Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković i Žarko Šunderić iz Centra za socijalnu politiku gostovali su u emisiji "Da razumemo", u kojoj se govorilo o siromaštvu, socijalnoj pravdi i mogućnostima da se smanji nejednakost koja je u Srbiji sve više izražena.
Podsetimo, širom sveta 20. februar se obeležava kao Svetski dan socijalne pravde. Posvećen je borbi protiv socijalne isključenosti, nejednakosti i siromaštva, kao i promociji prava na dostojanstven rad, rodnu ravnopravnost i ostvarivanje jednakih šansi i socijalne pravde za sve.
Pročitajte još
„Podatak da se 46 odsto stanovništva Srbije oseća siromašnim predstavlja pokazatelj subjektivnog siromaštva. Bilo bi dobro da posmatramo podatke o relativnom sirpomaštvom apsolutnom siromaštvu, jer su to podaci na osnovu kojih možemo da gradimo politike, zakone i strategije. Ovo je samo podatak koji nam kaže da veliki broj ljudi u našoj zemlji ili nema dovoljno novca ili nema dovoljno usluga koje su im potrebne za dobar život“, kaže Šunderić.
Dodaje da prema dva zvanična pokazatelja EU zvaničnim podacima 21 odsto građana živi na ivici siromaštva.
„Oni mesečno imaju oko 24.000 dinara. Prihodi su im toliko ili ispod. Imampo i drugi pokazatelj apsolutnog siromaštva, koji promoviše Svetska banka koji meri zapravo potrošnju, i po tom pokazatelju Srbija ima sedam odsto apsolutno siromašnih građana. To su ljudi koji ne mogu da sastave kraj sa krajem. To je otprilike pola miliona ljudi u našoj zemlji“, objašnjava Šunderić.
Jelena Žarković objašnjava da se pri određivanju siromaštva ne gleda to da li građani mogu da prežive iz dana u dan, već da li imaju resurse da učestvuju u društvenom i ekonomskom životu.
„Cifre o procentima siromaštva se razlikuju zbog. Da uzmemo primer četvoročlane porodice. Ona jeste ispod linije siromaštva ako dvoje odraslih i dvoje dece ima mesečno na raspolaganju manje od 50.000 dinara. Ali, ako ste malo iznad toga, i imate 60.000 dinara, nećete biti klasifikovani kao siromašni, nećete ući u pomenutih 21 odsto, već u pomenutih 46 odsto koji se osećaju siromašnim“, kazala Žarković.
Dodaje da su poslednji podaci o siromaštvu iz 2021. godine.
Šunderić precizira da siromaštvo ne definiše samo koliko novca imate na raspolaganju, već i šta vam je dodatno potrebno od zusluga i da li ih plaćate, a kao primer navodi zdravstvene preglede.
„Jedno je meriti prihod, i u odnosu na to, kažemo da imamo negde oko 20 odsto ljudi koji su u riziku siromaštva“, naveo je sagovornik N1, i dodao da se taj procenat povećava ako se uračunaju zdravstvo i obrazovanje, koji se takođe plaćaju.
„Onda to nezadovoljstvo počinje da raste, i onda umesto 20 odsto, imate 46 odsto siromašnih“, navodi Šunderić.
Zbog takvih okolnosti došlo je do raslojavanja u društvu, i Jelena Žarković podseća da je to počelo još od devedesetih godina, a da se nastavilo posle 2000. godine.
„Privatni sektor je ušao i u zdravstvo i u obrazovanje, i imate podatak da 35 odsto ljudi ne može da priušti neki iznenadni trošak. I to je trošak u visini od 150 evra“, predočila je Žarković.
Konstatuje da građani Srbije nemaju jednake šanse, i podseća da je naše društvo „pravo kapitalističko“, uz podsećanje da 75 ljudi radi u privatnom sektoru.
Šunderić navodi da prema dostupnim podacima i statistikama, siromašni su u našoj zemlji građani od 18 do 24 godina, mladi ljudi koji još uvek nemaju prihode, zatim građani stariji od 65 godina, sve porodice koje imaju decu, kao i da porodice koje imaju više dece, imaju veliku stopu siromaštva.
„Ako gledamo drugu, apsolutnu mernu jedinicu, porodice koje imaju decu do 24 godina, značajno rastu procenti o siromaštvu. Bez škole, tri do četiri puta raste stopa siromaštva. To su jasni odgovori ukoliko kažemo da nećemo društvo bez ekstremnog siromaštva. Dakle, ulažemo novac u ove stvari i u ove grupacije kojima je pomoć neophodna“, rekao je Šunderić.
Kao veliki problem za našu državu naglašava podatak da već 10 godina nemamo strategiju socijalne zaštite.
„Nemamo plan za godinu, dve, tri… To ne piše nigde“, ukazuje Šunderić.
Žarković je kazala da se poreska i socijalna politika u našoj zemlji nije menjala dve decenije.
Govoreći o nejednakostima, Šunderić je rekao da ona nije ekstremno izražena u našoj zemlji, kao i da je kod nas problem nepostojanje socijalne politike i na koji način osmišljavamo mere koje su usmerene na siromašne.
„Trošimo veliku količinu sredstava za nešto što nam ne daje rezultat“, pojašnjava Šunderić i dodaje da je kvalitetno obrazovanje jedan od najboljih načina da se izvučemo iz „kruga u kome se nalazimo sa niskim prihodima“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare