Nebojša Simeunović bio je više od 20 godina istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, gde je radio na mnogim važnim predmetima, uključujući slučajeve ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Radovana Stojičića Badže, hapšenja osnivača JUL-a Nenada Đorđevića. Dana 3. oktobra 2000. godine, Nebojša Simeunović je, uprkos velikim pritiscima, odbio da potpiše nalog za hapšenje 13 rudara organizatora štrajka u Kolubari, Nebojše Čovića i Borisa Tadića, navodeći da nije ispoštovana procedura u redosledu zakonskih radnji.
Mesec dana kasnije, u noći između 6. i 7. novembra 2000. godine, sudija Simeunović je nestao. Početkom decembra njegovo telo pronađeno je u Dunavu, u blizini hotela „Jugoslavija“. Slučaj se tokom niza godina tretirao kao samoubistvo. Ipak, 2010. godine republička tužiteljka Zagorka Dolovac daje nalog da se pokrenu istražne radnje i otkriju okolnosti koje su dovele do smrti sudije.
Njegova sestra Jelena Simeunovića, svake godine podseća na zvanični dokument, zapisnik, sačinjen pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, Branislavom Todićem 12.02.2001, iz koga se vide navodi da je Državna bezednost odgovorna za smrt njenog brata.
U zapisniku stoji: „ Došlo je do intoksikacije i ugušenja gde je nastupila smrt. Telo je, zatim, bačeno u reku i pronađeno. Amonijak direktno u krv na obdukcioni se odmah otkrio. Amonijak kroz uši i ušne kanale deluje na kranijalne nerve i mozak i prouzrokuje oštećenje nervnih ćelija i nedostatka kiseonika, koji hrani nervne ćelije. To znači da je neko stručan, dao savet ili izveo sve. Pronađeni su ostaci amonijaka pod tkivima. Ubačeni amonijak kroz levo i desno uvo. Amonijak deluje prvenstveno na nervne sisteme, onda na ostale sisteme i organe“.
„Četvrt veka i oni bivši, i ovi sadašnji rade sve da se Nebojša Simenunović izbriše iz sećanja građana Srbije. Nebojša nije samo spasio samo radnike Kolubare, već je spasio Srbiju“, kaže njegova sestra Jelena.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare