Gosti N1: Smela i riskantna izjava Makrona, i dalje ćemo biti u čekaonici EU

Vesti 11. maj 202210:43 > 10:4745 komentara
Izvor: N1

Stručnjak za francusku politiku i istoričar Stanislav Sretenović rekao je gostujući u Novom danu N1 da je vrlo smela i riskantna izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je predložio stvaranje Evropske političke zajednice za zemlje u “čekaonici” koje dele evropske vrednosti, ali nisu deo Evropske Unije. "Dolazi u trenutku koji je veoma značajan, 9. maja u Strazburu, francuskom gradu koji je bio jabuka razdora Francuza i Nemaca, grad koji je postao grad mira i pomirenja, grad u kome se stvara Evropa i u kome je stvorena osovina Pariz-Berlin. Dolazi u trenutku kada se rat vratio na teriroriju Evrope, kada Evropljani traže modalitete izlaska iz rata, odmah kada je izrečena doživale je velike kritike, posebno od 13 zemalja istočne Evrope i Skandinavije, od Poljske i Rumunije, koje se zalažu za brz ulazak Ukrajine u EU", rekao je Sretenović. Politikolog Mladen Mrdalj kaže da se diplomatija svodi na to da davljenje pretvorite da izgleda kao zagrljaj. "Ovo može biti signal Rusiji da nema ništa od ulaska Ukrajine u EU, da mogu da uspostave granice fronta u Ukrajini. Suština izjave je da je pokušao svima da da ono što žele da čuju, idu i parlamentarni izbori u Francuskoj. Mi ne možemo baš biti srećni porukom, i dalje ćemo biti u čekaonici, nismo dobili opipljiva uveravanja", kazao je Mrdalj.

Sretenović je podsetio da je 9. maj datum Šumanove deklaracije iz 1950. godine i da se radi o 72. godišnjici njegove deklaracije.

„Šta je on tada rekao? Predložio je da se celokupna proizvodnja čelika i uglja Francuske i Nemačke stavi pod zajedničku upravu i drugih zemalja koje bi pristupile, i sprečio budući rat Francuske i Nemačke. Ugalj i čelik su bili upotrebljivani za sukob, od 1950. od tog momenta ideja Evrope postaje realnost, uprava nad ugljem i čelikom je omogućila Nemačkoj i Francuskoj da se zbliže“, kazao je istoričar.

Sretenović je rekao da se radi o izjavi koja nije dovoljno razrađana i da ipak moramo sačekati susret sa liderima Zapadnog Balkana.

Povezane vesti:

„Ideja do realizacije se razrađuje, ovako kako je rečeno, možemo da kažemo da se u svetu formiraju dve grupacije – jedna se bazira na evropskoj ideji na kojoj se Makron pokazuje kao lider, da preuzme palicu od Angele Merkel, druga grupacija je američka koja je mnogo oštrija, koja traži poniženje Rusije, ima osvetničke elemente. Imamo i treće viđenje – rusko viđenje koje zastupa Putin. Postoji unutrašnje-politički aspekt Makronove izjave, za mesec dana su parlamentarni izbori u Francuskoj, tamo je javno mnjenje rezervisano prema proširenju. Glasovi ekstremne desnice i levice, oko 60 odsto, koji je su veoma rezervisani prema EU i daljim koracima, Makron pokušava da ponudi najširu političku platformu koja će privući te glasače. Ova izjava pripada toj grupi argumenata kojima Makron želi da se pokaže kao čovek koji će na izborima dobiti najveći broj glasova i izbeći kohabitaciju“, objašvanja Stanislav Sretenović.

Mrdalj navodi da ova ideja nije nova, ali da je kontekst nov.

„Makronov govor pripisuju bivšem italijanskom ministru spoljnih poslova, koji je pisao o konfederaciji. Ispod svega tinja staro nepoverenje, vodi se unutar zapada sofisticirani sukob, nakon ovog govora obavljen je razgovor Makrona i Sija, naglašeno je da svet ne treba da ide u blokovsku podelu“, kazao je Mrdalj i zapitao se gde smo tu mi.

„Srbija nije samo na jednoj raskrsnici, da li ćemo zaokrenuti ka zapadu, ali i kom zapadu, Vašingtonu ili Berlinu, nešto se valja ispod žita, nije dovoljno samo ‘uvešćemo sankcije’, biramo između dva zapada. Makron je rekao da je finansijska kriza uvezena iz SAD, sofisticiranost i čitanje između redova, nisu svi sa svima tako dobri, ima tu ispod žita što moramo da vidimo da bismo znali kako da se ‘udenemo’. Ako mi otvoreno kažemo EU da nismo zadovoljni, u kakvu poziciju stavljamo lidere EU, da li oni mogu da dozvole da im kažemo ‘ne trebate nam’. EU može da posmatra da se u njenom susedstvu razvija zemlja koja ne želi u EU. Treba da prihvatimo sve dok naša ekonomija zavisi od EU i SAD, alternativa nije da nas EU ostavi na miru, EU bi stalo do toga da nas minira, ne može da se završi ‘mi smo nezadovoljni i mi odustajemo’, u tom slučaju im je u interesu da nas miniraju, da pokažu da bez EU nema napretka“, smatra Mrdalj.

Sretenović kaže da je Makron rekao da će verovatno trebati nekoliko decenija da Ukrajina postane punopravni član EU, ali da se to odnosi samo na tu zemlju, a ne i na ostale zemlje Zapadnog Balkana.

„U osnovi Makronove ideje je institucionalna reforma EU, stavlja akcenat na institucije koje su važnije od samih ideja, koje odlaze i dolaze, na samu strukturu EU, jedan od predloga je da se napusti konsenzus kao glasanje i prihvati kvalifikovana većina, 55 odsto država članica, odnosno 65 odsto stanovnika država da je za promenu, francuski predlog je usmeren prema konkretnim promenama. Verovatno će predlog dobiti dopune. Makronova ideja se oslanja na ideju Mitarana 1989. godine, mesec dana posle pada Berlinskog zida, kada je predložio stvaranje konfederacije u koju bi usao i Sovjetski savez, ta ideja nije uspela, vrlo radikalno su je odbacili predstavnici istočnog bloka. Danas takva ideja dolazi u drugom kontekstu, jer ne podrazumeva Rusiju. Za sada se ne odnosi na Rusiju, velika je razlika, kritičari ove ideje zaboravljaju da se kontekst promenio“, zaključio je Stanislav Sretenović.

Komentari

Vaš komentar