Gosti N1: Opozicija da se nametne kao alternativa, Beograd ključan za vlast

Ilić, govoreći o odluci Vlade o ukidanju Uredbe o prostornom planu, kaže da misli da se "ove promene koje su zaista velike mogu pripisati iskazanom nezadovoljstvu građana".
"Koje je bilo zaista masovno i ozbiljno. Građani su pokazali da imaju moć da utiču na odluke. S druge strane, možemo to posmatrati i iz perspektive izborne kampanje", kaže, dodajući da "ovo možemo gledati kao zatišje da bi se smirije tenzije".

Klačar kaže da su dešavanja poslednjih dana išla pravcu toga da će se ovakva odluka doneti, te kaže - nije iznenađenje.

"Jeste posledica i protesta, i činjenice da su izbori 3. aprila. Sve što se dešava dva i po meseca pre izbora mora i može da se sagledava u predizbornom kontekstu. Dodao bih i treći razlog - da je ovde tema litijum, ne samo Rio Tinto i da bavljenje ovom temom na dugoročnom nivou mora imati stabilan ambijent, a to nije kad je predizborna kampanja u toku", kaže Klačar.
Dodaje da je ekologija postala tema i da tu nema nikakve dileme.

"Ona više može biti predizborni adut opozicije, nego SNS. SNS će imati jačih aduta nego što je slučaj sa Rio Tintom, ja ovo više vidim kao neku vrstu smirivanja tla", kaže on.

Ilić ističe da "jako veliki broj građana ekološki problemi direktno pogađaju".

"To je nešto što tu temu čini potentnom. Mislim da tek vidimo početak artikulacije ekoloških politika u Srbiji i formiranje političkih aktera koji će ih donositi u prvi plan", kaže on.

Klačar smatra da "samo kada budemo imali izuzetno neizvesne izbore, za očekivati je da će ljudi biti motivisani i možemo govoriti o velikoj izlaznosti".

"Moja su očekivanja da će nas očekivati referendumi i izbori sa mnogo manjom izlaznošću od one na koju smo navikli", kaže on.

Ilić kaže da je posmatračka misija CRTE pratila čitav referendum.

"Praćena je i kampanja u medijima, kampanja na terenu. Što se tiče samog dana glasanja, tačno je da smo prisustvovali punjenju kutija, bilo je pretnji našim posmatračima, nepravilnosti koje narušavaju integritet glasanja na tom reprezentativnom uzorku nisu prelazile četiri dosto biračkih mesta, u tom rasponu nisu mogle da utiču na ishod ovog referenduma", kaže Ilić.

Ističe da je "možda utisak tog dana nespremnost biračke administracije".

"Rađeno je sve na brzinu, u uslovima pandemije, kao što je i Dačić rekao nekoliko dana pred održavanje, da imaju problem da nađu ljude, sve smo to zapravo mogli da vidimo", kaže Ilić.

Kako kaže Klačar, njegova očekivanja su da će "izborno okruženje biti potpuno drugačije nego referendumsko".

"I tokom kampanje i tokom dana za glasanje. Za očekivati je mnogo više tenzije, emocija na terenu, veću gužvu na biračkim mestima, mislim da ovo okruženje koje je bilo za referendum neće u velikoj meri ličiti na ono što će nas očekivati već od 15. februara", kaže.

Dodaje da je i CeSID kao organizacija pronašao dosta primera lošije organizacije glasačkog procesa.

"To je verovatno jednim delom povezano i sa epidemiološkom situacijom, za očekivati je i nadamo se da se ta vrsta problema reši do 3. aprila, ali će tenzije da dovedu do neke druge vrste problema. Mirno okruženje koje je bilo za referendum se neće ponoviti za izbore", kaže on.

Govoreći o predizbornoj kampanji, Ilić kaže da mu se čini da postoje neke osnovne teme koje stranke na vlasti već godinama guraju u prvi plan.

"Makroekonomski razvoj, strane investicije, modernizacija zemlje, mislim da vlada ima načina da sebe predstavi kao jednu modernizujuću stranku koja Srbiju vuče napred, za Beograd je to metro, pokriva se Srbija infrastrukturnim projektima, to su ključne teme na kojima će vlast bazirati kampanju. Opozicija na neki način može da kontrira vlasti na tim temama, na pitanjima koliko nas košta taj ekonomski razvoj, pre svega u pogledu zaduživanja, koje je naglo poraslo kada je krenula pandemija. Ekološke teme će biti pokušaj da se sa tog drugog aspekta kontrira. I sa treće strane, svi ti infrastrukturni projekti, sav novac koji se sliva, u čije džepove on ide", kaže Ilić, pominjući i optužnicu protiv bivšeg predsednika opštine Palilula.

Klačar se, kaže, uglavnom slaže, ali bi na pravo mesto, ne tema, nego aduta u kampanji SNS stavio da imaju lidera sa veoma stabilnim rejtinzima poverenja.

"To je nešto što je za svaku kampanju vredan adut, sigurno da će njihov fokus da bude na ekonomiji, modernizaciji, infrastrukturi, sigurno da će jedan faktor ići ka političkoj stabilnosti, stabilnost nije nevažna tema za ljude u Srbiji. Ostajem pri stavu da opoziciji kritika neće biti dovoljna, da je neophodno imati u kampanji vrlo jasne politike, koje su predložene i kojima treba da se da odgovor na to kako opozicija vidi budućnost, kampanja koja bi trebalo da ponudi rešenje, da se nametne kao alternativa, to je nešto što je uspelo SNS 2012. i što nikad posle 2000. nije uspelo SRS, bez obzira na veliku podršku koju su imali", kaže Klačar.

Prema njegovim rečima, "nije realno da Vučić preskoči ovu predsedničku trku".

"Suviše je velika važnost tih izbora, to su izbori koji daju petogodišnji mandat, to su izbori gde je nekako za očekivati da najviše treba da dođe do izražaja i ta njegova druga odluka, za koju verujem da je realnija, a to je da se posle izbora povuče sa mesta predsednika stranke", kaže Klačar.

Ilić, govoreći o zakonima koji regulišu izborni proces kaže da se "podešavaju".

"Kandidat na svim izborima ne mora da bude na toj listi, ne mora da bude iz te opštine, podešava se da zapravo možemo da imamo jednu osobu na čelu svih tih lista, kao nosioca liste, ja mislim da je očigledno ko će ta osoba biti", kaže.

Dodaje da će "beogradski izbori svakako biti najneizvesniji".

"Održavaće se u senci opštih izbora. Biće još lokalnih izbora osim u Beogradu, ali glasači u Beogradu su možda i najzahtevniji i očekuju najviše od svih tih kandidata. Za održavanje ove vlasti, Beograd je ključan, Beograd je ugnježđen u te ostale izbore", kaže Ilić.

Veliki broj glasača se, kaže, neće uključivati u utakmicu dok ne budu imali osećaj da nešto mogu da promene svojim glasom.

Klačar kaže da je "za opoziciju više kolona bila realnost".

"Više kolona nije nužno loše rešenje. Postojaće politička konkurencija, za razliku od 2020. godine, što je dobra vest za sve ljude", kaže on.