Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra i psihoterapeutkinja Biljana Slavković istakle su u Novom danu da obrazovanje žena i upoznavanje sa njihovim osnovnim pravima u vezi sa seksualnim zlostavljanjem može da im pomogne u zaštiti. "Jedino prevencija može da zaštiti žene. Ne može roditelj da dete drži na nekom kaišu, nego da prepozna kako sebe da štiti", podvlači Slavković. Ignjatović napominje da je veoma važno da naučimo da deca poštuju svoje granice, kao i da dete od najranijih godina treba da ima svoje mišljenje, kao i da ga izrazi. "Ne treba Srbija da izmisli nešto što niko nema. Savet Evrope je napravio čitav program", navela je Ignjatović.
Podsetimo, Autonomni ženski centar je izdao treće, dopunjeno i izmenjeno izdanje Priručnika za žene koje su preživele seksualno nasilje. Prema rečima Tanje Ignjatović to je urađeno zbog dva razloga. Prvi je taj što su 2017. godine stupile na snagu izmene Krivičnog zakonika koji sadrži drugačiju definiciju krivičnih dela i povećavanje kazni za neka dela. Drugi neposredni povod je činjenica da se prošle godine mesečno otvarala najmanje jedna afera seksualnog nasilja, uznemiravanja ili zloupotrebe dece, mladih devojaka ili žena.
Povezane vesti
„Mislimo da je nužno da se napravi jedan jednostavan priručnik koji je namenjen svi ženama i ljudima koji pružaju podršku. Može da koristi i medijima, jer ima dosta predrasuda i zabluda u vezi sa ovim pitanjem“, istakla je Ignjatović.
Dodaje da kultura oduvek normalizuje kroz različite vrste zabluda i predrasuda seksualno nasilje i seksualnu zloupotrebu žena, kao vid kontrole žena, odnosno kontrolu njihove slobode.
„Stavili smo naglasak na tipične zablude, da muškarci ne mogu da kontrolišu svoje seksualne nagone, što je netačno, da je žena izazvala oblačenjem zlostavljanje, što je takođe netačno, da se nasilje dešava samo mladim i atraktivnim ženama, što je takođe potpuno netačno..“, pojasnila je Ignjatović.
Biljana Slavković kaže da je strategija nasilja da se žrtva okrivljuje za nasilje koje je doživela.
„Kada govorimo o seksualnom nasilju, to je nekako najdublja povreda koju osoba može da doživi. Sama žrtva ima problem sa onim što je doživela jer je do te mere normalizovano da žensko telo pripada muškarcu. U mnogim zajednicama, pa i u našem društvu, postoji jako mnogo tih neosvešćenih stavova, koje i mnogi ljudi koji misle da su emancipovani, zapravo imaju“, kazala je Slavković.
Ističe da svaka žena, iz svakog dela društva, bez obzira na godine, može da postane žrtva.
„Važno je i transgeneracijsko prenošenje modela u kome zapravo žensko telo, seksualnost nekako pripada muškarcu, i odlučivanje o onome što je u vezi sa tim – pripada muškarcu. Trenutno u Crnoj Gori imamo poteškoće žena da rađaju žensku decu jer se različitim metodama prevenira prekid trudnoće kada je žensko dete“, podvukla je Slavković.
Slaže se sa uvođenjem seksualnog vaspitanja u predškolske i školske ustanove, jer misli da će na taj način deca saznati koje su „zdrave granice i na koji način vršnjaci treba da se odnose jedni prema drugima“.
Ističe da institucije i mediji, kao i celo društvo moraju da bude senzibilniji kako bi žrtve reagovale ako se krivično delo dogodi.
„To svakom može da se desi, i svako mora dobiti podršku“, zaključila je Slavković.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare