Brojni slučajevi vožnje u suprotnom smeru: Koliko je pouzdana GPS navigacija i da li može da bude jedan od "krivaca"?

Nabrojane uzroke stručnjaci su prepoznali kao glavne zbog njihovog velikog i očiglednog uticaja. Tako su nenamerne greške, prouzrokovane nepažnjom, lošom koncentracijom ili umorom, najčešći uzrok, kako je za N1 rekao prethodno Ivan Banković.

To ipak nije uvek slučaj, obzirom na to da postoje i oni vozači koji žele da “prekrate svoje vreme” i da na željenu lokaciju stignu što pre, dodao je Banković.

Jedan od uređaja koji vozačima pomaže u takvim situacijama jeste GPS navigacija koja je poslednjih godina široko rasprostranjena - i među vozačima i pešacima koji se zahvaljujući njoj lakše orijentišu.

Pouzdanost GPS navigacije?

Za pravilnu upotrebu GPS navigacije važno je razumeti razliku između aktivnih i pasivnih sistema, od koje zavisi i pouzdanost podataka, objašnjava za portal N1 vanredni profesor Saobraćajnog fakulteta Vladimir Momčilović.

“Pouzdanost navigacionih sistema zavisi od toga da li su aktivne ili pasivne. Pasivne navigacije se ne ažuriraju, tj. raspolažu presekom stanja u trenutku preuzimanja mapa ili podataka, pa neće uvažiti ni zabrane, zatvaranja za saobraćaj ili promene smerova u određenim ulicama, ako se dogode naknadno”, kaže profesor Momčilović.

Zbog toga se kao pouzdanije posmatraju aktivne navigacije koje funckionišu po drugačijem principu.

“Aktivne navigacije kontinualno, na zahtev, ažuriraju mape i podatke o privremenim ili trajnim zatvaranjima deonica ulica ili puteva i ažuriraju podatke o aktuelnim brzinama na deonicama saobraćajnica, da bi se uočila zagušenja po smerovima”, navodi profesor.

(Ne)ažurnost

Ipak, brzina ažuriranja zavisi od značaja saobraćajnice i dostupnosti pouzdanih informacija.

Promene na auto-putevima, magistralnim putevima i važnijim gradskim ulicama uglavnom se brzo evidentiraju, dok manje i lokalne ulice mogu duže ostati neažurirane.

“Za unošenje izmena zaduženi su administratori navigacionih sistema, koji podatke menjaju na osnovu zvaničnih dokumenata i proverenih izvora. Korisnici mogu da prijave promenu, ali ona ne bi trebalo da bude automatski prihvaćena bez prethodne provere“, objašnjava profesor.

Vozači dužni da postupaju po saobraćajnim znacima, ne po GPS-u

Iako GPS navigacije mogu biti od pomoći, reč je o već opcionoj “opremi“ vozila, koja nije regulisana propisima o vozilima niti saobraćajnim propisima, potvrđuje profesor.

To znači da su vozači dužni da postupaju po pravilima saobraćajne signalizacije, a ne GPS aplikacije.

“Ako signalizacija nije usklađena sa stvarnim stanjem tada je odgovoran upravljač puta”, rekao je Momčilović.

Osnovno pravilo saobraćaja, propisano članom 20 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ukazuje na to da su “učesnici u saobraćaju dužni da postupaju u skladu sa: 1) značenjem znaka, odnosno naredbe koje daje ovlašćeno lice koje vrši neposredno regulisanje saobraćaja, 2) značenjem svetlosnog saobraćajnog znaka, 3) značenjem saobraćajnog znaka, 4) značenjem oznake na kolovozu i trotoaru i 5) pravilima saobraćaja.“

Momčilović kaže da se zbog toga prednost mora dati saobraćajnoj signalizaciji u odnosu na GPS navigaciju.

“Treba isključivo da se veruje saobraćajnoj signalizaciji, iako se kod nas ponekad dešava da nakon završenih radova ostane neuklonjena privremena signalizacija, sa žutom osnovom”, kaže on.

"Navigacija može navesti vozača na vožnju u kontra smeru"

Opreznost, ipak, mora postojati i zbog činjenice da pasivne navigacije mogu navesti vozača na vožnju u kontra smeru, kako objašnjava profesor Momčilović koji takvu mogućnost ocenjuje kao “očekivanu”.

Takva mogućnost nije ni isključena kada je reč o aktivnim navigacijama, kako dodaje.

“U slučaju da vozač nema pristup internetu ili je licenca za GPS navigaciju istekla, neophodan je veći oprez pri vožnji”, kaže profesor Momčilović koji dodaje da postoje aplikacije koje vozača zvučno i vizuelno mogu upozoriti da je ušao u pogrešnu traku.

“To mnogo pouzdanije rade napredni sistemi za pomoć vozaču (engl. Advanced Driver Assistance Systems - ADAS) ugrađeni u samo vozilo, kao što su sistemi koji prepoznaju saobraćajne znakove”, navodi on.

Rešenja na koja se čeka: Bolja edukacija vozača i jasnija saobraćajna signalizacija

Uprkos činjenici da postoji takva vrsta sistema, broj nesreća koje su prouzrokovane vožnjom u kontra smeru, nije primetan samo na pojedinim deonicama.

Posebno su, čini se, rizični slučajevi zabeleženi na frekventnim auto-putevima.

Tako su u aprilu ove godine, u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na autoputu Ruma-Šabac, poginule četiri osobe kada je vozač "forda", koji se kretao u suprotnom smeru brzinom od 130 km/h, udario u "golf" u kojem su se nalazile četiri osobe, preneo je tada RTS.

Taj slučaj izazvao je veliku zabrinitost, ali nije bio poslednji koji se dogodio od početka ove godine.

Policija je u maju na auto-putu Niš-Beograd, u okolini Aleksinca zabeležila slučaj vožnje u kontrasmeru zasutavnom trakom, dok je dan kasnije na moto-putu Kragujevac-Batočina takođe zabeležen novi slučaj vožnje u suprotnom smeru.

Ima li, onda, načina da se broj takvih nesreća smanji?

Osim apela nadležnih institucija i infromisanja javnosti o posledicama ovakvih slučajeva, manji broj nesreća prouzrokovan vožnjom u suprotnom smeru može se preduprediti između ostalog i boljom edukacijom i jasnijom saobraćajnom signalizacijom.

“Na prvom mestu mnogo bolja edukacija vozača - uopšteno su zastareli načini obuke u auto-školama, bolja i jasnija saobraćajna signalizacija (i njeno obavezno periodično preventivno održavanje: u smislu pranja i čišćenja, vidljivosti kroz uklanjanja prepreka, lišća, vidljivost u noćnim uslovima) i na kraju izvesnost kažnjavanja”, zaključuje profesor Momčilović.