Gosti N1: Plaćanje lekara po učinku, no pre toga popraviti oronuli zid zdravstva

Jovanović ocenjuje da efikasnost zdravstvenog sistema nije svuda podjednaka, i da se ne radi samo o plaćanju lekara po učinku, nego i finansiranju bolnica prema učinku, što je bilo deo prvobitne ideje, sa kojom se u međuvremenu stalo.

"Ovo može da pobudi mnogo nemira među lekarima i pacijentima, ima niz nedoumica. Zašto biste stavili lekare u kontekst konkurencije, ko će da proceni rad lekara", pita ona.

Delić u Novom danu na TV N1 kaže da postojeći sistem finansiranja zdravstva odgovara državi, jer se izdvaja svega 353 evra po glavi stanovnika godišnje, dok je u Hrvatskoj to 800, a u Sloveniji 1.500 evra.

"Ovaj novi sistem izdvajanja zahtevao bi više novca", poručuje Delić i dodaje da ne možete imati kvalitetan zdravstveni sistem sa ovoliko novca.

Ističe da su neophodna dva preduslova da bi se uveo taj novi sistem.

"Potrebno je da imamo optimalno organizovan zdravstveni sistem - ne možete vi lekaru da date 10-12 minuta da pregleda pacijenta, on mora u svakom trenutku da ima dostupnu svu dijagnostiku, a ne da danima čekate na skener ili magnetnu rezonancu, da ima više inovativnih lekova. Drugo, morate da nagradite lekara. Lekar specijalista ima oko 1.000 evra. Da bi on to postao mora 15 godina da uči i radi da bi počeo samostalno da radi. I vi mu za to dajete 1.000 evra", ukazuje Delić i dodaje da u Sloveniji lekar specijalista godišnje zarađuje 54.700 evra, pa je onda logično što naši lekari i medicinske sestre idu tamo.

Stojanović navodi da pre plata treba razjasniti mnoge stvari koje se tiču procena rada lekara, u šta spada broj pregleda koji obave, broj preventivnih pregleda, koliko su komplikovani pacijenti i slično.

"Kad bi se uveo sistem pa se svakog meseca u fond slivali podaci o broju operacija, njihovom kvalitetu, onda možemo da merimo efikasnost cele službe i pojedinca, i na taj način bi mogli da napravimo razliku između lekara. Da li će oni uzimati u obzir i ishode, to je jako bitno. Ako gledate samo broj operacija - to je problematično, tu se postavlja mnogo pitanja, koliko je komplikovana operacija, koliko je star pacijent. Trebalo bi da se izađe vrlo konkretno sa time i da vidimo na osnovu čega se bazira ta procena", ocenjuje.

Ističe i da bi "trebalo da se masa stvari završava u primarnoj zaštiti" što je sa ovakvom organizacijom rada nemoguće, jer lekari opšte prakse imaju mnogo pacijenata, imaju svega 7-12 minuta za svakog od njih, previše administrativnog posla od koga ne stignu ni da pogledaju pacijenta.

"Nije pitanje plaćanja po učinku, već je problem mnogo dublji - pitanje funkcionisanja zdravstvenog sistema sa novcem kojim raspolaže. I ne može uniformno da se razmišlja - ne možete od hirurga u Kraljevu očekivati da ima 1.000 operacija godišnje, jer on prosto nema toliko pacijenata, a pitanje je i da li ima svu potrebnu dijagnostiku. Ono što je najvažnije - ovaj deo priče o učinku je daleko od prvog i prioritetnog - on treba da bude posledica dobro organizovanog zdravstvenog sistema", zaključuje ona.

Delić se slaže i ističe da je prvo potrebno organizovati način finansiranja, kontrolu trošenja, organizaciju, kadrovsku politiku, jer nemamo uopšte dovoljno lekara i medicinskog osoblja i zdravstveni sistem je neefikasan.

"U ovom trenutku zamišljam zdravstveni sistem kao jedan oronuli zid sa dosta propalih cigala koje pokušavamo da zamenimo, a gubimo vreme i može da nam se zid sruši", upozorava.

Dodaje da bi neko bio na primer efikasan hirurg, on mora da ima odlične uslove za rad, "pitanje je da li u svim gradovima lekari imaju te uslove".

"Naš zdravstveni sistem je neefikasan i po pitanju organizacije i učinka", kaže.

Takođe, "nije za mene hirurg samo bog u operacionoj sali, već i u prijemnoj ambulanti, da li će prepoznati dijagnozu".

Jovanović ističe da "vi idete od repa, hoćete da plaćate lekare po učinku, a s druge strane finansirate ih unapred sa određenom sumom".

Delić ukazuje i da ne mogu ni svi specijalisti da imaju istu platu, a ni lekari iste specijalnosti ne treba da budu isto plaćeni, u zavisnosti od toga da li rade na sekundarnom ili tercijalnom nivou.

"Lekar kliničar ima veliku odgovornost, to preventivne grane nemaju. Ni u okviru jedne specijalizacije ne mogu svi da imaju istu platu", ukazuje.

Na pitanje kako to da u Kliničkom centru Srbije ima čistačica koje su iz Nepala i medicinskih sestara iz Albanije, on navodi da je sve to posledica pogrešne kadrovske politike, kao i dugogodišnje zabrane specijalizacija, pa potom prijema lekara i sestara.

Podseća i da Srbija na 100.000 stanovnika ima 600-650 sestara i 265 lekara, što je znatno manje nego u Hrvatskoj ili Sloveniji.

Jovanović dodaje i da je pre nekoliko godina u KCS morao da se smanji procenat nemedicinskog osoblja, pa je gomila čistačica i servirki otpuštena, "pa smo imali više infekcija, i izračunali smo da trodnevna terapija antibioticima je zapravo plata jedne čistačice".

"Sve se više devalvira državno zdravstvo, prebacuje se lopta na privatno zdravstve, i na kraju je sve veća devalvacija struke", ocenjuje ona.

Delić poručuje da je pogrešna strategija Ministarstva zdravlja da nam povremeno ubacuju neke slične teme, "oko kojih se mi lomimo a nemamo dovoljno informacija, bolje da ministarstvo zaćuti".

Ističe da je više za to da se izađe sa celovitim promenama.