Gosti N1: Generacije u Srbiji povezuje zajednički cilj - bolje, pravednije i uređenije društvo

Penzioneri su za sredu na Trgu Republike u Beogradu najavili skup podrške studentima. Oni su sve češći učesnici studentskih protesta i blokada, a jedan od transparenata koji se može videti je i „Baba je uz studente“.
“Neki su rekli da su studenti iz nekog drugog svemira. Ja kažem da to nije tačno, jer su studenti naša deca. Sve to što rade, naučili su od nas, samo su sada organizovaniji, istrajniji i obećavaju da će postići ono što cela Srbija želi, a to je pravedna Srbija u kojoj vladaju zakoni, Ustav, u kojoj institucije rade svoj posao i u kojoj mi, penzioneri nećemo biti ovako nemoćni, jer nas te institucije nisu čule od 2014. godine i nisu radile ono što treba da rade po zakonu. Nema ništa prirodnije, nego da podržimo našu decu”, rekao je za N1 predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić.

"Penzioneri otrovani od medija sa nacionalnom frekvencijom"

Govoreći o tome koliko ljudi očekuje na skupu u sredu, on je kazao da za penzionere koji organizuju svoje proteste broj okupljenih nije dokaz da li su u pravu ili ne.

“Organizovali smo mnogo protesta penzionera i nikada nismo mislili da je broj okupljenih penzionera dokaz da smo u pravu ili da nismo u pravu. Jer,  mnogi penzioneri u Srbiji i dalje žive sa narativima “obojene revolucije”, spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Otrovani od medija sa nacionalnom frekvencijom, neki od njih i dalje ne razumeju bitku koju vode studenti, za uspostavljnje jednog normalnog društva” naveo je Tamburić.

“Postoji vrsta generacijske solidarnosti“

Govoreći o tome da li danas u Srbiji postoji generacijski jaz, sociolog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Stanojević je rekao da treba imati na umu da su tri generacije u Srbiji organizovale velike studentske proteste i da je to ono što omogućava učenje o tome “šta su vrednosti koje društveni protesti nose sa sobom”.

“Ako gledamo da li postoji generacijski jaz u Srbiji u i pogledu protesta, moramo da se setimo da je na ovim prostorima bilo tri generacije koje su učestvovale u protestima. To su generacije iz 1968. godine, generacije devedesetih i ove sada generacije. Ti ljudi su sigurno danas prisutni među nama i to ne samo u društvu, nego i unutar porodice. Dakle, postoji vrsta porodičnog sećanja, ima podučavanja šta su vrednosti koje društveni protesti nose sa sobom“, rekao je Dragan Stanojević.

Dodao je da je istraživanja Filozofskog fakulteta pokazuju “da je više od 50 odsto mladih koji su danas u protestima, oni čiji su roditelji bili učesnici protesta devedesetih godina“.

“Ukoliko idemo i malo dalje u prošlost, videćemo da je ta veza još jača. Tako da postoji vrsta generacijske solidarnosti“, naveo je Stanojević.

Objasnio je i da istraživanje pokazuje i da, iako mlađe generacije uče od svojih roditelja, postoji, kako je rekao “povratna sprega", što znači, kako je objasnio "da mladi koji su sada u protestima mogu da utiču i na svoje roditelje i na svoje bake i deke”.

“Istraživanje pokazuje i da postoji snažna podrška roditelja deci koji su sada u protestima. Većina njih podržava svoju decu, direktno ili sa malo distance. Ali veoma mali broj studenata koji su u blokadama svedoči da su njihovi roditelji direktno protiv njihovog učešća u tome”, naveo je Stanojević.

"Generacije nisu monolitne"

Ipak, rekao je da treba imati u vidu da je Srbija “duboko podeljeno društvo“.

“Generacije nisu monolitne, posebno starije. Tu postoje različiti pogledi na ono što se dešava“, naglasio je Stanojević.

Rekao je da generacije povezuje i zajednički cilj i emocije u vezi sa onim što se dešava u Srbiji.

“Povezuje ih i jedno i drugo. To je i zajednički cilj, ono što mnogi nazivaju neostvarenim idealima njihovih protesta, a sa druge strane, postoji nostalgija starijih generacija prema vremenu kada su oni imali svoje ideale. Dakle, prepoznaju sebe i oni koji su protestovali devedesetih, ali i oni koji su protestovali šezdesetih godina za bolje, pravednije i uređenije društvo“, naglasio je Stanojević.

Rekao je da je, iako penzioneri nisu monolitna populacija, za mnoge od njih “najaznačajnija neka vrsta stabilnosti “.

“Dokle god u toj populaciji postoji osećaj da aktuelne vlasti garantuju stabilnost - unutrašnju ili spoljnu, verovatno će postojati ta uzajmna veza poverenja. Onog trenutka - i to ovi protesti donose sa sobom, kada se vidi da ovo društvo nije stabilno -  to je ono što može da dovede do preispitivanja tog stava“, rekao je Stanojević.

"Penzionerima od devedesetih nije bilo gore“

Komentarišući teze da svi penzioneri podržavaju aktuelne vlasti, Tamburić je rekao da to ne samo nije tačno, nego ni da nije ni logično.

“Naravno da nije tačno. Nije logično da 850.000 penzionera i članova porodica onih koji su u međuvremenu preminuli, pristaju da budu opljačkani od 2014. do 2018. godine, uz jedno ponižavanje. Ne razumem i ne mogu da nađem opravdanje za to da više od million penzionera u Srbiji živi na granici siromaštva ili ispod granice siromaštva i da ipak glasaju za takve“, naglasio je Tamburić.

Rekao je da je “lakše manipulisati siromašnima“.

“Naravno da je lakše manipulisati siromašnima sa 5.000 dinara pomoći, sa paketima od 500, 600 dinara. Ali zbilja su penzioneri zarobljenici televizija sa nacionalnom frekvencijom koje ih svaki dan lažu. Zarobljenici su i rukovodstava, penzionerskih organizacija, koje zarad svojih biznisa i sitnih koristi, učestvuju u obmanjivanju penzionera i upućivanju kako da glasaju“, naveo je Tamburić.

Rekao je da “poverenje u decu“ može da bude most između onih koji veruju aktuelnim vlastima i onih koji im ne veruju.

“Most je u poverenju u našu decu, u znanje koje imaju u namere koji imaju u jedinstvo koje ih krasi u snagu koje imaju. Sadašnji penzioneri nisu doživeli gore vreme od devedesetih godina do danas i njima može biti samo bolje“, naglasio je Tamburić.

Protesti postigli legitimitet u širim društvenim slojevima

Stanojević je rekao da su studentski protesti postigli ne samo vidljivost, nego i vrstu legitimiteta "u širim društvenim slojevima“.

“To vidimo, ne samo među onima koji protestuju širom Srbije, nego i među ljudima koji se ne slažu ili su barem indiferentni prema zahtevima koje su studenti postavili. Definitivno je u tom smislu slika studenata, kao nove društvene snage ili grupacije, koja legitimno zahteva društvene promene, postala legitimna u širim društvenim slojevima“, zaključio je za N1 profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Stanojević.