Gosti N1: Loša odluka o rehabilitaciji Kalabića, nove podele u društvu

Podsetimo, po drugi put Viši sud u Valjevu doneo je odluku kojom rehabilituje bivšeg komandanta Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini Nikolu Kalabića. Ipak, ne zna se da li će presuda biti i konačna jer je Tužilaštvo najavilo žalbu. Očekivano, odluka je izazvala burne rekacije u javnosti. Jedni Kalabića vide kao rodoljuba i heroja, dok je za druge ratni zločinac i kolaboracionista.
"To je vrlo loša odluka. Nije problem u tome da se neke stvari menjaju. Mi ne možemo da ostanemo pri mišljenju iz 1972. godine, da Tito i partija nikada nisu napravili grešku, i da su drugi bili izdajnici. To što se pogrdno zove revizionizam, neki put su i pravilne ispravke, ranijeg dogmatizma. Naravno, treba imati mere. Zastupa se stav jednog dela javnosti da je ceo Ravnogorski pokret izdajnički, a reći ko je kvinsling, a ko oslobodilac je jako teško", rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, u rehabiliticajama kod su se pobrkala dva nivoa.

"Pobrkao se pravno - formalni nivo koji je krajnje glup. Na primer, užasavajuća je konstatacija da Kalabić nije osuđen, pa samim tim nije ni kriv za zločine. Pri čemu, najveći zločinci Drugog svetskog rata nisu osuđeni, Ante Pavelić nije osuđen. Problem sa Kalabićem je što ne može da se donese jedinstvena odluka. Četnici, za razliku od partizana, nisu ideološki monolit, oni su šaroliki i nema nikakve discipline u njeihovim redovima. Neki su nesumnjivo antifašisti, i ne može da se donese jedinstvena odluka za sve ravnogorce", smatra Marković.

Milošević se složio sa konstatacijom da je odluka o rehabilitaciji Kalabića loša odluka, i dodaje da se radi o ličnosti koja se opravdano povezuje sa nekim od najstrašnijih zločina koji su učinjeni na prostoru Srbije.

"Sada prepričavati neku lektiru nema puno razloga. Kada je u pitanju odnos prema Drugom svetskom ratu zaista postoje različiti nivoi: prvi - istoriografija i publicistika, drugi - javne rasprave i debate, treći nivo je kultura sećanja u kojoj nema prostora za filigranske analize", kazao je Milošević.

Ukazao je na to da uprkos dva antifašistička pokreta i ogromnim brojem žrtava, mi ne obeležavamo nijedan datum iz Drugog svetskog rata.

"Mislim da je u interpretaciji prošlosti preovladao taj nacionalni momenat uzet kao temelj svega, ispravnog ili neispravnog I ako imate potrebu da 'operete' svakog ko je bio Srbin, onda ćete imati ovakvu politiku", smatra Milošević.

Ocenjuje da Ravnogorski pokret nije bio antifašistički, kao i da su vrlo retki pokušaji u ovoj vojsci da se kazne zločini koji su učinjeni od njenih pripadnika.

"Na kraju krajeva, mi moramo reći ko se aktivno borio protiv okupatora, i šta je to što pretežno opredeljuje istorijski pokret, da li borba protiv okupatora ili zločini koji su činjeni. Takođe, ne može se Ravnogorski pokret označiti kao kolaboracionistički", kazao je Milošević.

Marković se ne slaže sa ocenom Miloševića da Ravnogorski pokret nije bio antifašistički. Podsetio je da su četnici i partizani tokom 1941. godine zajedno vodili borbe i oslobađali gradove u Srbiji, a u Bosni do proleća 1942. godine vode zajedničke borbe.

Takođe je ukazao na velike akcije nemačke vojske protiv četnika, kao i na misiju "Halijard", operaciju spasavanja savezničkih pilota od strane pripadnika Ravnogorskog pokreta.

Govoreći o četnicima u kontekstu Jugoslavije, navodi da je situacija još složeniji, jer su oni u Crnoj Gori i Bosni otvoreno sarađivali sa okupatorom, a u nekim - prikriveno.

"U Srbiji je otvorena saradnja do 1944. godine (između četnika i Nemaca) relativno retka, tako da je izuzetno komplikovana priča i tu zapravo moramo da prihvatimo da ne možemo da zadržimo crno belu sliku o Drugom svetskom ratu, da je sve dobro na jednoj strani. Znate gde je tu opasnost, kada kažete da su četnici kvislinzi, oni nisu ustaše. Ustaše su saveznici nacista, a četnici su počeli kao pokret otpora", kaže Marković.

Komentarišući složenost određivanja ko je načinio više zla, naveo je činjenicu da su partizani tokom Drugog svetskog rata ubili više civila od četnika.

"Partizani su najveći i najborbeniji antifašistički pokret u Evropi, ali su bili izuzetno brutalni prema civilima", napomenuo je Marković.

Ističe da je apsolutno protiv rehabilitacije Kalabića, ali navodi da je problem "što ne možemo 'an pasan' da homogenizujemo čitav taj pokret. Nije moguće doneti jedinstven stav o tome. Postoje razlike od kraja do kraja, mnogo je zavisilo od lokalnog rukovodstva. I u nekim rukovodstvima, kao što je bio Kalabić, ti rukovodioci su bili zlikovci", podvukao je Marković.

Milošević kaže da je najveći problem što nakon svega teško možemo da svrstamo određene ljude u istoriji Drugog svetskog rata i celog 20. veka.

"Da li ikome pada na pamet da problematizuje Karađorđa ili Miloša Obrenovića i njihovu istorijsku ulogu? A to su bili veoma nezgodni tipovi. Ali, ne možete reći da je Karađorđe bio zločinac. Nema razloga da istorija to krije, ali na kraju dana kada se dođe do vrednovanja, onda je Karađorđe tvorac tvorac srpske slobode a Miloš Obrenović kreator srpske države. I to je ono što boji njihove uloge. Kada su u pitanju četnici, njihovu ulogu ne "boji" načelno opredeljenje za borbu protiv okupatora, njihov rad boje zločini koji su učinjeni i stalno odlaganje borbe", kazao je Milošević.

Marković je zaključio da je odluka o rehabilitaciji "iskomplikovala objektivnu procenu Ravnogorskog pokreta koji nije samo koljački u tom Kalabićevskom smislu".