Registar počinilaca silovanja bio bi bitan za građane i treba da bude javno dostupan, kaže narodna poslanica i pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović. Psihoterapeutkinja Marina Banić dodaje da bi registar dao informaciju o tome kako se kreće broj počinilaca takvih dela, i da se mora sprečiti mogućnost zloupotrebe. Zloupotreba registra da bude kažnjiva, smatra predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić.
“Registar treba da bude apsolutno javan i mi treba da edukujemo građane čemu služi”, rekao je Jurić u emsiji 360 stepeni na N1.
Pročitajte još:
Istovremeno, Jurić se izjasnio apsolutno protiv hemijske kastracije, zato što je iskustvo iz drugih zemalja pokazalo da su prestupnici kojima je to učinjeno ipak nastavljali da napadaju i još više ispoljavali agresivnost prema žrtvama.
“Ja smatram da hemijska kastracija ne bi donela boljitak”, rekao je Jurić.
Sa druge strane, ističe da registar silovatelja “ne treba da služi da bi nekog označavali” i da niko nema pravo da agresivno postupa prema ljudima u njemu.
Marina Banić dodaje da iz registra možemo videti da li broj silovatelja opada ili raste, što može biti znak da nešto treba promeniti.
Ona kaže da postoji jedan broj ljudi sa kojima je “gotovo nemoguće raditi”, ali da se sistematskom psihoterapijom i drugim metodama može kod velikog broja ljudi minimizirati mogućnost da budu povratnici.
“Ti ljudi ne mogu spontano promeniti svoje ponašanje, oni to mogu raditi samo uz dobro koncipiranu stručnu pomoć i ta pomoć mora da počne od dana kada su ušli u penalnu ustanovu”, rekla je Banić.
Slavica Radovanović kaže da policija ima svoje evidencvije koje nisu javne, i da zna kad neko odlazi i vraćase sa odsluženja kazne.
“Ipak smatram da registar lica pedofila i lica koja su počinila silovanje treba da bude javan”, kazala je Radovanović.
Kako kaže, to je bitno za građane koji žive u mestu u koje se vraća osuđena osoba, i ne vidi razlog zašto bi taj registar bio nedostupan građanima.
Govoreći o slučaju osuđenog silovatelja Igora Miloševića, Radovanović smatra da je “sistem zakazao” time što mu nisu izvađena nova lična dokumenta, nakon što su stara istekla dok je bio na odsluženju kazne.
Banić vidi problem u “nekorišćenju resursa koje imamo”, jer kako kaže, postoje sjajni psiholozi i socijalni radnici koji mogu da pronađu smeštaj licu koje je izašlo iz zatvorske institucije.
Prema njenim rečima, postoje ljudi koji mogu da se uključe u podršku, ali je jasno da se aktivnosti nisu sinhronizovale.
Takođe, kad je 15 godina neko u zatvoru to je ogromno vreme da se radi na resocijalizaciji te osobe, ali potreban je veliki rad na tome, rekla je ona.
“Mi resurse imamo. Tim kolegama treba dati kontest, prostor, platiti ih, omogućiti da ne rade tri psihologa sa hiljadu zatvorenika, i onda će se rezultati sigurno videti”, rekla je Banić.
Pojavila se inicijativa za izmene zakona tako da bi počinioci ovakvih dela koji odsluže kaznu imali obavezu da se javljaju policiji, a Igor Jurić kaže da bi to pomoglo.
Smatra da je “panika” koja je izbila nakon izlaska Miloševića na slobodu nastala zbog toga što niko iz institucija nije izašao i rekao javnosti – nemojte da brinete, on je pod našim nadzorom.
Policija je nakon toga odlučila da prati Miloševića, a Slavica Radovanović kaže da je to u okviru zakona i pohvalila policiju, ali dodaje da nije praktično.
“Ne može se on 24 sata pratiti”, kaže Radovanović. Rekla je i da je upućena inicijativa predsedniku Skupštine Srbije Vladimiru Orliću da se održi panel diskusija kako bi inicirali izmene propisa.
Miloševića su ljudi pratili na ulici i snimali, a na pitanje može li on postati žrtva, Banić kaže – naravno.
“Ako sistemski situacija nije rešena, svi tragični ishodi su mogući”, rekla je ona.
Ona dodaje da socijalni kontekst može da ubrza ili minimizira ponovno izvršenje krivičnog dela, a da intervju sa silovateljem, koji je objavio tabloid Informer, može da isprovocira druge koji su razmišljali da počine takav zločin.
Jurić kaže da je intervju “uvreda za moju Tijanu, za malu Anđelinu, za sve žrtve, decu i odrasle” i da ne može da razume koja je svrha toga bila.
“Uvreda za sve žrtve seksulanog nasilja injihove porodice. Da li možete da zamislite kako se osećamo kada slušamo kako je silovao svoje žrtve? To je neoprostivo”, rekao je on.
Opravdavanja kako su objavljivanjem želeli nešto dobro su dodatna uvreda za inteligenciju, kaže Jurić.
Slavica Radovanović smatra da vlasnik Informera i novinarka koja je radila intervju treba da snose posledice.
Dodaje da je protiv osobe koja je gurnula vlasnika Informera Dragana Vučićevića na protestu odmah reagovalo tužilaštvo, a nije reagovao nakon intervjua u kom silovatelj daje instrukcije kako da žrtva preživi.
Banić kaže da je važno da “autori tog incidenta moraju da budu svesni da nama stručnjacima tako ne pomažu”
Ovakvim prezentiranjem u javnosti se daje psihološka dozvola tim ljudima da budu “negativne zvezde”, a ovako nešto može retraumatizovati osobu koja je doživela tragediju.
Jurić poručuje da je “jako važno da se okrenemo brizi o deci”.
Kaže da je bio na mnogo suđenja i da sve te silovatelje vezuje da su i sami bili zlostavljani, zato ne treba da “ćutimo kad se u našoj sredini zlostavljaju deca”.
“Naše ćutanje pravi ‘igore miloševiće’ i to je ključni problem”, kazao je Jurić.
