Veće izdatke građani će imati i u slučaju šteta nastalih zbog nevremena, mada država i dalje ne razmatra najbolje načine na koje bi ih zaštitila. Velike materijalne štete uglavnom trpe poljoprivrednici, mada ni vozači ne prolaze jeftino - o čemu je proteklog vikenda posvedočio nesvakidašnji prizor sa srpskih puteva.
Blokada „Miloša Velikog“ – snimak koji se širio mrežama. Vozači, međutim, ne protestuju. Ispod nadvožnjaka, prosto, stoje. U suprotnom, morali bi pravo kod majstora. Ako bi kod njega i stigli na red.
„Nemoguće je postići sve, posla je sve više“, kaže autolimar Zoran Ignjatović.
Jer je i grad je sve jači, a šteta sve veća. Popravka je, ipak, moguća – često neophodna, još češće i skupa.
Pročitajte još
„Svaka šteta je za sebe, negde ima sto komada, pa su velike, negde su manje, sve to, generalno, utiče na cenu. Kad su manje, mnogo se lakše radi, kad su manjeg prečnika rupe, i pliće, nego kad su veće. Pa, recimo, ovo bi bilo negde, sve skupa, nismo baš detaljno pregledali, ali negde oko 1.000 evra bi bila“, kaže Ignjatović, pokazujući na automobil kojim se trenutno bavi.
Sa platom od 4.500 dinara mesečno, protivgradni strelac bi samo za takvu popravku morao da radi više od dve godine. Slabo plaćen posao često napuštaju i zato je sve manje onih koji bi od posledica nevremena mogli da nas koliko-toliko zaštite.
„Ja kad sam napustio, pre desetak godina, plata je bila 2.200 dinara. Za berbu malina ima četiri do pet hiljada dinara, a mesečna plata (protivgradnog strelca) je 2.200 dinara. Većina je zbog toga napustila, mada su to, uglavnom, stari, poljoprivrednici, već su neki i preminuli, i nema ko više da radi na protivgradnim stanicama“, kaže bivši protivgradni strelac Dragan Polumirac.
Država ih je zbog toga automatizovala, ali ne u potpunosti. Svejedno, rezultati njihovog rada dovode se u pitanje.
„Ni globalno, ni kod nas, nijedna studija nije pokazala apsolutnu efikasnost i učinkovitost, odnosno neku garanciju da je protivgradna zaštita zaista moguća od strane raketa“, kaže novinar Tango Six Petar Vojinović.
Takav, državni sistem protivgradne zaštite, inače, sprovodi još mali broj zemalja, među kojima je Srbija. Većina zapadnih zemalja je, uglavnom, taj posao prepustila građanima, mahom poljoprivrednicima, koji su najugroženiji. O prelasku na takozvani „zapadni“ ili neki drugi model zaštite, u Srbiji do sada nije vođena stručna, ni javna debata.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare