Pad broja građana koji podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju nije iznenađenje, s obzirom da se u medijima o EU izveštava u negativnom kontekstu, kaže Katarina Tadić iz Evropskog fonda za Balkan. Milorad Bjeletić, izvršni direktor Beogradske otvorene škole, naglašava da podatak da je manje od 40 posto građana za ulazak Srbije u EU "dramatičan", ali da ne govori mnogo, jer građani uglavnom ne razumeju šta to njima taj proces donosi.
Prvi put u poslednjih 20 godina broj građana koji se protive pridruživanju Srbije Evropskoj uniji veći je od onih koji to podržavaju, pokazuje istraživanje Ipsosa. Prema podacima Ipsosa, na referendumu bi za ulazak u Uniju glasalo samo 35 odsto građana, dok bi 44 odsto bilo protiv. Dok u Briselu takve rezultate čitaju kao nedovoljan rad zvaničnika na promociji evropskih vrednosti, u Beogradu ocenjuju da je takva statistika posledica velikih pritisaka EU na Srbiju, posebno kada je reč o ratu u Ukrajini. Koji su razlozi da je prvi put u istoriji nedvosmislena većina građana Srbije protiv ulaska države u Evropsku uniju?
POVEZANE VESTI
„Srbija tradicionalno u poslednjih desetak godina ima podršku ulasku u EU oko 50 posto, i to nije neko iznenađenje. Meni je zanimljivo videti na koji način građani razumeju ovo pitanje. Neka druga istraživanja pokazuju da u Srbiji više od 40 posto građana smatra da mi nikada nećemo ući u EU, ili ćemo ući za 20 godina. Njima je samo pitanje kako biste glasali da sutra imamo mogućnost, ne znači mnogo, i u tom smislu bi bilo zanimljivo da vidimo celo istraživanje koje je radio Ipsos, jer mi sad imamo rezultat samo tog jednog pitanja“, navodi Tadić.
Kako kaže, potrebno je pogledati ceo skup pitanja i videti da li je to zaista odgovor građana na ulazak u EU ili je rezultat nekih drugih spoljnih faktora koji utiču na njihovo mišljenje.
„Podatak jeste dramatičan, kako smo čuli na konferenciji i u najavama, i mi ne bismo bili sada ovde da to nije tako dramatično predstavljeno. Mi nismo videli celo istraživanje, čuli smo jedan podatak“, kaže Bjeletić.
Objašnjava da je istraživanje o ovom pitanju poslednjih desetak godina objavljivala država.
„Država je sama radila, Kancelarija za evropske integracija, kasnije ministartvo, i to dva puta godišnje po vrlo sličnim metodologijama. I taj broj je varirao, bio je nešto preko 50 posto, i to je realan broj. Pouzdaniji je broj kada je to pola-pola. U Švedskoj kada je bio referendum o tome, 50,4 posto građana bilo je za ulazak u EU. U Norveškoj je protiv ulaska bilo 52 posto građana. Hoću da kažem, i u razvijenijim zemljama taj procenat nikad nije bio visok“, izjavio je Bjeletić.
Kaže i da građani uglavnom ne razumeju šta to njima taj proces donosi, i za to krivi političke elite, odnosno nosioce vlasti.
„Država ne objavljuje više to istraživanja, poslednje je iz avgusta 2021. godine, i po tom istraživanju je 54 posto građana bilo za ulazak u EU. Taj broj je konstantan poslednjih desetak godina. Bilo bi dobro uporediti sva ta istraživanja sa ovim i videti šta je to moglo da se desi u poslednjih godinu dana da tako drastično padne podrška ulasku u EU“, naglasio je Bjeletić.
Gost N1 navodi da „ne znamo koliko je tih razočaranih građana“.
„Sigurno je da ima razočaranih ljudi, u dužinu procesa, u domaće vlasti koje ne rade dovoljno, i u organe EU. Bilo bi potrebno ući dublje u svaki slučaj, ali da ima razloga za razočaranje, pogotovo u naše političke elite, u to nema sumnje“, navodi.
Pa na pitanje da li je onda Evropska unija zaista strateški cilj vlasti, Tadić kaže:
„Ja bih se vratila na primere iz našeg komšiluka. Dvadeset godina je stvarno dug proces i normalno je da mi imamo te varijacije u entuzijazmu građana. Imamo primer Hrvatske koja je 2005. započela članstvo, a 2011. ga završila, njima je 2011. godine podrška članstvu bila oko 30 posto. I tu smo videli situaciju da je na korak od ulaska, ta podrška opala“, pojašnjava Tadić.
Vidljiv je, kaže, zamor i kod naših građana, ali…
„Imamo zamor i kod građana posle 20 godina, ali ne treba da budemo pesimisti i da čitamo čak i ovo istraživanje kao znak da sutra građani ne bi izabrali da budemo članica EU. Podaci jesu razlog za brigu, pokazatelj su rekla bih, odnosa medija prema EU, kao i predstavnika vlasti, ali to ne govori zaista o pravom opredeljenju građana i o svim benefitima koje oni percipiraju da bi donelo članstvo u EU“.
Bjeletić podseća da je Srbija potpisala Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji (SSP) sa EU 2013. godine.
„Srbija ne polazi u proces sada, mi smo već pridružena članica EU, imamo SSP koji je potpisan 1.septembra 2013. godine. Mi smo se šest godina borili za taj sporazum. Imamo status u EU, mi smo pridružena članica. I sad se svi pitaju otkud to da EU očekuje da mi uskladimo svoje zakone sa njom. Naš status treba da se samo promeni iz pridruženog u punopravno članstvo, i to je proces pregovora“, pojašnjava Bjeletić.
Kaže da građani „nisu svesni da je naš ekonomski razvoj od 2006. do 2022. godine upravo posledica tog SSP-a“.
„Dve trećine razmene sa EU su zbog tog sporazuma, Kinezi su zbog tog sporazuma… Mi smo deo tog evropskog tržišta, izvozimo bez carina“, kazao je.
Prema njegovim rečima, iz zemalja EU stižu Srbiji i donacije.
„Rusija uopšte nije donator Srbiji, što je i očekivano, jer Rusija nema motiv, Rusija ne planira da mi budemo deo nje. Švedska je na primer jedan od najvećih donatora Srbiji, jer planira da sa Srbijom živi u istoj zajednici, pod istim krovom, i želi da Srbija liči na ostatak toga što je EU, da napreduje. Zato je EU ulozila oko tri milijarde evra od 2000. godine“, naglasio je Bjeletić.
Katarina Tadić odgovornost za pad podrške za evrointegracije vidi najpre u vlastima i medijima.
„Najveća odgovornost je na medijima i predstavnicima vlasti. Treba komunicirati sa građanima. Postoje, međutim, istraživanja da se EU prikazuje u medijima dosta i u negativnom svetlu. I možda je to odgovor na pitanje otkud sad odjednom pad poverenja. U poslednja dva meseca, otkad je počeo rat u Ukrajini, vidimo da se EU prikazuje uglavnom kao akter koji dosta vrši pritisak na Srbiju“, u pogledu prilagođavanja spoljne politike i uvođenja sankcija“, kaže.
Ona podseća da smo 1989. godine propustili prvu šansu za EU.
„Ja mislim da mi kao država treba da se vratimo unazad i da se setimo da smo mi 1989. godine propustili jedan istorijski trenutak koji se tada dešavalo u Evropi, da smo ušli u besmisleni rat, da su ginuli ljudi, i da je ovo sad još jedan istorijski trenutak gde dolazi do presložnjavanja odnosa, i u Evropi i u svetu, da je ovo momenat za nas da mi ovog puta napravimo pravi izbor i da ne ponavljamo grešku koju smo napravili 1989. godine“, naglasila je.
Bjeletić dodaje da javno mnjenje može da se promeni tako što će se – samo govoriti istina.
„Mi koji smatramo da je taj proces dobar, ništa ne treba govoriri sem tih činjenica, govoriti jasno i glasno“, kazao je.
kritike koje su na taj račun upućene i Briselu, gosti N1 ne opravdavaju.
„Ja sam mišljenja da gledamo svoje dvorište, ne bih krivila Brisel, nego naše institucije koje nisu sprovele reforme, da imamo vladavinu prava, da se desila borba protiv korupcije, i sam proces bi bio brži“, naglasila je Tadić.
Bjeletić kaže da je Brisel „laka meta“.
„Lako je svaliti odgovornost na Brisel, to se radi i u najrazvijenijim zemljama. Postoji odgovornost, ali mi na njih vrlo malo možemo da utičemo. Mi možemo da stvari menjamo ovde“, navodi.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare