Član Zbora MZ "Narodni heroji" Vojin Šenk naveo je u svom obraćanju okupljenima da je Novi Sad preživeo četiri strašna događaja tokom svoje istorije.

"Prvi se desio 12. juna 1849. godine, najveći po broju žrtava, kada je dve trećine građana ovog grada pobijeno, i kada je 90 odsto zgrada bilo ili potpuno ili temeljno porušeno. Sledi racija iz 1942. godine. U Novom Sadu je tada ubijeno oko 1300 ljudi, a u Južnoj Bačkoj, gde je racija počela ranije, negde između 3500 i 4500 ljudi. Treći događaj je bombardovanje 1999. godine, kog se svi sećamo. Četvrti je bio pad nadstrešnice koji nas je zapravo i okupio da se međusobno upoznamo. Sva ta četiri događaje imaju određene sličnosti", rekao je Šenk.

Sudbina porodice Jovandić - jedna od najtužnijih priča Novosadske racije

Član Zbora MZ „Narodni heroji“ je istakao da je racija 1942. godine počela 21. januara legitimisanjem građanstva. Kako kaže, ubijanja su počela drugog dana, a trećeg su postala masovna.

"Ubistva su se uveče 23. januara 1942. godine iznenada zaustavila kada je (regent Mađarske Mikloš) Horti saznao njihovu razmeru. On je nameravao da tim činom ubedi Hitlera da u Južnoj Bačkoj postoji velika pobuna i da su zbog toga mađarske trupe potrebne tu, a ne na istočnom frontu. Time je sačuvao par stotina hiljada žena, Mađara od verovatne pogibije, ali je nama naneta velika šteta. Ona (racija) je trebalo da bude dozirana, ali je ispalo grozno", podsetio je Vojin Šenk.

Napomenuo je da se jedan od najgorih događaja desio stotinak metara od žalosne vrbe, gde se večeras održavao pomen, u kući Jelke Jovandić, koja je ostala bez muža 1927. godine sa kojim je imala petoricu sinova. Milorad je imao 28, Sava 26, Paja 24, Živko 20, a Bora svega 15 godina. Istakao je da se Sava tada upravo vratio iz zarobljeništva u Nemačkoj, gde je kao vojnik bio u jednogodišnjem zarobljeništvu.

"Ujutru, 7.30 sati 23. januara 1942. godine honvedi su im upali u kuću i izveli ih iz nje, a majku su zaključali. Jedan je držao kvaku da ne bi mogla da izađe napolje, a potom su jednog po jednog likvidirali metkom u potiljak. Majci su posle rekli da ne sme da plače. Ona je, kada su oni otišli i odneli tela da ih na Štrandu bace pod led, pokupila što je bilo od ostataka, stavila u jednu kutiju koju je posle sahranila na Uspenskom groblju, a potom je posadila jednu žalosnu vrbu, koja simboliše žalosnu majku, i pet jablana koji su predstavljali njene sinove", ispričao je Šenk.

Kazao je da je kuća Jovandića srušena tokom izgradnje ulice Kralja Petra I, a vrba i jablanovi su posečeni. Naveo je da je nakon toga jedan Novosađanin, čuvši tu priču, zasadio žalosnu vrbu, koja se i danas nalazi iza zgrade na Bulevaru oslobođenja 28, u spomen Jelki Jovandić, koja je umrla 1971. godine.

"Obeležavajući žrtve raznih rđavih događaja, mi zapravo težimo društvu u kome se to neće događati osim voljom prirode, ali ljudskom voljom ne bi trebalo, ili nemarnošću, kao što je slučaj sa nadsterišnicom. Mi zapravo apelujemo na izgradnju jednog novog sistema u kome će svi biti dovoljno odgovorni da ne dovode do ovakvih situacija, da ih ne izazivaju, da ih svojim nemarom ne omogućavaju i da ih naravno sami ne sprovode", zaključio je na kraju svog govora član Zbora MZ „Narodni heroji“ Vojin Šenk.
Građani su nakon toga postavili vence ispod žalosne vrbe i zapalili sveće, a potom su minutom ćutanja odali poštu žrtvama.

Održana komemoracija ispred spomenika „Porodica“

Komemoracija posvećena žrtvama Novosadske racije održana je danas, kao i prethodnih godina, na platou ispred spomenika „Porodica“ na Keju žrtava racije u Novom Sadu.

Na pomenu žrtvama govorio je Patrijarh Porfirije i Vrhovni Rabin Srbije Isak Asiel.

Na spomenik žrtvama Novosadske racije vence je u ime Novosađana položio gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, a to su učinile i mnoge domaće i strane delegacije.

Na obeležavanju Novosadske racije učestvovao je hor Jevrejske opštine „Hašira“ i hor Saborne crkve „Sveti Georgije“.

Održano je odavanje pošte žrtvama i kod spomen-ploče na novosadskoj plaži „Štrand“.

Mađarski fašisti su od 21. do 23. januara 1942. godine ubili 1.300 Jevreja, Srba, Roma i drugih građana Novog Sada.