Godišnjica osnivanja logora: Da li se o Jasenovcu dovoljno govori i zna?

Cvetković podseća da je, iako u dokumentima postoje razni nazivi, Jasenovac bio logor smrti.
"Jasenovac je pred paradigma zločina koji se desio na terotoriji NDH. Tu paradigmu zločina neki žele da unište, misle da će, ako unište sećanje na Jasenovac, uništiti sećanje na stradanje u NDH. To imamo u desničarskim krugovima u Hrvatskoj", objašnjava.

Kako kaže, o Jasenovcu je do 2000. godine napisano više od 2.700 naslova, ali tema Jasenovca nije sveprisutna u društvu.

Istoričar iz Zagreba Ivo Goldštajn kaže da se u Hrvatskoj dosta priča o Jasenovcu i da je njegova knjiga imala publicitet i u Srbiji i u Hrvatskoj.

"Film o kozaračkoj deci Dane Budisavljević je na festivalu u Puli 2019. dobio sijaset nagrada, bio je apsolutni pobednik Pule. Nažalost u Hrvatskoj postoji podela na dva tabora, jedan antifašistički i drugi koji bi nazvali revizionistički, koji negira zločinačku narav NDH i njen zločinački i izdajnički karakter, kao i ono što se dogodilo u Jasenovcu. To je neprihvatljivo i sa antifašističke i sa naučne strane i tome se moramo suprotstaviti", poručuje Goldštajn.

Golštajn kaže da nema informacije kako hrvatska javnost i građani percipriaju događaje iz Drugog svetskog rata.

"Bez obzira što je percepcija srpske javnosti ovakva ili onakva, treba znati jednu činjenicu, da je hrvatski narod u prvom trenutku osnivanja NDH prihvatio tu državu kao svoju, prvo jer je Karađorđevićeva Jugoslavija bila nešto što Hrvati nisu želeli da prihvate i drugo, ljudi su mislili da su izbegli ratna stradanja. Ubrzo se pokazalo da je rat stigao u Hrvatsku, kao i nestašice, glad i možemo dati pokazatelje da je 1943. u leto i jesen hrvatski narod većinski bio uz partizane. To govore velike jedinice koje su se povećavale u čisto hrvatskim krajevima", objašnjava Goldštajn.

Cvetković je naglasio da je Jasenovac bio najveći logor na jugoistoku Evrope.

"Imali smo nemačke logore, jedini logor koji je organizovan a da Nemci nisu imali nikakv uticaj na njegovo formiranje i upravljanje, dolazili su samo po radnu snagu. Od prvog do poslednjeg današpod ingerencijom NDH i sve je na teret NDH. Druga specifičnost je način ubijanja, za razliku od logora u Trećem rajhu gde se koristilo industrijsko ubijanje, u Jasenovcu su ubijani nožem, maljem, sekirom, ljudi su davljeni, izgladnjivani", priča Cvetković.

Golštajn se nadovezao rečima da je Jasenovac formiran uz neposrednu pomoć Nemaca.

"Luburić je bio u Nemačkoj u logoru, nakon kojeg je napravljen Jasenovac. To je prvenstveno bio logor smrti, ali i radni logor. Nacisti su u tome učestvovali od početka do kraja. Spaljivanje leševa je urađeno po istom principu kako su radili nacisti, ustaše su imale kontake s nacistima i radile po njihovim uputstvima, što ne umanjuje njihovu odgovornost", kaže Goldštajn.

Kakva nam je kultura sećanja

Kako objašnjava Cvetković, kada se videlo da će doći do raspada Jugoslavije, Jasenovac se instrumentalizovao kao sredstvo nacionalne mobilizacije i stvaranja nacionalnog naboja.

"Time smo dobili da svi pričaju o Jasenovcu, a ko danas govori o Jadovnu, o drugim stratištima. Bila je bitna brojka da bi se stvorio nacionalni naboj. Mi u muzeju imamo popisanih 89.500 ljudi, popisanih imenom i prezimenom. To je 89.500 sudbina, od ostvarenih ličnosti do dece, to su tragične stvari o kojima niko ne govori", navodi Cvetković.

Goldštajn smatra da kada je u pitanju kultura sećanja važno da se političari slože.

"Ne možemo govoriti samo o Jasenovcu, moramo uzeti čitav kompleks Drugog svetskog rata. Bilo bi važno da se politika složi da se zajedno pohode ne samo Jasenovac već i druga traumatična mesta iz Drugog svetskog rata i ratova devedesetih. Mislim i na Srebrenicu, Grubore, Varivode i na Vukovar. Nikada neće biti jedinstvena kultura sećanja, biće razlilčite, ali je ključno da se te kulture ne antagonizuju, ne služe daljim podelama, da mogu živeti jedna uz drugu i da se uvažava patnja onog drugog", kaže Goldštajn.

Zurof: Na Balkanu je Jasenovac kontrovezna tema

Efraim Zurof kaže da u Izraelu ljudi malo znaju o logoru Jasenovac i da je to je razlog zašto se u Džeruzalem postu pojavio članak pun laži i dezinformacija.

"Problem je u tome što je osoba koja je odobrlia objavljivanje članka stažista bez iskustva i upali smo u zamku koju je postavio autor, koji ni ne postoji. Trebalo je da me pitaju ja bih im rekao da su činjenice netačne, sumnjam da je ime autora njegovo pravo. U pitanju je žena koja podržava ustaše. Izvan Balkana je problem neznanje, većina ljudi nije ni čula za Jasenovac ili ne zna detalje, na Balkanu je to kontroverzna tema, imamo ljude koji podržavaju ustaše i lažu, podržavaju zločine, kažu da je to bio radni logor. U Srbiji svi znaju za Jasenovac, razumeju koliko je to užasno mesto. Postoje ljudi koji pokušavaju da prevare svet i izmišljaju lažni narativ šta se tamo dešavalo", kaže Zurof.

Navodi da je na Balkanu Jasenovac simbol ustaških zločina, a da ljudi koji se sa nostalgijom sećaju vladavine ustaša hoće da ih minimiziraju.

"Posledice su ozbiljne, ako ljudi dobijaju različlite poruke ne znaju koja je tačna. Postoji mnogo razičitih verzija i ljudi ne znaju u šta da veruju. Treba nam stalno sećanje, narativ zasnovan na istini", kaže Zurof.