EPS stvara ogroman trošak jer ima preveliku zaposlenost, lošu kontrolu poslovanja i korupciju, kaže profesor Tehnološkog fakulteta Petar Đukić. Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj kaže da nas bez ulaganja u energetsku efikasnost sledeće godine može očekivati ista ovakva kriza. Radnika EPS-a Dragoslava Ljubičića sukob između aktera vlasti oko situacije u Elektroprivredi Srbije podseća na - razvod.
Pročitajte još:
“Ja sam se jednom razveo, i tako je otprilike bilo – počinjemo da se sudimo i gložimo oko gluposti umesto da kažemo – krivi smo oboje”, rekao je on u emisiji 360 stepeni na N1.
Ljubičić je kazao da se u EPS-u od 2012. nije zaposlio ni jedan kadar koji nije partijski.
Svađu između ministarke energetike Zorane Mihajlović i sada bivšeg direktora EPS Milorada Grčića i drugih predstavnika vlasti na drugoj strani, profesor Đukić naziva političkim prepucavanjima u koja ne bi ulazio.
“Sitaucija nije dobra, imamo ogromn gubitke u elektroprivredi”, rekao je on i naveo podatak da je 2015. godine EPS ostvario dobit od 100 miliona evra i to uplatio u budžet da bi Srbija “imala finansijsku snagu”. A onda odjedanput, od 2018. godine, krenuli da beleže gubitke, rekao je.
Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a se ne slaže sa često ponovljenom tvrdnjom da je do krize u EPS došlo jer se nije ulagalo, navodeći da je u EPS mnogo ulagano i da su uzimani ozbiljni krediti za rekonstrukcije.
“EPS mora da počne da razmišlja o usklađivanju svog razvojnog plana sa dekarbonizacijom”, upozorio je on, aludirajući na karbonske takse koje će zagađivač morati da plaća.
Naveo je i da je EPS, na ilegalan način i bez dozvola, proširio kop Drmno bez procene uticaja na životnu sredinu.
“To je ekološki kriminal”, rekao je on, dodajući da iz istih razloga građani žele da oteraju Rio Tinto i protestuju protiv Ziđina.
Ljubičić, pak, ističe da je 2006. godine Srbija postala članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope, što znači da su neki standardi bili zadovoljeni.
“EPS je suvo blago koje građani imaju i po stoti put ponavljam – građani su vlasnici EPS”, rekao je on.
Govoreći o mogućim alterantivama onome što imamo sada, profesor Đukić govori da je Srbija jako malo uradila na energetskoj efikasnosti, ali da se ne može odreći uglja.
“Moramo li računati na ugalj? Moramo”, rekao je on i podsetio na hladni talas 2012. godine: “Da nije bilo uglja pitanje je kako bismo preživeli”.
Kazao je da je njegov predlog bio da zalihe uglja na Kosovu zajednički koriste Crna Gora, Srbija i vlasti na Kosovu, tako što bi se “izgradila teermoelektrana da koristi taj kvalitetni ugalj, kako bismo se lišili i smanjili upotrebu ovog najprljavijeg i sve manje izdašnog lignita”.
Dragoslav Ljubičić govori da kosovska elektroprivreda trpi ozbiljne gubitke jer ne može da naplati svu proizvedenu struju.
“Neko mora da pokrije trošak politike, trošak naših ludila, kada smo devedesetih ratovali i rasturali jednu dobru državu, a ne znamo što smo je rasturali”, rekao je on.
Upitan o svojoj nedavnoj izjavi da Srbija treba da odustane od termoelektrana i ideje o nuklearnoj energiji, Zvezdan Kalmar kaže da je ta ideja realna.
Ističe da nije “zeleni ludak” koji bi odmah zatvorio termoelektrane, već da je to moguće uraditi do 2035. godine.
“Sledeće godine nas očekuje ista ovakva kriza, jedino rešenje je energetska efikasnost”, kazao je on.
Na pitanje o sindikatu radnika EPS-a, koji je podržao bivšeg direktorka Grčića u sukobu sa ministarkom energetike, Dragoslav Ljubičić kaže da je takav sindikat “ne postoji nigde u Evropi” i da od EPS-a prima osam miliona evra godišnje,
Na pitanje da li je tačno da u TENT-u dežuraju agenti BIA, odgovara uz smeh.
“Saradnik službe u EPS je otprilike svaki treći – Srbi to vole, pisao je još Nušić o tome”, rekao je Ljubičić.
Komentari ()
Vidi sve komentare