Gosti N1: Nacrt Zakona o policiji kao da je pao s neba, ulazimo u Velikog brata

Krivokapić ističe da policija nema ovlašćenja da koristi softver za prepoznavanje lica.
"Policija je nabavila softver, a mi smo ukazali na pravne nedostatke, prvo se kupuje tehnologija pa onda pokušava da se legalizuje. Sve se radi suprotvno, prvo se procenjuje da li ta tehnologija treba, a ovde vidimo potpuno suprotno. (Reč je o) 8.000 kamera, zakon im dozvoljava da policija koristi sve druge kamere, od banaka, kladinionica, neograničen je broj kamera, ovaj sistem utiče na sve građane, ne samo građane Srbije, već na sve ljude u Srbiji, omogućava se masovni nadzor, to je veliko zadiranje u privatnost. Kamere su malo iznad, ljudi ne gledaju gore i ne vide, to je isto kao da vas neko stalno prati sa kamerom, ljudi se neće osećati slobodno, a javni prostori su da se osećamo slobodno, ne da se ponašamo onako kao kada znamo da nas neko snima, primer za to su rijaliti programi - ljudi se drugačije ponašaju, ulazimo u Velikog brata", kaže Danilo Krivokapić.

Elek navodi da Nacrt Zakona ima više od 100 strana i da su brojne odredbe sporne.

"Kada se prethodni zakon usvajao, godinu dana smo učestvovali, videli smo i prednacrt tog akta. Mi smo uputili dopis kabinetu ministra da se organizuje javna rasprava, da imamo priliku da kažemo, svakako očekujemo odgovor", kaže Elek i dodaje da je motiv za donošenje ovakvog zakona politički.

"U obrazloženju stoji da je Nacrt urađen da bi uskladila praksa i zakonodavstvo. Bitan je kontekst, pet godina pokušavamo da reformišemo policiju, ovo je 4 pokušaj, poslat je signal Evropskoj uniji da je učinjeno nešto da se reši glavni problem policije, ali su promene kozmetičke", dodaje Elek.

Krivokapić ističe da se mnogo stvari ne zna i da je jedna stvar ono šta piše, a druga ono što bi moglo zaista da se dešava.

"Podaci će se čuvati po dokumetima policije, imaće pristup samo ovlašćana lica, ali imamo primer iz prakse da cure podaci - policija godinama masovno pristupa takvim podacima, postoji netransparentnost, postupa se mimo propisa, postavlja se pitanje kako će se pristupati ovim podacima, masovno je zadiranje u privatnost. Kada se masovno prikupljaju podaci, ako nema kontrole, to vodi zloupotrebama", ocenjuje Krivokapić i dodaje da svi imaju razloga da strepe.

"Ranjive grupe, migranti, svi imaju problem, nije samo pitanje najužih kategorija. Jasno je da je politička odluka, Beograd je od grada koji je imao nekoliko desetina kamera postao grad gde se snima sve i svako. Zašto se uvodi tehnologija, ako se situacija nije pogoršala. Možda je i geopolitička odluka, radimo suprotno od onoga što rade zemlje iz okruženja, a kupili smo kinesku tehnologiju", rekao je Krivokapić.

Policija tajnija nego što je bila

Elek kaže da je policije tajnija nego što je bila i da imamo manje šansi da zaštitimo svoja prava.

"Objavljivanje identiteta policijskog službenika dok na primer tuče demonstrante je sada kažnjivo. Izmene su i sa oznakama, ranije je bilo prezime, sada će biti kombinacija slova i brojeva, biće teže. Ogroman je problem kako se kontroliše rad policijskih službenika i kako se to primenjuje u praksi. Bitno je da se ne završi na ovome, pokušali smo da ukažemo na najproblematičnije i da se raspava produži, bitno je da razgovaramo kakva je policija potrebna građanima Srbije, nama treba Sektor unutrašnje kontrole sa jakim načelnikom, da kaže kada je ugrožen njihov integritet", kaže Bojan Elek.

Krivokapić je rekao da ovaj zakon ima za cilj da odnos moći još više prebaci na stranu policije.

"Mora se vagati koliko ćemo im moći dati, smanjili smo moći i slobode građanima, učestvovali smo na jednom okruglom stolu, to nije javna debata - potrebno je da učestvuje najšiti krug organizacija, stojimo na našem stanovištu da uvođenje biometrijskog nazdora nije dozvoljeno, nastavićemo da se borimo, 17.000 ljudi je potpisalo peticiju, videćemo kako ćemo moći da uključimo građane", zaključio je Danilo Krivokapić.