Glišić: U skupštini se osećam kao „prase u Teheranu“

Vesti 16. jul 202118:3713 komentara

Samostalni poslanik Vladan Glišić smatra da je, kada se radi o međustranačkom dijalogu, najveća odgovornost na vlasti "koja ima ovoliku podršku birača, i ona bi trebalo da se potrudi da izađe u susret opoziciji". Dodaje da veruje da se prave promene dešavaju korak po korak i da je ono što "svima fali prisutnost u medijima na svim nivoima za sve političke organizacije koje su pokazale svoju relevantnost, ograničenje funkcionerske kampanje koja bode oči i eliminisanje pritisaka na birače". Ističe da "moramo neprekidno da razgovaramo o izbornim uslovima, jer društvo uvek traži najbolju formu za izbore", kao i da u ceo proces treba uključiti i nestranačku javnost, jer "ako se to zaboravi, to što će se stranke dogovoriti nije dovoljno za ozbiljnu izbornu reformu".

„Potreban nam je društveni konsenzus, jer svi živimo u ovom društvu“, kaže Glišić u Danu uživo i dodaje da se u skupštini oseća „kao prase u Teheranu“.

Povezane vesti

„Pokušavam da pošaljem poruku pristojnog političkog dijaloga, jer smatram da nam to fali u društvu. Da citiram Džonija Štulića ‘nemam više ni s kim ni protiv koga'“, navodi on.

Na pitanje da li očekuje da opozicija izađe na izbore, on smatra da je smisao međustranačkog dijaloga da dođe do toga da izađu na izbore.

„Vladajuća stranka bi morala da učini mnogo teških pogrešnih koraka da opozicija opet ne bi izašla na izbore. Mislim da taj luksuz više nemaju i da će biti vrlo oprezni da ne naljute opoziciju i da će učiniti sve da opozicione formacije izađu na izbore, i mislim da je to prednost ovih razgovora jer su upućeni da idu ka tom rešenju“, ocenjuje Glišić.

A da li misli da može doći do protesta zbog eventualno nezadovoljavajućeg rezultata međustranačkog dijaloga, kao što je to najavio lider Stranke slobode i stranke Dragan Đilas, navodi da su masovni protesti u Srbiji mogući zbog drugog razloga.

„Mislim da je, inače, zbog pogrešnog političkog izbornog sistema, i političkog sistema koji datira iz tridesetih godina prošlog veka, došlo do toga da je ugled stranaka devastiran. Mislim da niko od njih više nema potencijal da pozove na velike demonstracije, ali društvene teme mogu“, kaže on i dodaje da se stvorio „ozbiljan animozitet prema političkoj kasti u Srbiji“.

Smatra i da je opozicija koja učestvuje u dijalogu konstruktivna opozicija, a upitan da li je bojkot prethodnih parlamentarnih izbora iz juna prošle godine bio greška, navodi da bojkot „kada je na pola koraka nije dovoljno efikasan, a kada je u celom koraku vrlo je blizu nečemu što se može posle pretvoriti u radikalizaciju sukoba sa vlašću, mislim da nam to ne treba“.

„Treba nam učešće u institucijama, pomeranje tog klatna korak po korak, ako hoćete bojkot – protesti, pa sve druge radikalizacije koje sve stavljaju na jednu kartu, vrše jedan pritisak, ako se setimo 5. oktobra nismo baš mnogo dobili takvim jednim pritiskom“, poručuje Glišić.

Šapić mora da bude u vlasti da bi mogao nešto da uradi

A kako gleda na političku poziciju Aleksandra Šapića, čija stranka SPAS se utopila u SNS, sa kojim je bio u savezu neko vreme, on navodi da su se Šapiću i njemu par godina koliko su sarađivali interesi poklapali.

Povezane vesti

„Njemu je trebao neko ko će razvijati ideju konstruktivne opozicije, a našoj organizaciji je trebao neko ko će pokazati kako se na lokalu mogu stvari raditi a da se ne bude deo SNS, ali posle toga smo se razišli. Šapić je političar koji sebe dokazuje tako što radi na menadžerskim operativnim delovima u vlasti, on je u suštini čovek koji mora da ima neki nivo vlasti da bi mogao nešto da uradi“, smatra Glišić.

„Političke organizacije su sredstva za ostvarivanje ideja, ako su same sebi cilj onda su sekte. Mnogo je nezgodno ako se svi bace u tu operativu, a ne ostane niko ko će da upali svetlo i da kaže ‘ljudi, ovo što kopate, nije baš prava stvar'“, ocenjuje on.

Dodaje da je najbolje rešenje da u političkom okviru postoje i jedna i druga struja, ali da treba da imaju komunikaciju.

Na pitanje kako ocenjuje izglede Šapića da postane novi gradonačelnik Beograda, Glišić smatra da ako pobedi, može da se pokaže kao dobar gradonačelnik, dodajući istovremeno da je najveća šansa opozicije u Srbiji da napravi dobar rezultat u Beogradu.

A kako ocenjuje činjenicu da je Skupština usvojila Predlog izmena i dopuna Zakona o vodama, uprkos apelu 40-ak organizacija civilnog društva da to ne čine, kaže da je očekivao da se desi ono što se desilo u Sloveniji, čiji stanovnici su na referencumu uspeli da odbrane vodu kao opšte dobro, a ne komercijalni resurs.

„Bio sam začuđen da je najbitnija stvar ta neposredna pogodba, gde vlast dobija diskrecoiono ovlašćenje da se sa nekom firmom dogovori da joj da u zakup vodu, nema tendera ni javne rasprave. Ulazimo u matricu da ta naprednjačka izgradnja ima neku korist za Srbiju, ali puna je koruptivnih rupa, pa je na kraju skuplja dara nego mera“, ocenjuje on.

Dodaje da je vladajuća većina u skupštini „dosta efikasna u donošenju ovakvih zakona“.

Komentari

Vaš komentar