Gradilište na stratištu: Ko "bira" svedočenja i neće da otkrije jesu li pod mašinama kosti logoraša

Tamo gde je sad gradilište, izvori kažu, ubijani su i sahranjivani ljudi.

Ekipa N1 zatekla je policajca koji čuva gradilište za odlaganje ostataka Starog železničkog mosta, kao i direktorku Memorijalnog centra Staro Sajmište.

Na mestu gde su građevinske mašine bio je nacistički logor, ali je formalno nekoliko metara van prostora Memorijalnog centra.
Direktorka kaže da bi više volela da je gradilište niklo sa druge strane mosta gde prostora ima, ali je niko nije pitao.

"Posle, kad se taj posao završi, trebalo bi da se sve vrati u pređašnje stanje. Spomenik ostaje tu gde je. Znači, da se ceo taj prostor vrati u pređašnje stanje i ono što smo mi planirali kao Memorijalni centar jeste da na tom prostoru iza spomenika sagradimo memorijalni zid sa imenima logoraša i naravno, žrtava", kazala je Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra "Staro Sajmište":

Jedan deo, od najmanje 17.000 žrtava logora Staro Sajmište, ubijen je i sahranjen upravo na mestu gde se danas nalazi gradilište.

Suosnivač Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu kaže da je njegova organizacija više puta zahtevala od države da istraži obalu Save i pronađe posmrtne ostatke žrtava nacističkog terora.

Zato prostor iza sebe odbija da nazove gradilištem.

"Mesto koje je jedanput bilo logor, logor smrti, nikad ne može da bude samo gradilište. Nikad ne može da pripada samo svojoj sadašnjosti ili budućnosti. Ono uvek u svom kontekstu nosi svoje istorijsko sećanje i ono što se na njemu dogodilo", kazao je Nikola Radić Lucati iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu.

Misija Memorijalnog centra, kog je država osnovala pre dve i po godine, jeste upravo da istražuje ceo prostor nekadašnjeg logora.

Ali, direktorka kaže da nemaju informacije da su na spornom prostoru ubijani i sahranjivani nedužni ljudi.

"U Memorijalnom centru radi dr Milan Koljanin, koji je najveći stručnjak za logor na Sajmištu, koji je to istraživao odavno i nastavio je. Mi nemamo te podatke", objašnjava Vidaković Petrov.

Ipak, u knjizi koja detaljno dokumentuje stradanje na Starom Sajmištu, upravo Milan Koljanin beleži svedočenja da je na tom prostoru od 1941-1944. dnevno umiralo po nekoliko Roma.

Nastavak pisanja kolege smo joj citirali:
"Sahranjivani u velikoj krečani kraj obale Save, van logorske žice, gde su leševi zatim prelivani karbolom."

"Van logorske žice... je baš pored reke. Mi znamo da se tu nalazila logorska žica. Mi imamo svedočanstva, koja nisu potpuno precizna", kazala je Vidaković Petrov.

Ustanove poput Memorijalnog centra nastale su upravo na zabeleženim svedočanstvima.

Zato se u Centru za istraživanje i edukaciju o Holokaustu pitaju - ko tačno bira koja svedočenja su precizna?

"Odnos prema svedocima i svedočenju je slika karaktera jedne institucije, ali takođe i institucija koje su za nju odgovorne - Ministarstva kulture i države. Odnos prema svedocima i svedočenju logora je odnos prema istoriji. Ovo je izjava koja je na granici poricanja genocida i poricanja Holokausta", kaže Radić Lucati.

Svedočanstvo o stradanju u logoru su, na primer, i pisma Hilde Dajč, devojke koja je ubijena upravo na Starom Sajmištu, jedan od retkih i najdragocenijih dokumenata koji govore o uslovima u centralnom mestu Holokausta u okupiranoj Srbiji.