Gošće N1 o Prajdu: Isti zahtevi 25 godina kasnije, danas mladi ljudi nisu toliko homofobični

"Možemo reći da postoji neko šire društveno razumevanje da treba da bude mesta za sve nas, ali činjenica da se i dalje o temama i pravima kvir osoba govori za vreme Prajd nedelje ili kad neko pretrpi ozbiljno nasilje govori o tome da je bezbednost i dalje najveći problem i da se najveći broj kvir osoba u Srbiji ne oseća dovoljno bezbedno da bi svoju seksualnu orijentaciju javno izrazilo, na poslu i u svakodnevnom životu kao što to mogu da čine slobodne heteroseksualne osobe", rekla je Jerinić.

Kako je ukazala, u drugim zemljama je uobičajeno da kada se održava Prajd, na institucijama se ističe zastava.

"Godinama se organizatori Prajda obraćaju državnim institucijama, to se nikada ne dešava. U nekom trenutku je to bilo na kancelariji zaštitnika građana ranije, i možda jednom na kancelariji poverenika za zaštitu ravnopravnosti", rekla je.

Novinarka "Vremena" Jovana Gligorijević je istakla da, gledajući mlađe generacije, a za razliku od 2001. godine, da "mladi ljudi nisu toliko ni homofobični ni transfobični".

"Tada je to bilo potpuno nezamislivo. Te 2001. godine, ja sam imala 18 godina i prvi put sam osvestila uopšte da, nakon tog krvavog Prajda, homoseksualne osobe postoje i da bi trebalo da imaju jednaka prava, jer sam bila užasnuta onim što se tog dana dogodilo", rekla je.

Govoreći o ovogodiđšnjem sloganu, Gligorijević je rekla da je to ispravljanje jedne velike nepravde zbog Prajda 2001. koji nije održan.

Istakla je i da ima prostora za još novih zahteva, ne samo kada je reč o zakonskim izmenama.