Šta je danas kultura sećanja: Gradilište za odlaganje ostataka mosta - na mestu gde su sahranjivani logoraši?

Spomenik žrtvama logora koji se nalazi iza govornika na okruglom stolu u Memorijalnom centru više ne izgleda tako. Zatrpan je građevinskim mašinama, kao i ceo prostor na kom su, prema brojnim svedočenjima, ubijani ljudi. Zato je jedna profesorka morala da ustane i glasno ukaže na slona u sobi.

"Zašto je došlo do toga, ko je dao dozvolu za to, koliko dugo će to biti okupirano, šta će uopšte biti sa Memorijalnim centrom ka Savi?", pita se Irina Subotić, istoričarka umetnosti.

Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište", navodi da oni nemaju nikakav uticaj.
"Mi bismo bili srećniji da to nije pretvoreno u gradilište, ali o tome odlučuju neka tela ili ustanove na koje mi nemamo nikakav uticaj", navela je ona.

Direktorka Memorijalnog centra prethodno je za N1 odbacila navode da je na tom prostoru bilo stradanja, navodeći da su svedočenja neprecizna, što je Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu ocenio izjavom koja je na granici negiranja Holokausta.

"U javnosti se pominjalo da se radi na neki način o negiranju Holokausta i tako dalje, što naravno nema osnove. Ovde se u svakom slučaju radi Romima, ne o Jevrejima", navodi Milan Koljanin, rukovodilac Odeljenja za istraživačke poslove MC "Staro sajmište".

Znači, to je u redu? Upravo Milan Koljanin u svom kapitalnom delu o Starom sajmištu preneo je svedočenja da je ispred logora, na obali Save, na dan ubijano i po nekoliko Roma, citirajući upravo preživele Rome. Koljanin veruje da je ukupan broj ubijenih daleko veći od 56, koliko zvaničnih potvrda o smrti Roma u logoru je sačuvano, ali nije siguran.

Koljanin: Kako kad, znate ... I Romi su relativno brzo pušteni kad je reč o tome. Njihovo puštanje je počelo već od januara.

N1: U vašoj knjizi takođe piše da je nejasno da li su delimično ili potpuno pušteni ili su pobijeni sa Jevrejima, streljani i pokopani u eventualnoj masovnoj grobnici uz reku Savu.

Koljanin: Tako je. Upravo to.

N1: Da li tamo postoji eventualna masovna grobnica koja nikad nije istražena?

Koljanin: Ja sam dozvolio tu mogućnost i zato sam pomenuo da će našim istraživanjem, budućim istraživanjem, biti obuhvaćen i taj prostor.

N1: Da li se sada može istraživati taj prostor?

Koljanin: Mislite da će biti uništen taj prostor zbog radova oko mosta?

N1: Da li je moguće pronaći eventualnu krečanu?

Koljanin: Verovatno postoje tehničke mogućnosti za to.

Ne postoje, kaže predsednik beogradske Jevrejske opštine. Kaže, prostor je već raskopan kada je građen nasip, a i pre toga ga je Sava redovno plavila.

"Krečane koje su služile za bacanje leševa su u velikoj meri bile odnete u tim poplavama i stoga ne možemo direktno da utvrdimo da li su na tom mestu bile žrtve ili nisu. Lako je moguće da jesu, to niko ne negira, ali to nećemo utvrditi čak ni kad se završi gradilište, niti smo mogli da utvrdimo pre nego se napravilo gradilište, jer i pre je to već prekopano", kaže Aron Fuks.

Fuks, inače istoričar, kaže da su svedočenja najmanje pouzdan izvor informacija u toj naučnoj oblasti. Ali gradilište na tom mestu - nisu želeli.

"Da li je dobro što je gradilište na tom mestu, sasvim sigurno da ne. Nama je odluka saopštena i protiv nje nismo tačno znali šta možemo da uradimo. Verovatno ništa posebno", navodi on.

Sam predsednik države pre neki dan je rekao - novog mosta će biti i, citiramo, ništa neće da ih zaustavi i spreči u toj nameri. Šta je stratište naspram novog mosta koji neće biti ružan i bučan za komšije u Beogradu na vodi?