kao stariji, iskusni ljudi koji već imaju autoritet i izgrađen odnos sa tim studentima, njima nešto sole pamet", navodi i pojašnjava soljenje pameti.

"Jako je važno da studenti ostanu u načelu ovoga što se sada događa jer su oni to zaista samostalno, samoinicijativno započeli. Da li treba da stoje sa njima profesori, asistenti i tako dalje, apsolutno da, ali u odnosu na onu dinamiku koja inače vlada između profesora i studenta, gde je profesor taj kog slušaju - samo mislim da treba profesori da slušaju studente", precizira.

Trebalo bi, kaže, i sve ostale profesije da stanu iza njih.