Gosti N1: Rezolucija o Jasenovcu dokaz da se Srbi u Crnoj Gori ne vode mišljenjem Vučića

Ova rezolucija usvojena je mesec dana nakon što je u Ujedinjenim nacijama usvojena rezolucija o Srebrenici.

"Dobro je da se o ovoj temi priča i dobro je da je jedna država, članica NATO saveza i uskoro verovatno i članica EU, donela jednu rezoluciju koja se tiče sistema koncentracionalnih logora smrti u Jasenovcu. S druge strane, ono što je problem je da je, prema mom mišljenju, tekst nedorađen, nerafinisan. U tom smislu, nisam zadovoljan samim tekstom", objasnio je Radojković za Dan uživo. 

Misli, ipak, da je tekst urađen na brzinu.

"Konkretno, kad se govori o logorskom kompleksu, on jeste bio logor smrti, ali bio i radni logor. To je bio sistem logora koji se nalazi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Taj termin - Nezavisna Država Hrvatska, izbegava se i nije mi jasno zašto, ali verovatno su to savremeni politički odnosi između Zagreba i Podgorice. S druge strane, kad se nabrajaju žrtve, trebalo je da se naglasi da postoji razlika između onih koji su progonjeni po političkoj liniji (Hrvati i muslimani) i onih koji su progonjeni na rasnoj, nacionalnoj, verskoj osnovi, što su Romi, Srbi i Jevreji", istakao je on.

Rekao je da je dobro da ovaj tekst postoji, ali da je trebalo da mu se posveti više vremena.

Bogdan Živković dodaje da ova rezolucija manje govori o prošlosti, a više o savremenoj politici, kontekstu i sadašnjem trenutku.

"Srbi u Crnoj Gori moraće da naprave bolne kompromise"

"I u tom pogledu smatram da je ona vrlo značajna i da nam ukazuje jasno na neke pozicije koje su predstavnici srpskih političkih stranaka uspeli da ostvare u Crnoj Gori. Dakle, Srbiji u Crnoj Gori, njihovi politički predstavnici, odlučili su da stanu uz Milojka Spajića, da ga podrže kao novog premijera. Spajić ima vrlo jasnu pravozapadnu orijentaciju i ona ga je vodila i ka izglasavanju rezolucije u Ujedinjenim nacijama i Crna Gora ju je podržala. To je bila jedna gorka pilula za Andriju Mandića i za Srbe u Crnoj Gori, jer ona je na neki način podvlačila srpske zločine na tragičnoj istoriji Balkana i zato je bila osetljiva za Srbe u Crnoj Gori", podsetio je Živković.

Ova rezolucija je dokaz da ako Srbi budu u vlasti u Crnoj Gori, iako će morati da prave neke bolne kompromise, moći će na drugi način da pojačaju neku svoju simboličku poziciju i da ukažu na to da su i Srbi u traumatičnoj prošlosti Balkana bili žrtve, smatra Živković.

Smatra da je to promena u odnosu na dugogodišnji narativ koji je postojao i u Crnoj Gori da su Srbi krivci za sve što se dešavalo na Balkanu.
Živković to pojašnjava na primeru ratova 1990-ih.

"Nakon strašnih tih ratova '90-ih, gde su sve strane činile zločine, ako uzmemo jedan zločin gde su Srbi počinioci, Bošnjaci žrtve, i kažemo da je on bio genocid, i izvojimo ga kao gore od svega ostalog što se dešavalo, jasno je da ljudi uvek implicitno to porede sa drugim. I da kažu, 'pa eto, ovi Srbi su ipak učinili najveći i najgori zločin'. To je problem sa rezolucijom u Srebrenici, to je ta neka propagandna slika koju forsiraju bošnjački i hrvatski nacionalizam, i koju, nažalost, ima gotovo nepodenjenu podršku Zapada", ističe on.

Kolektivna krivica neizbežna

Živković je istakao da, kada se radilo o rezoluviji o Srebrenici, svi su isticali da se ne radi o kolektivnoj krivici. No, dodaje, sada kada je došlo do inverzije, pa niko ne govori o kolektivnoj odgovornosti Hrvatske i kolektivnoj krivici hrvatskog naroda, nego o logorima u tri države - samo se Hrvatska našla prozvanom.
"Zato što se implicitno uvek nameće kolektivna odgovornost. Stoga smatram da je dobra ova rezolucija i za Crnu Goru i za region, jer pokazuje da je prošlost daleko više od te neke crno-bele slike. Srebrenica je, nažalost, deo jedne teže prošlosti sa kojima svi zajedno moramo da se suočimo", rekao je.

Na konstataciju da je Srbrenica jedini zločin u tom ratu koji je proglašen za genocid, te da li je moguće posmatrati zločin kao takav bez onog "ali", Živković odgovara da je svaki zločin na prostoru bivše Jugoslavije nastao u nekakvoj sinergiji.

"Sve je to nastalo na nekom kolektivnom pamćenju svakog pojedinačnog balkanskog naroda koji nije želeo da mu se ponovi prethodno stradanje. I ne verujem da rešenje reći 'Srebrenica je najveći zločin, ajde da zaboravimo na druge i da svako očisti svoje dvorište'. Važno je uzeti sve u kontekstu. Dakle, ko god je ubijao, neke pripadnike drugih nacija to je činio zato što ima svoje kolektivno-nacionalno pamćenje i plaši se da ne bude sam ubijen. I važno je napraviti proporciju zločina, analizirati ih, međusobno ih sukobiti i analizirati u međuzavisnosti. Ne mislim da možemo uzeti jedan zločin i zatvoriti oči pred drugima", objašnjava istoričar.

Njegov kolega je sličnog mišljenja:

"Mislim da se zločini međusobno ne poništavaju. Jedna rezolucija ne poništava ovu drugu rezoluciju. Naravno, pošto je to osetljivo pitanje i plod društvenih okvira u kojima mi živimo, one se uvezuju. Trebalo bi ih razdvojiti", rekao je.

"Političari se vode interesima, ali..."

Oslanja se na knjigu koja je 1944. objavljena, Rafaela Lemkina, u kojoj se on bavio novom vrstom zločina koju je nazvao genocid, gde on eksplicitno kaže da nasilje nad Jevrejima i Srbima u NDH ima karakteristike genocida, dodaje.

Podele u Crnoj Gori, dodaju istoričari, dublje su od ove rezolucije.
"Mislim da je rezolucija u crnogorskom lokalnom političkom kontekstu pokazala neodrživost te pozicije - da se vi zalažete za to da Crna Gora glasa za rezoluciju u UN o genocidu u Srebrenici, a niste spremni da izglasate rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. Vrlo je jasno ukazala ova rezolucija u Crnoj Gori na licemerne politike određenih političkih aktera. Nažalost se njima preduzeo sada i Dritan Abazović s ovim istupima u Skupštini. Očito se te rezolucije posmatraju na jedan vrlo ciničan način, samo u slučaju za spoljnopolitičke vizure", rekao je Živković.

Dodaje da se na taj način ruši politička pozicija Srba.

"Oni sada postaju integralni deo vlasti, više i hrabrije i snažnije mogu da ispostave neke svoje zahteve, da postanu vidljivi, da traže da se uvaže srpske žrtve. I u tom smislu, mislim da će to izazivati i dalje potrese u Crnoj Gori, ali da što više bude jačala pozicija Srba, da će to sve više postati neki nacionalni konsenzus i biti prihvaćeno", dodao je Živković.

Mišljenja je da je ovo na neki način bila želja Andrije Mandića da opravda svoje ostajanje u Vladi.

Na pitanje je li bitan motiv što se donose rezolucije, Radojković je mišljenja da nije i da istim aršinima mora da se sudi u svakom slučaju.
"Paralela sa Srebrenicom - u Generalnoj skupštini sve države članice Ujedinjenih nacija su bile vrlo podeljene po pitanju te rezolucije, isto kao što je bio podeljen parlament podgoričke skupštine", smatra on.
Napominje da je svestan da političari ove stvari rade iz svojih ličnih uskopartijskih ili uskonacionalnih interesa, dodajući da su među ljudima koji su podržali predlog rezolucije bili i predstavnici Bošnjaka ili Albanaca.

"Da li su glasali za predlog, nemam te podatke. Ali pitanje zločina protiv čovečnosti bi trebalo u nekom idealnom svetu da dođe do nekog konsenzusa i da se oni usvoje zbog toga što upozoravaju na to gde ljudska priroda može da nas odvede, ali nažalost mi živimo u svetu koji je realan, i ciničan, i vodi se interesima", kae Radojković.

"Jasno da predstavnici Srba u Crnoj Gori ne rade po nalogu Vučića"

Živković kaže da je ova rezolucija (s obzirom da se Vučić cinično kladio da ona neće biti usvojena) vrlo jasan stav autohtonih predstavnika Srba u Crnoj Gori.

"Sve tvrdnje da oni to rade po nalogu Aleksandra Vučića - ne stoje. Problem je što svaka neka vrsta nacionalnih zahtjeva ili autohtonog delovanja predstavnika Srba u Crnoj Gori se automatski delegitimiše kao nekakva volja Vučića. I mislim da to najviše govori o netolerantnosti jednog dela crnogorskog društva. Šta više, događanja ovih dana oko koje je rezolucija, vrlo jasno pokazuju da Andrija Mandić stvara jedan autonomni prostor i da se odvaja od Aleksandra Vučića i da vodi sve autonomniju politiku, što ne možemo reći za Milana Kneževića", dodao je Živković.

Objasnio je svoj stav:
"Imali ste odluku Andrija Mandića da, iako je Milojko Spajeć glasao za ovu rezoluciju u Ujedinjenim nacijama, ostane u vladi i da pokuša da na neke druge načine popravi položaj Srba, uključujući ovom rezolucijom. Dakle, da kroz saradnju sa Spajećem i prihvatajući neke stvari koje su negativne po Srbe, radi. To je naišlo na lošu, negativnu, reakciju u Beogradu. Vi ste čak i imali neke tekste u Informeru gde se implicitno negativno prozivao Andrija Mandić. Meni se činilo po govoru tela i po nekim prijemima, da je na Svesrpskom saboru bio poprilično hladan prijem za Andriju Mandića. Ali mislim da je Mandić na ovaj način vrlo dobro pokazao, dakle, da Srbi u Crnoj Gori, kao jedna zajednica koja je velika, ali ipak nije većinska, da ima najbolju moguću šansu kroz saradnju sa centrističkim političkim organizacijama, kao što je organizacija Evropa sad. Dakle, da je u tome šansa i da samo kroz saradnju sa njima i kroz neki način, bivajući deo vladajuće koalicije, imaju šansu da ostvare svoje prava", dodao je.

Kaže da se plaši kako zvanični Beograd nema razumevanje za tu politiku.

"Mislim da je upravo ova rezolucija dokaz da Andrija Mandić autohtono deluje, ne deluje u saglasu sa Beogradom, već se samostalno zalaže za političke interese Srba u Crnoj Gori", zaključio je.

Njegov kolega dodaje da je Nikšić prošle godine doneo odluku da se jedna ulica nazove po jasenovačkim žrtvama.

"Imali smo ovde prethodnih godina jednu inicijativu, da Narodna skupština u Beogradu donese isto jednu rezoluciju gde se osuđuje genocid u NDH, koju je inicirala jedna manja poslanička grupa na čelu sa Smiljom Tišmom, jednom od najstarijih poslanica u tom trenutku ispred SPS-a. Za tu inicijativu, većinska većina u Narodnoj skupštini, koja je zapravo pripada SNS-u i njenim koalicinim partnerima, nije glasala. Tu vidite da zapravo da je ovo autonomna inicijativa", procenjuje Radojković.

Osetljiva tema u Hrvatskoj

Dodaje da je u Hrvatskoj Jasenovac jako osetljiva tema, ali za da oni priznaju da je to bio logor smrti - isključivo za Jevreje i Rome.

"Srbi su tu, kao neko masovno nasilje nad Srbima, međutim, sve je jasnije njima da međunarodna zajednica ima sve manje sluha za taj istorijski revizionizam Zagreba, kome su oni skloni još od '90-ih i Franje Tuđmana. I ovih dana su državu u Londonu jedna plenarna sednica IHRA, koja sve više želi da stavi jasenovačko memorialno područje u Hrvatskoj, pod zaštitu UNESCO-a, kako bi se na pravi način reflektovalo ono šta se dešavalo u NDH-a tokom njenog postajanja u četiri godine. To podrazumeva genocid nad Srbima, Romima, Jevrejima i, naravno, stradanje svih političkih protivnika Ustaškog pokreta u tokom Drugog svetskog rata", zaključio je Radojković.