Iz Prištine u Beograd stiže pomoćnica državnog sekretara SAD Karen Donfrid i specijani izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, a gosti Novog dana Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta i Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka slažu se da je poseta reakcija na trenutnu situaciju u Ukrajini i pokušaj da se normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine istisne ruski uticaj iz zapadnog Balkana, a region stabilizuje.
Krstić je u Novom danu na N1 rekao da postoji opasnost od daljeg prelivanja ruskog uticaja i destabilizacije zapadnog Balkana, a da Sjedinjene Američke Države pokušavaju da deluju preventivno i „začepe sve potencijalne rupe“.
„Ukrajina je apsolutni prioritet sada, ali se na dijalog gleda kao na sredstvo koje će dovesti do stabilizacije prilika u regionu i time smanjiti mogućnost za uticaj Rusije. Rusija svoj uticaj na Beograd crpi iz prava veta u Savetu bezbednosti i mogućnosti da bude garant Srbiji da Kosovo neće biti primljeno u Ujedinjene nacije. Ako bi se ovaj problem rešio, a Donfrid naglašava da se to može rešiti dogovorom o međusobnom priznanju, na taj način bi element ruskog uticaja bio smanjen u odnosu na Srbiju i čitav region“, objašnjava Krstić.
Pročitajte još:
Rašeta dodaje da kod SAD postojiželja da se produbi bilateralna saradnja sa Srbijom i da će našoj zemlji biti ponuđena finansijska i energetska kompenzacija, što bi prema njegovom mišljenju bila „uvertira u odvajanje Srbije od Rusije i na energetskom planu“.
Govoreći o tri glavna pravca američke politike u regionu, Rašeta kaže da su to Ukrajina, evropske i atlantske integracije regiona i ekonomska povezanost, mir i stabilnost, a sve kako bi se eliminisali ruski i kineski uticaj na zapadnom Balkanu. Krstić se slaže da se radi o „ zaprečavanju ne samo ruskog, već i kineskog uticaja“ i dodao da je važno da SAD nešto ponude regionu i Srbiji, umesto isključivo ultimativnog pristupa
„Deluje mi da je Amerika imala razumevanje za poziciju Srbije, hvalila je glasanje za rezluciju, ali to je bio period pred izbore. Sada posle izbora čini mi se da će zahtevi biti oštriji, napominje Krstić.
Kada je u pitanju ton poruke koju Donfrid donosi u Beograd, Krstić kaže da će pomoćnica amneričkog državnog sekretara biti mekša od senatora koji su prošle nedelje boravili u Beogradu, ali da će slediti ono što je najavljeno u saopštenju Stejt dipartmenta.
„Postoji razlika u tonu koji je upućen prema Prištini i tonu prema Beogradu. Dok se za ostale aktere upotrebljava ohrabriti, za Srbiju se kaže da se urgira da nastavi sa reformama koje se odnose na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije, odnosno sankcijama Rusiji. Mislim da će biti oštrija nego u drugim prestonicama koje će posetiti. Ostaviće prostora i za slanje nekakvih poruka o šargarepama SAD“, kaže Krstić.
Upitani da li učestale posete iz SAD znače najavu poseta na višem nivou, Rašeta ocenjuje da dolazak Karen Donfrid može da znači ili posetu samog državnog sekretara ili u budućnosti, krajem ove godine ili početkom sledeće, i samog predsednika Džozefa Bajdena.
Krstić, s druge strane, ocenjuje da je predsednička poseta Beogradu u ovom momentu nerealna i da je ona moguća jedino ako Srbija napravi radikalan zaokret u svojoj spoljnoj politici.
„Izgledne su posete na nivou sekretara u narednih godinu ili dve“, dodaje Krstić.
Komentari ()
Vidi sve komentare