"Grad investitore ne obavezuje": Za dve godine zelene površine u Beogradu smanjene tri odsto

"Prema podacima iz Generalnog urbanističkog plana za Beograd iz 2003. godine jedna petina grada je bila pod zelenim površinama. Plan generalne regulacije sistema zelenih površina usvojen je 2019. i tada je prema procenama u Beogradu pod zelenilom bilo 12 odsto površine grada. Prema tom dokumentu postavljen je cilj da se za dve godine, odnosno 2021. godine zelene površine povećaju na 23 odsto.  U vreme javnog uvida u Generalni urbanistički paln 2022. godine moglo se videti da u Beogradu imam samo devet odsto zelenih površina, to znači da se zapravo taj procenat umesto povećao za samo dve godine smanji za tri odsto", rekla je u emisiji Dan uživo Olga Andrić iz kolektiva ''Ministarstvo prostora''.

Andrić je navela i da su zelene površine u gradu zamenili stambeni i poslovni kompleksi.

"Prema nekom proseku svaki grad bi trebalo da ima oko 40 odsto zelenih površina. Postoji procena da treba da postoje 123 metra kvadratna zelenih površina i šumskog zemljišta po glavi jednog stanovnika ili 23 metra kvadratna na udaljenosti od 300 metara od mesta stanovanja, po glavi stanovnika.  Kada je reč o Beogradu najkritičnija situacija je u centru grada, u zoni oko Savskog amfiteatra i dobrim delom obale. Kada je reč o Novom Beogradu, on ima zelene pofršine, međutim efekat toplotnog ostrva koji se stvara u užoj zoni grada ima veliki uticaj na na Novi Beograd. To su zone koje su pogođene velikim brojem tropskih noći, ili kada padaju jake kiše ne mogu da prime velike količine vode", objasnila je Olga Andrić.

Ona je istakla da sve to ima veliki uticaj na zdravlje ljudi.

"Visoke temperature noću sprečavaju naš organizam da se odmori, jer on onda stalno radi da bi se ohladio, a to ima velike posledice na naše zdravlje, pogotovo kod zdravstveno ugroženih kategorija. Sa druge strane, kada su velike kiše, kada ti delovi grada ne mogu da prime veliku količinu vode, stvaraju se poplave, zatim velika vlaga, buđ, a i to je jako štetno za zdravlje", istakla je.

"Ivestitori bi trebalo da imaju obavezu da poštuju Plan generalne regulacija sistema zelenih površina koji je usvojen 2019. godine i obezbede zelene površine, međutim, taj plan je prilikom usvajanja proglašen orjentacionim pa tako investitori više nisu dužni da ga sprovode. Zato su sada zelene površine, gde postoje uglavnom u funkciji estetike i imaju ekonomsko-komercijalnu vrednost, a ne sagledavaju se sve njihove karakteristike koje bi trebalo da imaju. Jednostavno grad investitore ne obavezuje na zelene površine", dodala je.

Zbog toga je kolektiv "Ministarstvo prostora" pozvao građane da potpišu peticiju "Bolji gradovi, zdraviji ljudi“ kako bi plan zelenih površina postao obavezujući za investitore.

"Želimo da utičemo na gradsku upravu da se to orjentaciono ukloni i postane obavezujuće. Mislim da uz pomoć građana to možemo da uspemo. Posle toga želimo da se formuliše dokument javnih politika kojim bi promenili status tog plana", zaključila je Olga Andrić iz kolektiva ''Ministarstvo prostora''.