Godinu dana od protesta 15. marta: Gde je Vučić, a gde studentski pokret?

Sagovornici Danasa ističu da je Vučić uspeo da pobunu građanki i građana u proteklih godinu dana uvede u takozvane „normalne“ političke tokove, koje je u stanju da kontroliše, odnosno da je uspeo da zaustavi svoj pad ali ne i da se oporavi. Takođe, naznačavaju da je sada studentima neophodna bolja organizacija, jer režimi poput Vučićevog ne padaju ni lako ni brzo.

„Masovnost i snaga 15. marta se neće skoro ponoviti“

"Huk stotina hiljada ljudi na ulicama Beograda 15. marta će dugo ostati ozbiljna trauma Aleksandra Vučića. Studentski pokret je tada bio na vrhuncu, a predsednik države je svoju poziciju morao da brani bukvalno kopajući rovove i praveći paramilitarno utvrđenje ispred Predsedništva. I to je tada, uz seriju hapšenja i proterivanja ljudi, agresivnu medijsku kampanju protiv svih koji su digli glas protiv režima, ali i uz pomoć novih sredstava kao što je „zvučni top“, bilo dovoljno da Aleksandar Vučić i njegov režim opstanu", kazao je za Danas urednik portala Mašina Marko Miletić.

Ipak, dodaje, najveći uspeh Vučića tada je što je uspeo da malo po malo najveći bunt građana Srbije poslednjih decenija uvede u „normalne“ političke tokove za koje ima sasvim dovoljno iskustva ali i resursa koje može da koristi i zloupotrebljava.

"Iznošenje zahteva za izbore je svakako promenilo dinamiku na političkoj sceni, ali je studente, koji su svakako i dalje najjača politička snaga, i sve oni koji ih podržavaju stavilo u jednu, za njih novu situaciju. U poslednjih godinu dana izuzetno širok građanski pokret koji uključuje i studente, ali i zborove, organizacije civilnog društva, pa i neke stranke, prolazi kroz transformaciju i prilagođavanje elektoralnoj politici što bi tek moglo da ima određene rezultate", objašnjava Miletić.

Smatra i da se masovnost i snaga 15. marta neće skoro ponoviti.

"Ta energija, znanje i otkrivena moć su sada raspršeni na mnogo malih borbi i vlast je duboko svesna da svaka od tih manjih akcija može biti nova iskra. Zato se, uz korišćenje velikih policijskih snaga, veoma brzo reaguje čak i na pokušaje odbrane parka Ušće, ili na blokade poljoprivrednika", zaključuje urednik Mašine.

"Ohrabren time što je politički preživeo 15. mart.."

Prema rečima sociologa Ivana Živkova, Vučić je uspeo da u odnosu na prošlu godinu zaustavi svoj pad, ali ne i da se oporavi.

"Njegova vlast je sada odbrana postojećeg stanja, bez iluzije da u tome ima većinsku podršku birača. Ohrabren time što je politički preživeo najveći antivladin skup u istoriji Srbije 15. marta prošle godine, režim je krenuo u kontraofanzivu s tri cilja: prvi je da one koji su za njega glasali u decembru 2023. godine privoli da to ponove na narednim izborima, drugi je da svoje oponente što više podeli i oslabi, a treći da u državnom sektoru budu nagrađeni njegovi slepi poslušnici i da se iz njega uklone ili bar degradiraju oni koji su se protiv njega glasno bunili. To je pokazatelj da se paralelno planiraju izborna manipulacija i nasilno očuvanje vlasti svim sredstvima", kaže sagovornik Danasa.

S druge strane, napominje Živkov, iako je masovnost prošlogodišnjih protesta, a pogotovo 15. marta, bila impresivna, politički efekti protiv vlasti nisu im proporcionalni.

"Studenti nisu razvili i ponudili alternativni politički program. Oni ignorišu realne socioekonomske probleme običnih građana. Umesto toga, kite se nacionalnim i verskim simbolima, što je populistička strategija i teren na kojem je teško pobediti Vučića, višedecenijskog šampiona kič-nacionalizma. Osim toga, odbili su da politički sarađuju s drugim antirežijskim grupama, što je pomoglo vlastima da ih izoluje. Oslanjanje na neformalne strukture nigde u svetu nije dovelo do nastanka održivih političkih snaga zato što u situacijama kada pobunjeni građani u dužem vremenskom periodu ne izaberu svoje lidere, vlast im poturi agente provokatore", smatra Ivan Živkov.

U studentskom pokretu se ne zna ko i kako odlučuje ko i kako implementira odluke, čija je odgovornost za uspeh ili neuspeh, dodaje.

"Bez javno poznate organizacije i lidera nema ni legitimnih predstavnika za razgovore s drugim društvenim akterima. O tome govori primer iz Smederevske Palanke u kojoj se lokalna opozicija dogovorila sa studentima oko zajedničke izborne liste, a onda su došli neki drugi studenti i rekli da to ne važi. Takav pokret nema kapacitet da sam sruši nasilni, kriminalni i antidemokratski režim, a sebi je zacrtao baš tu ulogu kao ekskluzivnu, i to bez saradnje s drugima", zaključuje Živkov.

Koliko je potrebno vremena za pad režima poput Vučičevog?

Dejan Bursać, saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Danas da je Aleksandar Vučić za sad uspeo da opstane na vlasti, ali, smatra, to nije ništa neobično za ovaj tip režima.

"Ovi tipovi režima se drže na vlasti, oni zavise od legitimiteta i podrške građana, naravno, ali drže se na vlasti na mnogo više od toga. To smo videli u protekloj godinu dana i na sili i kontroli nad medijima i na protivzakonitoj kontroli nad državnim institucijama. Podsetiću da su oni veliki protesti proti Mila Đukanovića, litije, bili tokom 2019. godine, da su izbori održani tek u kasno leto 2020. godine, kad je izgubio parlamentarne. Ali, Đukanović je ostao na vlasti praktično skroz do 2023. godine do predsedničkih izbora, kada je tek potpuno razvlašćen. Znači, skoro pet godina je trajalo razvlašćivanje jednog takvog režima", kaže Bursać.

Šta je to što se od 15. marta 2025. do 15. marta 2026. godine nije desilo?

"Nisu se desili vanredni parlamentarni izbori. Zašto? Zato što je Aleksandar Vučić vrlo svestan da najverovatnije ne može da ih pobedi, on nema nove glasače, on ne može da zagrabi u nove bazene podrške, on ima samo svoj neki kor glasača koji jeste velik ali nije dovoljan za pobedu na izborima. Ono čemu on može da se nada jeste da će dovoljno odložiti te izbore do momenta kad će ona druga strana da se demobiliše. Nisam siguran koliko dobro mu to ide, jer da mu ide, mi bismo odavno imali raspisane izbore. SNS je stranka koja je do sad četiri puta za vreme svoje vlasti raspisivala vanredne parlamentarne izbore, često i jako brzo. Oni da vide nadu da mogu da pobede na izborima, oni bi brzo reagovali i raspisali ih", smatra sagovornik Danasa.

Institucionalizacija studentskog pokreta kroz lokalne izbore

Kako kaže Bursać, najvažnija stvar koja se dešava u drugoj strani jeste institucionalizacija ka konkretnom političkom akteru.

"Znači ta ideja da se izlazi na izbore, da se ide kao studentska lista, da se kandiduje na lokalnim izborima. Ne znamo još uvek koliko je to efikasno, mi vidimo da to ima veliku atrakciju, da na lokalu ljudi hoće da podrže, da daju potpis. Vidimo da postoje neki obrisi toga kakav politički pokret, ili čak politička stranka u modernoj demokratiji treba da izgleda. Dakle, u smislu kampanja od vrata do vrata, u smislu pokušaja da se izradi nekakav program ili bar programske smernice… Ali, čini mi se da u pogledu organizacije je potrebna malo veća efikasnost. Da onaj vid organizacije, kakvi su studenti imali kao protestni pokret, dakle vrlo difuzan, otvoren sa, ne znam, 90 plenuma koji odlučuje vrlo horizontalno, nisam siguran koliko je efikasan za konkretnu političku arenu. I to je nešto što verujem da će taj studentski pokret da nauči i kroz ove lokalne izbore, bez obzira na njihov rezultat, pa da će onda sa tim znanjem, verovatno, dočekati spremno vanredne parlamentarne izbore", zaključuje Dejan Bursać.