Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak potvrdio je da je podneo privatne tužbe u krivičnom postupku protiv 15 građana zbog uvreda koje su o njemu iznosili na društvenim mrežama.

„Naravno da smo mi koji smo na javnoj funkciji, koji se bavimo politikom, trpeljivi do krajnjih granica ali ne dozvoljavam da me vređate. Da ne bude da je meni stalo do neke naknade, ne – meni je stalo da naučimo svi zajedno kulturu ponašanja. Onaj suštiniski demokratski potencijal koji srpski narod ima. Ne može 20 istih ljudi po društvenim mrežama da napiše ‘magarčino’ ili nešto slično“, rekao je Gak za Sremsku televiziju a preneo portal Inmedija iz Inđije.

Portal VOICE ranije je objavio da je Gak podneo privatne tužbe protiv građana, a među tuženima je i Milan Milosavljević iz Čortanovaca, iako je na zvaničnoj Fejsbuk stranici opštine Inđija napisao samo reč „lažov“.

Milosavljević je rekao da da je to napisao jer mu je bilo dosta „laži“ tog predsednika opštine.

„Kada sam dobio krivičnu prijavu, pozvao sam nadležni sud u Staroj Pazovi jer sam mislio da je reč o nekakvoj greški. Tada sam i saznao da me predsednik opštine Vladimir Gak tuži za klevetu“, ispričao je Milosavljević.

Predviđena novčana kazna za ovo krivično delo je od 150.000 do 400.000 dinara.

Advokat Veljko Milić rekao je za VOICE da je reč o tužbi koja ima za cilj da „odvrati građane od komentarisanja rada javnih funkcionera“.

Dodao je da je predsednik opštine imao mogućnost da pokrene parnični postupak, ukoliko je smatrao da su mu povređeni ugled i čast, međutim odlučio se za krivični postupak koji po eventualnog počinioca ima znatno teže posledice.

On je ocenio da je ovde reč o jedinstvenom slučaju, jer su nosioci javnih funkcija dužni da trpe znatno veću kritiku koja se odnosi na njihov rad.

„To je stav Evropskog suda za ljudska prava koji je ponovljen toliko puta da bi se moglo reći da je postao pravni standard. Prilikom iznošenja kritika dozvoljeno je koristiti i nešto grublji rečnik, sve u zavisnosti od konteksta u kojem se kritika iznosi“, naveo je Milić.

Prema njegovim rečima, ukoliko to nije bilo poznato predsedniku opštine, „svakako je moralo biti poznato njegovom punomoćniku“.