Gosti N1: Sve izbetoniramo, pa se kupamo na ulicama, interes investitora najbitniji

Anđelković, inače odbornik Kreni promeni u Skupštini grada, navodi da su urbane poplave postale svakogodišnja pojava u Srbiji.

"Beograd je jedan od tih gradova gde se sve češće dešava. Razlog tome su ne samo klimatske promene, već i hroničan problem da se ni drenažni sistemi ne održavaju adekvatno. Ne znam kada sam zadnji put video Gradsko javno preduzeće koje se bavi održavanjem slivnika da zapravo čisti slivnike, osim ako to nije bilo na poziv građana i nije završilo na društvenim mrežama", rekao je on.

On dodaje da sve češće vidimo zapušene slivnike u kojima se čak i uspostavi vegetacija.

"Takođe nam se često dešava da kod skoro rekonstruisanih ulica imamo problem sa pojavom poplava. I to me navodi na razmišljanje da ili je reč o loše nivelerisanim ulicama, pa imate sa jedne strane ulice slivnike za drenažni sistem, a pad je dat ka drugoj, pa se onda voda ne sliva ka slivniku. Ili je potpuno zaboravljeno da se stave drenažni slivnici", rekao je on.

"Vegetacija jako važna"

Anđelković ističe kao veliki problem što imamo ogromne površine pod betonom i zemlja ne može da upije toliku količinu vode.

"Vegetacija je takođe jako važna, zato što se velika količina vode zadrži u samoj krošnji, dakle voda ispari direktno sa lišća i grana. Vidite i sami da je u centralnim opštinama u Beogradu sve manje zelenila i ne poštuje se ona maksimalna zauzetost površina objektima, gde po zakonu propisano deo mora da ostane pod jednorodnim tlom, a imate 100 odsto izgrađenost nekih parcela", rekao je Anđelković.

"Sve izbetoniramo, pa posle kukamo"

Stručnjak za urbane vode sa Imperial koledža u Londonu, Čeda Maksimović, kaže da je ovo što se desilo rezultat dugoročnog odsustva pravilnog planiranja i održavanja kišne kanalizacije.

"I to se dešava godinama, tako da ne očekujem da će biti mnogo bolje. Naprotiv, zbog klimatskih promena imaćemo sve češće pojave kiša većeg intenziteta - da velika količina kiše padne u kraćem vremenskom intervalu i to izazove veće oticanje sa urbanih površina", objasnio je Maksimović.

Teško je reći da su regulative u Srbiji dovoljno dobre, sudeći prema spoljnim efektima, smatra.
"Nisam siguran da postoje ažurirani planovi kvalitetnog odvodnjavanja kišnih voda i kvalitetnog upravljanja tim mrežama, a da ne govorimo uopšte o dugoročnoj strategiji koja se u svetu već odavno počela primenjivati. Kišna kanalizacija više ne može da prihvati ono što joj je godinama bilo namenjeno, nego se sada prelazi na druge neka rešenja", napomenuo je.

Saglasan je da ne možemo "sve da izbetoniramo, a posle da kukamo".

"Sve i da postoje planovi, oni se ne primenjuju. Svako ko ima bilo kakav politički uticaj dobija dozvole za pravljenje zgrada na prostoru koji je namenjen zelenim površinama. Što je važnije, ne primenjuju se druge prateće mere, tj. metod kojim se poboljšavaju uslovi za oticanje i prihvatanje i oblažavanje poplavnih talasa. Toga koliko ja znam, u Beogradu i Srbiji nema", dodao je Maksimović.

"Srbija ima dovoljno stručnjaka, ali..."

Dodaje da je u vreme kada je radio na Građevniskom fakultetu u Beogradu, pre više od 20 godina, tadašnja Jugoslavija je bila nosilac svetskog naučnog pristupa ovom problemu.

Međutim, dodaje, poslednjih 10 godina se ništa nije radilo.

Promene, dodaje, moraju da budu sistemske.

"To se radi godinama, treba da se ima koncept dugoročnog razvoja. Mi u Beogradu i dalje imamo vrlo kvalitetnu ekipu na Građevinskom fakultetu, ali nažalost, sva ta stručna ekipa je gurnuta na stranu i dovedene su na glavne položaje u Beogradskom vodovodu poslušnici, a ne stručnjaci. Poslušni politički podobni ljudi odlučuju o investicijama, o planovima i, pretpostavljam, nisu upoznati sa svetskim zbivanjima", zaključio je on.

"Prvo zaustaviti divlju gradnju"

Dan nakon ovakve poplave, objašnjava Anđelković, jeste da se ispumpa voda iz podruma i suterena, da se uradi dezinfekcija svih tih objekata, da se ulice operu od nanosa i one dezinfikuju.

Uzmimo u obzir to da se zajedno sa kišnom i drenažnom kanalizacijom izlila zapravo i gradska kanalizacija na mnogim mestima, tako da su to vode pomešane sa fekalijama i sa tim se ne treba igrati. Naročito ne na ovim temperaturama", podsetio je.

Ima savet i za "gradske oce".

"Najbolje za sve nas bilo bi da se oni sklone. Zato što su pokazali svoju visprenost i mudrost u rešavanju ovakvih problema i ispostavlja se da ne umeju da rade. I onda neka puste one ljude koji to umeju da urade, na adekvatan način. Potrebno je da se prvo zaustavi divlja gradnja u Beogradu.

To je pre deset godine trebalo da se uradi, da se potpuno isključi kao mogućnost legalizacija objekata, jer je taj zakon potpuno nakaradan", kazao je Anđelković.

Nakon toga, treba ispitati šta je sa onim što je već urađeno.

"Da se onda krene sa sanacijom onoga što je već urađeno, da se vidi šta može da ostane, a šta ne može - da se ruši. Treba da se dogradi drenažni sistem tamo gde jeste. Nema potrebe da se drenaža gradi na 100 odsto palih voda, to se nigde u svetu ne radi. Potrebno je da povećamo površine tla u gradovima koje mogu da prihvate određene količine vode, tzv. podzemne retenzije. To su akumulacije koje se grade ispod nivoa ulica, koje prihvataju vodu u kišnom periodu, akumuliraju i otpuštaju dublje slojeve, a koje povremeno možemo i da koristimo za pranje ulica, za navodnjavanje i tako dalje", objasnio je.

Potrebno je da se koriste tehnološki materijali koji dozvoljavaju prolazak vode u dublje slojeve, dodaje Anđelković.

"Parking za automobile ne mora da bude od asfalta i betona, postoje materijali koji su inovativni, koji propuštaju vodu u dublje slojeve", rekao je on.

"Investitori na prvom mestu"

Na pitanje zašto se kod nas to već ne radi, on dodaje da deluje kao da su u Srbiji investitori na prvom mestu.
"Privatni investitor gleda da se prikači na postojeće kolektore i drenažnu mrežu, da što manje investira, da bi mu što više novca ostalo. Zato je potrebno da Grad preuzme kontrolu", rekao je on.

Anđelković kaže da mu deluje neverovatno da je neko spreman da plati kvadrat više do 5.000 evra u zgradi u kojoj na prvi vetar otpadne fasada.

"Kada biste pogledali koliko je uloženo zapravo u tu izgradnju, vi biste shvatili da nešto treba da pretplatite nekoliko desetina puta. Dajte da malo i mi kao građani obratimo pažnju. Kada ne bi bilo nas koji kupujemo skupe kvadrate, ne bi bilo ni investitora koji bi ih prodavali", dodao je.

Saveti u slučaju poplava

Zoran Stojanovski iz Dobrovoljnog društva Palilula rekao je da prvo građanima savetuje da ne ulaze u bujične vode da se slikaju, kako smo to mogli da vidimo sinoć na društvenim mrežama.

Ako dođe do poplave i voda uđe u kuću, treba ugasiti struju na glavnom prekidaču i zatvoriti plin, rekao je Stojanovski.

"Ali ako ste na četvrtom, petom spratu, nema potrebe to raditi. Samo pratiti vesti, pratiti službe, eventualno pomoći nekom. Ako ste na ulici, sklonite se na suvo. Ako ste u automobilu, znajte da dubina od 15-ak centimentara već bujična voda, tako da ne treba ući u vodu po svaku cenu. Najbitnije je ne paničiti, i obavezno zvati, u ovom slučaju, vatrogasce ili policiju", savetovao je on.