Nakon velikih poplava na ulicama Beograda u julu, vlast je preduzela nove mere i postavila znakove upozorenja na mestima gde dolazi do skupljanja vode usled obilnih padavina.

Kritične tačke na kojima malo jači pljusak napravi poplave na ulicama, obeležene su znakovima za opštu opasnost. Saobraćajni znaci su postavljeni na više lokacija u gradu, a kao najugroženiji delovi se navode mesta gde ne postoji izgrađena kišna, a ni fekalna kanalizacija.

Osnovni problem u Beogradu je što se grad ne prilagođava na nove meteorološke uslove i što se ne radi na održavanju kanalizacije, istakao je Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.

Kako on kaže u 2020. godini iz budžeta je za kišnu kanalizaciju izdvojeno 670 miliona dinara, a u 2022. samo 390 miliona dinara, to je razlog zašto je u julu došlo do poplava na ulicama, smatra Jovanović.

„Mislim da su to pokušaji da se vrlo brzo nešto uradi, bez sredstava, bez para, što je nemoguće, u podzemnu infrastrukturu treba investirati. Grad se hvali rekordnim budžetom pa što se umesto na gluposti budžet ne preusmeri na suštinske stvari koje mogu da omoguće da Beograd funkcioniše i kad su toplotni talasi i kad su velike kiše, oni hoće da nešto očigledno rade marketinški, na kratak rok sa malo para, a to prosto u stvarnom životu ne ide“, poručuje Jovanović.

Novi gradonačelnik Aleksandar Šapić je nakon poplava građanima ponudio rešenje u vidu postavljanja znakova, kako bi znali kuda ne treba da prolaze i izjavio da vlast ne može da utiče na padavine u budućnosti.