Gosti N1: Svaki Beograđanin baci 108 kg hrane godišnje, raditi na širenju svesti

Žikić objašnjava kako funkcioniše Foodshare platforma.
"To je online zajednica. Organizacije koji imaju viškove hrane mogu da doniraju svoje viškove krovnim organizacijama, da se povežu i doniraju svoje viškove kako ne bi završili na otpadu, regulativa je takva da fizička lica ne mogu biti donatori. Platforma je funkcionalna u Srbiji i Severnoj Makedoniji. U narednih godinu i po dana su pilot aktivnosti, istražujemo potencijale, a kasnije sa željom da proširimo aktivnost na ostale zemlje Balkana. Sve kompanije i organizacije doniraju zarad sopstvenih interesa, društvene odgovornosti. Veliki lanci imaju izgrađenu korporativnu odgovornost, pre svega na mini nivou, u svom okruženju. Ovakva platforma im koristi da dođemo do većeg broja korisnika i da doprinesemo nekom širem području, da ljudi mogu da dođu do potrebnih količina namirnica. Sve više postaju svesni i ekonomskog i ekološkog uticaja", rekla je ona.

Šćekić kaže da najveći deo otpada dolazi iz domaćinstva i da je važno prepoznati gde najstaje otpad - pre svega u planiranju.
"Sve što je kupimo mimo toga propadne, zatim akcije - kupujemo mimo spiska, ponovo završava kao otpad, zatim odlaganje hrane u smeštajnom smislu, potom priprema, neko nema dobre sposobnosti kuvanja, i sama konzumacija, volimo domaćinski da napunimo tanjir pa ostane. Prevencija je ključna stvar, moramo da razmišljamo unapred. Jeftinije bismo prošli kada ne bismo bacali, ekološki aspekt je možda najneprimetniji, pri proizvodnji se troši dosta enegrije, za transport, za ljudski rad, kada stigne u radnje, opet se troši energija, sve to kad se sabere imamo veliki ugljenički otisak, kada stigne na deponije počne da emituje metan, koji je jači od ugljen dioksida. Ubrzavaju se klimatske promene, pod uticajem padavina, vode koje se oceđuju povlače materije iz hrane, ulaze u podzemne vode, vodotokove, zagađujemo dodatno i vodu", ocenio je Šćekić.

On navodi primer Francuske, u kojoj je 2019. godine stupio na snagu zakon koji nalaže supermarketima, velikim distributerima hrane, kao i proizvođačima da ne smeju da bacaju jestivu hranu.

"Sve maloprodaje moraju da vode računa o rokovima, tema hrane je široka i kompleksna, potrebno je mnogo alata da zauzdamo problem", kazao je on.

Žikić kaže da su Kanada i zemlje Evropske unije one na koje bi trebalo da se ugledamo, jer imaju uređen sistem.

"Postoje sistemi koji su aktivni, koji su podržani u zakonskom smislu od strane vlasti, zemlje Evropske unije, većina zemalja ima olakšice u pogledu poreza na dodatnu vrednost, donacije su oslobođene poreza, ovakav vid olakšica bi pomogao da hrana završi na stolu", kaže Žikić i dodaje gde kod nas nastaje "šum" u komunikciji.

"Osnovni problem je što hrana mora da se vrati, hrana koja je u supermarketima mora da se vrati proizvođaču, tu je šum u komunikaciji. Možda ukoliko bismo poradili na komunikaciji između proizvođača, supermarketa i udruženja građana smanjili bismo šum, to je ono na čemu mi radimo", objasnila je ona.

Grad Beograd usvojio je Akcioni plan upravljanja komunalnim otpadom za period 2021-2030. godine, ali Šćekić kaže da to nije dovoljno.

"Republika Srbije mora da organizuje zakonodavne akte, a Grad da nezavisno radi na infrastrukturi gde će otpad biti posebno tretiran. Postoje posledice odlaganje, izgradnja infrastrukture je najvažnija, zakonodavstvo bi trebalo da pomogne", zaključio je Šćekić.