Grbović: Zahtevi opozicije i preporuke ODIHR-a sprovodivi u kratkom roku

"Nema rokova u numeričkom smislu, već je važno da odgovor dođe dovoljno brzo, te da se ostavi dovoljno vremena da se ispune preporuke i zahteve koje su predstavili i ODIHR, i mi, ProGlas i NADA. Ukoliko postoji politička volja, svi ovi zahtevi mogu da se sprovedu u kratkom roku", objasnio je Pavle Grbović.

Ono što je suština za opoziciju, nastavio je, jeste da se u ovom izbornom ciklusu "formira radna grupa koja će imati izvršna ovlašćenja da pripremi ove izbore i koja će učestvovati u prečišćavanju biračkog spiska".

"Taj zahtev je u skladu sa nalazima ODHIR-a i koji je rekao da Srbija ima problem sa biračkim spiskom i da jue u rešavanju problema neophodno učešće i opozicije i civilnog društva", nastavio je on.

Tri zahteva

Grbović je naglasio kako "opozicija ima pun legitimitet da učestvuje u jednom takvom telu", jer je za koalicije SPN i NADA glasalo više od milion ljudi.
"Pošto predsednik kaže da mu je svaki građanin važniji od svakog evropskog zvaničnika, legitimno je da se ne ignoriše opravdana zabrinutost svih tih građana koji smatraju da su prethodni izbori bili pokradeni, što je i dokazano, i koji se bore da bez učešća njihovih predstavnika i civilnog društva i ovi naredni će biti pokradeni. Ispunjavanje tog zahteva moglo bi da stvori uslove za normalne i fer izbore koji bi se održali 2. juna", insistira Grbović.

Drugi zahtev je, ističe, taj da se svi lokalni izbori koji nisu održani u decembru, održe istog datuma.

"Treći je da se usvoji zakon, koji postoji u mnogim evropskim zemljama, da šest meseci nakon promene prebivališta ne možeš da glasaš na lokalnim izborima u jedinici u koju ste se preselili, već pravo da glasate u staroj", naveo je on.

On je podsetio da je javnost bila skepštična i po pitanju prethodnih izbora, uverena da će Vučić pristati na nove izvore "samo ako može da osvoji više glasova".

"Pre raspisivanja izbora imali su 56 mandata u Beogradu, sada imaju 54. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora pet mandata manje u republičkoj Skupštini, proevropska koalicija ima 15 mandata više. Onda je rečeno da će sigurno formirati vlast u Beogradu, pa nisu jer je postala međunarodno priznata činjenica da su izbori pokradeni. Pa onda da će raspisati izbore za 28. april, pa su raspisani za 2. jun", naveo je on i istakao da je sve to proizvod udruženog pritiska građana, civilnog društva, međunarodnih zajednica, opozicije...

Grbović kaže da nisu naivni da traže uveravanja od vlasti da izbornih neregularnosti više neće biti, već da traže da oni i predstavnici civilnog društva budu u poziciji da kontrolišu tu situaciju.

Prelazna vlada sa dva ministarstva

Upitan da li je zahtev o formiranju prelazne Vlade u kojoj opozicija ima ministar MUP i lokalne samouprave realan, Grbović odgovara da je manje verovatno da to može da se desi sada, zbog datuma sledećih izbora.

"To je dugoročno rešenje koje se ne odnosi samo na ove izbore, već rešenje za prevazilaženje krize u svim zemljama koje se usočavaju sa ovim problemima. To je oprobano rešenje koje postoji u Severnoj Makedoniji u vidu izborne Vlade, u kojoj opozicija ima ministarstva ključna za sprovođenje fer izbora. U ovom trenu, to bi bila odluka koja ide na teret ove vlasti, ali sutra ona bi bila teret neke druge vlasti, pa i naše. To je dugoročno demokratsko rešenje, videćemo da li će ova vlast da ga prihvati", naveo je.

Grbović kaže kako se neće "cenjkati sa vlasti 'dajte vi nama malo demokratije, a mi ćemo ovo ostalo autokratije da prihvatimo'".

"Ovo su preporuke ODHIR-a koje su sprovodive u sedam dana.... Hoćemo da se što pre formira radno telo i da se izborni uslovi dovedu u normalan nivo. Pritom smo svesni činjenice da dok su SNS i sve radikalske verzije na vlasti nikada nećemo imati potpuno fer i slobodne izbore, ali ne smemo imati ni one koje su obesmišljavanje demokratije", naglasio je Grbović.

On navodi da su svesni da medijska scena u ovom trenu neće moći da se popravi, ali je osnovni minimum da na lokalnim izborima mogu da glasaju samo ljudi koji tu i žive.

"Osnovni minimum, jer ne znamo šta će biti sledeće - da li će dozvoliti svojoj deci da glasaju na izborima?", kazao je.
Kada je reč o kapilarnim glasovima, on navodi da je zadatak opozicije da ohrabri ljude da na tu vrstu pritisaka, kupovine ili ucene ne pristaju.

"Za to je nadležno tužilaštvo. I mi više ne treba da činimo usluge tužilaštvu i Zagorki Dolovac, već da ih svaki dan upozoravamo, obaveštavamo i podsećamo da ne rade svoj posao", kazao je on.

Što se riče premijerkinog poziva na smirivanje tenzija, dijalog je, misli, jedna od najobesmišljenijih reči u Srbiji.

"Nemamo vremena za isprazne priče. Tražili smo uečšće misije i Evropska komisije i Evropskom parlamenta, postoje određene naznake o slanji misije EK. Neko ko ima legitimitet sa strane vlasti treba da prihavati da se o tim stvarima razgovara, ali isključivo o modalitetima kako nešto treba da se promeni, a ne da se razmatra da li je to potrebno ili ne", rekao je Grbović.

Da li lex specialis rešenje, Grbović kaže da jeste i to najjednostavnije, jer se kroz jedan dokument stvara pravna osnova.
"Jedan od razloga zašto se predlaže lex specialis jeste da bi se svi lokalni izbori održali 2. juna. Imajući u vidu trenutno zakonske rokove, to je teže sprovodivo za mnoge opštine. Međutim, politička volja je naterala više odf 60 predsednika opština da daju ostavke kada je Aleksandar Vučić dao mig. Mi tražimo da se to reguliše jednim formalnizovanim dogovorom vlasti i opozicije o normalizaciji situacije u zemlji", rekao je, ali dodao da postoje i drugi pravni koraci.

Ako vlast ne ispuni ove zahteve i preporuke ODIHR-a, Grbović kaže produžetak krize, ali da o tome ne treba da govori opozicija.

"Trenutno smo fokusirani na obezbeđivanje najboljih uslova da bismo na njima pobedili. Mi smo uradili sve što je do nas - od ujedinjenja, najboljeg rezultata, do dokazivanja izborne krađe, obezbeđivanja međunarodne podrške, izborili se za ponovljene izbore i za to da oni budu u najkasnijem roku. Trenutno je sav pritisak i domaće i međunarodne javnosti na vlasti. Oni će morati da objašanjvaju", naveo je.

Kada je reč o jednoj ili dve kolone opozicije na predstojećim izborima, Grbović smatra da "odgovor ne treba dati dok ne budu znali da li imaju sinergetski efekat".

"Istraživanja javnog mnjenja treba to da pokažu. Postoji bojazan da ukoliko dođe do ujedinjenja proevropske i nacionalističke opozicije, možda neki više proevropski birači ne bi bili zadovoljni i obrnuto. Takođe, mi smo se kristalno definisali kao proevropska opozicija i taj atribut ne bi trebali da žrtvujemo ni zbog čega", rekao je Grbović.

On je dodao da za taj dogovor ima vremena, ali da je sigurno da su to liste koje će činiti okosnicu vlasti u Beogradu, "a možda i šire od toga".