Čačansko groblje, jedno od najvećih u zemlji, u potpunosti je okružilo porodice u šest domaćinstava, a svaka vlast, od 1996. godine, obećava da će obezbediti sredstva za njihovo iseljenje i do danas ništa.

Samo nekoliko dana pre dolaska ekipe „Da sam ja neko“, očajne stanare šest domaćinstava kojima je čačansko groblje i bukvalno stiglo ispod prozora, primio je gradonačelnik Čačka.

Znali su Petrovići da će groblje stići do njihovih prozora još pre tri decenije. Od tada pišu, mole, tuže, pokazuju presude u svoju korist raznim vlastima, plaćaju stručnjake…

Ono što nisu znali je da im ni pravda ni vera u državu neće pomoći. Ni ove godine u gradskoj kasi nema para za njihovo raseljavanje, kaže gradonačelnik, uprkos datim obećanjima, ali i tome što je ovih dana, na jedinom čačanskom groblju grobno mesto dostiglo cenu čak 3000 evra. Tako je višedecenijska srpska tranzicija stigla u najnoviju fazu.

Sahrane su svakog dana i to im onemogućava i prolaz ka njihovim domovima jer je put samo jedan.

Od 1996. godine slušaju obećanja. Popisana su domaćinstva, imamo papire, njihovo je obećanje bilo svake godine jedno domaćinstvo da se iseljava, pričaju ovi ljudi.

Tu žive Petrovići, Stanojevići, Brkić i Krasojevići. Navode da ih svi tapšu po ramenima i govore – biće, biće, ili dogodine, a onda dogodine nema para u budžetu za to, jer ima nešto preče. Svi kažu zašto niste to regulisali sa prethodnom vlašću, kaže Aleksandar Petrović.

U Čačku su se za ovih skoro 40 godina promenile mnoge vlasti – SPS, Nova Srbija, DS i SNS. „Sve vlasti će proći, ja ću i dalje biti u groblju“, kaže Petrović koji se seća da su mu se na svadbi pomešali svatovi sa povorkom za sahranu. Svi znamo opelo napamet, dodaje.

Iako im je najteže, kako ističu, kad slušaju kako majke kukaju za decom, a kuknjave se čuju svakog dana,ističu i druge probleme. Navode da ne piju vodu, da se cedi s brda po imanju, ali i da se smeće sa groblja razleti po dvorištu.

„Malo nas je ovde, pet, šest kuća… Malo smo biračko telo, a to od toga polazi… Pa jeste tako. Što? Nije? Da imamo odavde nekoga ko je funkcioner u opštini, pa da nam da malo „vetar u leđa“, to bi moglo. Ovako – ja sam obična medicinska sestra bila“, kaže penzionerka koja ovde živi.

Ovi čačanski starosedeoci sa da se suočavaju s tim da im groblje dolazi, kako kažu, na dva metra od prozora. Ovo jedino gradsko groblje, koje se pruža, kako kažu, na više od 40 hektara, širi neverovatnom brzinom.

„Potpuno smo okruženi“, kažu. Aleksandar se i šali: „Imamo najveći komšiluk, a niko ni sa kim ne govori“

I dodaje: „Treba da isele šest kuća, to je otprilike deset metara autoputa“.