Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra i Biljana Maletin iz Ženske platforme za razvoj Srbije kažu da Mariniku Tepić, koja je u javnost iznela tvrdnje da je predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma podvodio maloletnice i žene u Jagodini, nisu tužile žene, već Palmina mašinerija. Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će biti jezivo ako se dokaže da je to tačno, a još jezivije ako se dokaže da nije tačno, Biletin navodi da joj je to "najstrašnija izjava" i da je umesto nje trebalo da kaže da nijednoj devojčici i ženi ovako nešto ne sme da se desi ni u jednom gradu, dok Ignjatović dodaje da je izjava problematična, jer to slušaju i institucije. "On je dao poruku ne samo građanima da ne podržavaju (žrtve), već i institucijama da ne istraže ovo".
„Mariniku nisu tužile žene, već mašinerija Palme, ta mašinerija je toliko jaka da je svejedno da li im on kaže ‘sutra da se nacrtate ispred autobusa’ pa da ih vozaju po mitinzima ili da potpišu krivične prijave, za tu mašineriju je to potpuno svejedno, te mislim da je nefer reći da su to potpisale žene, sve je deo te mašinerije, a sve drugo je manipulacija i instrumentalizacija“, kaže u Novom danu Maletin, povodom toga što su žene zaposlene u javnom sektoru u Jagodini podnele 393 krivične prijave protiv potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić zbog „izazivanja panike i nereda“ putem sredstava javnog informisanja.
Ona dodaje da su žene konačno postale tema u ovoj zemlji, podsećajući da je ovo četvrta tema o zlostavljanju žena koja je otvorena u ovoj godini u Srbiji i ističe da se u ovom slučaju radi o „nestvarno jakoj mašineriji vlasti, u okviru koje su žene neverevatno instrumentalizovane“.
Na pitanje da li razumeju žene koje su podnele krivične prijave protiv Tepić, Ignjatović kaže da ih razume, „jer to nije bio čin slobodnog izbora, već čin zaštite njih i njima bliskih, zapravo imate ogroman disbalans moći, verujem da nisu to ni same pisale, već je fotokopirana jedna prijava u 400 primeraka i one su je samo potpisale“.
„Razumem to kao način na koje one u takvoj situaciji jedino mogu da reaguju, bitno je da li imaju podršku porodica, bitno je šta gube i bitan je strah, jer u trenutku takve nadmoći koju ima Palma, one mogu da budu u strahu bukvalno za život“, ističe Ignjatović i dodaje da danas u Srbiji reći da neka institucija radi svoj posao je prosto neverovatno, kad smo svedoci da ne rade.
„Zašto bi bilo koja od ovih 400 žena poverovala da će policija i tužilaštvo nešto da urade“, kazala je Ignjatović.
Ona dodaje da njoj čak nije uopšte vest da je 400 žena podnelo krivičnu prijavu, već anketa sprovedena u Jagodini, u kojoj su ljudi rekli da su znali za sve ono što se dešavalo, a što je Marinika u svojoj tvrdnji iznela.
Imaju li žene izbora?
Na pitanje imaju li žene izbora, i da li je dovoljno da jedna progovori pa da se i druge ohrabre, Maletin navodi da „u ovakvoj situaciji nemaju izbora ni žene ni muškarci“.
„Dakle, oni za ovu temu koriste žene i one se više vide, ali se podjedanko odnose i prema muškarcima. Ako je neko rekao neću da potpišem, neću da idem (na miting), ti ljudi su odstranjeni, sistem je umiren“, ukazuje Maletin.
Ignjatović dodaje da je problem „što je taj mehanizam sve upleo, sve korumpira, u trenutku kad vas uvuku u tu mrežu, kada prvi put ne kažete, postajete saučesnik i svaki sledeći put je teže reći“. Podseća da se moglo čuti u javnosti da je bilo žena koje su pobegle iz Jagodine da bi se zaštitile, da roditelji devojčice šalju u druge gradove na školovanje i studije i veruje da bi one „povukle priču i možda bi i one koje su ostale izašle u javnost“ ako bi im se garantovala bezbednost.
Ona ukazuje i na „zastrašujući kontekst“, jer kako dodaje „Palmina politička i ekonomska moć i svaka druga premoć je iz devedesetih godina, iz najbližih veza sa paravojnim formacijama… on je u svoju mrežu uhvatio sve što je moglo da se uhvati, i zbog toga je država u ovom slučaju morala da napravi strategiju“.
Gde je ženska solidarnost?
A na pitanje zašto žene nisu solidarne, već su se u ovom slučaju okrenule protiv druge žene, Maletin navodi da „stalno očekivanje da će žene biti solidarne unapred, nije realno u životu“.
„One su kao i muškarci, ljudska bića, neka ovakva neka onakva. Solidarnost je nešto što se razvija, kod žena se nikada nije prihvatala, od žena se očekuje da se vežu za muškarca a ne za druge žene. Jednaka šansa da će žena ženi da bude vuk je kao i da će muškarac muškarcu da bude vuk – nema tu nikakve razlike“, smatra ona.
Ignjatović dodaje da su na delu vekovi socijalizacije i učenja žena da zapravo upadnu u zamku vrednosti do kojih je njima stalo.
„To nije zato što je ona vuk drugoj ženi, već zato da bi sistem održavao disbalans, nepravdu i nadmoć jedne grupe i opresiju nad drugim grupama, među kojima su i žene. On mora da stvori mehanizam u kojem deluje da žena radi ono što sama bira, a suštinski nije tako“, kaže Ignjatović i dodaje da sva psihološka ispitivanja pokazuju da žene imaju znatno manje samopouzdanja nego muškarci i često veruju da život ne zavisi od njih samih, već od drugih, prevashodno od muškaraca iz porodice.
„Vekovima percipiraju moć preko muške linije“, smatra ona.
A zašto nije uglavnom bilo reakcija na ovu temu od žena u vlasti, osim ministarke rudarstva i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović koja je izjavila da je sramotno i strašno ako je Marinika Tepić znala za slučajeve zlostavljanja i podvođenja devojaka, a da je o tome ćutala, Maletin kaže da se tu radi o partijskom identitetu, „to da ste vi tu žena koristite samo onda kada vam oni kažu“.
„Mihajlović se obraća sopstvenoj partiji, partijska granica koja ne sme da se pređe, ‘kazaću nešto o ženama, ali sam odana vama'“, smatra Maletin.
Ignjatović se slaže i dodaje da žene na položaju govore iz pozicije, a ne kao žene i navodi da „kada se postavite neutralno, stavili ste se zapravo na stranu zlostavljača“.
Sazreli smo za ovakve teme
Maletin smatra da smo sazreli kao društvo da se bavimo ovom temom, ali je problem što to treba da prate i institucije države, da se promene zakoni.
„Mi smo spremni da otvaramo te teme, ali nemamo državu, imamo zarobljenu državu, i zato od građana, civilnog sektora zavisi, moramo stalno o tome da pričamo, a s druge strane imamo vlast koja je nekompetentna da se bavi temom i neće njome da se bavi“, kaže Maletin i podseća da smo jasnu poruku dobili od Vučića da se sa vrha neće pokrenuti rešavanje ovog pitanje, „zato moramo to mi iz osnove“.
Ignjatović ističe da „ovaj slučaj nije Jagodina, već Srbija, ovo nam je posledica onoga što je društvo zakopalo vezano za ratne zločine, ratna silovanja, ratno profiterstvo iz devedesetih“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare