Sve dok se ne reši pitanje kosovske državnosti, mogu se očekivati dodatna rasplamsavanja koja, nadam se, neće prerasti u nešto ozbiljnije, ocenio je Leon Hartvel, viši savetnik pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije i analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
Hartvel, koji je komentarisao krizu između Kosova i Srbije izbilu pošto je na snagu trebalo da stupe recipročne mere kosovskih vlasti u vezi sa preregistracijom vozila sa tablicama Srbile i promenom režima ulaska na Kosovo državljana Srbije, ukazao je za Glas Amerike da je aktuelna situacija svojevrsni produžetak krize iz septembra 2021.
Pročitajte još
„Spolja deluje da je moglo biti organizovano. Imajući u vidu značaj struktura tamošnje lokalne uprave i dominantnu ulogu koju imaju, sumnjam da se bilo šta dogodilo bez blagoslova vlasti. Kao što znate, glavna srpska stranka na Kosovu, Srpska lista, ima jake veze sa Srpskom naprednom strankom predsednika Aleksandra Vučića u Srbiji. Stručnjaci često tvrde da je Srpska lista marioneta SNS. Takođe, sumnjam da Beograd u ovom slučaju može biti u potpunosti nevin, pogotovo imajući u vidu moguće implikacije nestabilnosti u regionu. Verujem da bi dodatna eskalacija doprinela i većem angažovanju i uključivanju Srbije“, smatra Hartvel.
Nakon jednodnevne krize, koja je izbila dan uoči stupanja na snagu odluke kosovskih vlasti o preregistraciji vozila i ulasku državljana Srbije na Kosovo, primena tog propisa je odložena za mesec dana, posle konsultacije vlasti u Prištini sa američkim ambasadorom Džefrijem Hovenijeom.
Leon Hartvel, međutim, ne vidi značajnu korist od postignutog jednomesečnog moratorijuma na primenu odluke kosovskih vlasti.
„Ako se dijalog nastavi trenutnom putanjom, ista rasprava će se ponoviti za nekoliko meseci. Tokom proteklih nekoliko meseci, posredovanje Evropske unije doprinelo je samo pronalaženju privremenog rešenja koje obuhvata nalepnice na tablicama. Međutim, spor Srbije i Kosova zahteva ozbiljne promene. Iako bilo kakav vid rešenja spora u najvećoj meri zavisi uključenih strana, Evropska unija i SAD nisu uspele da iskoriste krizu na granici u septembru 2021 za ostvarivanje pomaka. Trebalo je da iskoriste tu krizu da Srbiju i Kosovo poguraju ka rešavanju spora. Ako ne izvuku pouke iz te greške i zauzmu isti pristup u posredovanju novim graničnim sporom, u budućnosti bi moglo biti sve više takvih slučajeva, u nadi da neće eksalirati u nešto ozbiljnije“, smatra američki stručnjak.
O eventualnim posledicama koje bi najnovija kriza mogla da ima na dijalog između Kosova i Srbije koji vodi EU, Hartvel kaže da to zavisi od toga da li će SAD i EU zauzeti odvažniji i hrabriji stav.
„Eskalacija rusko-ukrajinskog rata u februaru 2022. uticala je na stvaranje većeg jedinstva unutar NATO i ako zapadni saveznici iskoriste taj zamah u drugim oblastima, uključujući i Balkan, možda će moći da reše neka od pitanja koja datiraju iz devedesdetih godina prošlog veka“, istakao je.
Smatra da pregovarački proces u okviru dijaloga Beograda i Prištine u sadašnjim uslovima ne može da bude okončan.
„Tu je glavna prepreka Srbija, jer ima veći ulog za pregovaračkim stolom, a trenutno ne želi da krene u konstruktivnom smeru. EU i SAD bi trebalo da usmere dijalog za pregovaračkim stolom tako da se promene činjenice na terenu. Konačno pitanje je suverenitet Kosova, a dijalog nije nužan da bi se ono zatvorilo. Ukoliko bi se države koje ne priznaju nezavisnost Kosova, kao što su Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka, mogle biti ubeđene da to učine i da se istovremeno pokrene prijava Kosova za članstvo u EU i NATO, to bi moglo pomoći Vučiću i Srbiji da to prihvate kao svršen čin. Ako Srbija zaista želi članstvo u EU, što bi trebalo da bude omogućeno i Kosovu, onda ne bi trebalo da bude problema. Mogli bi da dele otvorene granice i razvijaju dobrosusedske odnose, umesto da kao taoce drže svoje razvojne procese“, zaključio je Hartvel.
Kriza, koja je izbila na severu Kosova, poslednja je trzavica tokom procesa dugogodišnjih pregovora Srbije i Kosova. Obeležio ih je promenjiv učinak, česti prekidi i neprimenjivanje postignutih dogovora. Nedavni iskorak bilo je postizanje dogovora o primeni sporazuma o energetici između Kosova i Srbije jula 2021. – što je deo međunarodne i regionalne javnosti protumačio kao mogući podstrek dijalogu dve strane koji, uz posredstvo Evropske unije, vode o normalizaciji odnosa više od deset godina. Umesto toga, odnose dve strane, nastavile su da određuju trzavice i napetosti.
Dve strane su u Vašingtonu 2020. postigle i sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa. Stručna javnost tumači da do sada nije dostigao očekivane domete.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare