Samo organizacije civilnog društva do sada su primile više od 3.000 svedočenja građana, o tome da su tokom 15-minutne tišine na protestu 15. marta bili na liniji dejstva neke vrste soničnog oružja. Više građana govorilo i o tegobama koje je imalo ili ih i dalje ima, iako ih vlast uverava da umišljaju. A da li je nekima uskraćena i zdravstvena nega?
Neprekinuta 15-minutna tišina, nasuprot onoj u subotu.
„Nismo znali da l’ neko puca, da l’ neko gađa kamenjem“, priča Aleksandar.
„Mislim da je to nešto neopisivo. Do tad ništa tako nismo doživeli“, dodaje Lara.
Da bi tada svi prisutni doživeli isto. Tako bar opisuju.
„Čuo se neki zvuk sličan, mogla bih da kažem, sletanju aviona“.
„Kao da 20 automobila ide na nas“.
A nije bilo ničega, bar ne da se vidi, osim ljudi koji beže.
„Kao da ih je nešto razbacalo sa strane“.
„Razbežali su se na dve strane. Nije uopšte ličilo na neki stampedo, više kao nešto što je samo prošlo pored nas“.
Došlo, prošlo i otišlo u svega par sekundi. Trag je ostavilo samo u ljudima.
„Ubrzan rad srca, kao neki strah, kao neki napadi panike“.
„Uznemirenost, jake aritmije. Imala sam mučnine to veče“.
„Juče ujutru sam imala tu mučninu i vrtoglavice“, svedoče građani.
Iako nema dijagnoze koja potvrđuje izloženost zvučnom oružju, simptomi sa kojima su se lekarima javljali mnogi učesnici protesta gotovo su identični. U izveštajima lekara fizičke povrede zadobijene od guranja i padova, ostale samo u svedočenjima.
„Videli smo da je dosta ljudi došlo sa sličnim simptomima i rekli su nam da je gužva već neko vreme, nekoliko sati, tolika i nismo sačekali“, kaže Lara.
Neki jesu, pa su u čekanju, osim razmene istog iskustva, čuli i nešto malo drugačije.
„Znači datum rođenja, ime i prezime, treba da utvrdimo identitet. Samo da vidimo ko je ostao ovde na pregledu, a koga ste prosledili dalje i gde.“
Pita, tvrdi sagovornica N1, žena koja se na prijemnom pultu Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine predstavila kao policajka.
„Rekla je da je poslao komandir sa Detelinare i da traži spisak svih pacijenata“, priča jedan svedok.
Spisak svih, ne samo onih sa simptomima udara zvučnog oružja, medicinske sestre nisu želele da daju, već su pozvale načelnika.
„Ja nisam videla šta se dalje događalo, zato što je devojka otišla sa načelnikom negde, tako da nemam podatak da li je taj spisak dat policiji“, kaže građanka.
I u koje svrhe joj je uopšte i bio potreban.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare