Hasani: Kurti se u Ohridu obavezao na Zajednicu i formiraće je, zato traži lojalnog predsednika

Mandati poslanika stečeni na taj način su, kako navodi, nemoralni, dok bi raspisivanje novih izbora ove godine predstavljalo „političko samoubistvo“ za premijera Aljbina Kurtija.

U intervjuu za KoSSev kazao je da ne veruje u još jedan predsedički mandat Vjose Osmani.

„Čisto sumnjam da bi gospodin Kurti podržao osobu koja predstavlja trajan izazov njegovoj vlasti i autoritetu. Gospođa Osmani se pokazala kao neko na koga se Kurti ne može pouzdano osloniti“, navodi univerzitetski profesor Hasani.

Pošto je, kako tvrdi, Kurti sam u Ohridu 2023, prihvatio političku autonomiju Srba na Kosovu, kako vidi Zajednicu opština sa srpskom većinom, smatra da će za predsednika on birati pre svega „lojalnu osobu“ – „koja ima jake moralno-patriotske osobine“.

„Ne samo da je to izvesno, već je više nego sigurno da će to i učiniti“, kaže za ZSO.

Aktuelna vlast, prema njegovim rečima, vodi ka dezintegraciji Ahtisarijevog modela Kosova, ali tako što stvara paralelno „albansko“ i „srpsko“ Kosovo.

„Sva ponašanja Kurtijeve vlade u poslednjih nekoliko godina potpuno su legitimisala i legalizovala na međunarodnom planu zahteve lokalnih Srba za autonomiju i odvojeni politički život na Kosovu, i to na asimetričnim institucionalnim osnovama“, navodi.

Profesor upozorava da su vlasti Samoopredeljenja, populističkom retorikom, homogenizovale srpsku zajednicu po nacionalnoj osnovi i dovele je u „panično stanje“, dok su uklanjanjem ćiriličnih natpisa primoravale Srbe da pišu pismom koje nije njihovo, što je, po njegovim rečima, „neustavna i protivzakonita praksa“ koja dodatno produbljuje tenzije i društvenu podelu.

„Najproblematičnije i neoprostivo je protivustavno i nezakonito linčovanje političkih predstavnika Srba. To je bio neverovatno nizak udarac, jer je populističkom retorikom srpska zajednica na Kosovu homogenizovana po nacionalnoj osnovi i dovedena u panično stanje, što je štetno za evroatlantski put Kosova“, dodaje.

Srbima je spočitao izlazak iz institucija umesto pritiska na vladu preko sistema radi zaštite interesa srpske zajednice, prenosi KoSSev.

„Takav korak trebalo je koristiti kao krajnje rešenje, a ne kao prvi korak. Takvi postupci kasnije su ohrabrili razne huligane iz srpske zajednice i ljude sa kriminalnom prošlošću da se predstavljaju kao realni predstavnici Srba, što je dovelo do nasilja i, na kraju, terorističkih upada u Banjsku“, dodaje.

Hasani smatra da današnja izjava kosovskog ministra spoljnih poslova Gljauka Konjufce o vođenju dijaloga sa Srbijom preko tog ministarstva – nije samo pitanje zakonitosti i realpolitike, već deo propagandnog stila komunikacije koji koristi Aljbin Kurti i njegova Vlada.

Takve izjave se, smatra, često predstavljaju kao čvrst i hrabar stav prema Srbiji, ali u suštini odražavaju spremnost odnosno „pripremu terena“ kosovskog premijera da implementira obaveze iz Ohridskog sporazuma.

Hasani se u ovom intervjuu takođe osvrnuo na Odbor za mir u kojem je Kosovo učesnik, naglasivši da on ne vidi ništa sporno u odluci da se priključe ovoj inicijativi, jer Kosovo nema luksuz da odbije američku inicijativu. Smatra i da su resursi KBS „dovoljno obučeni za takve misije“.

A kada je reč o procesu koji se protiv lidera OVK vodi, odnosno već završava u Specijalizovanom sudu u Hagu, on smatra da optužnica za udruženi zločinački poduhvat nije dokaziva i tvrdi da takvog poduhvata nije bilo.

„Takvo nešto nije postojalo. Iskazi i svedočenja zapadnih vojnih, bezbednosnih i diplomatskih zvaničnika visokog ranga odlučujući su po tom pitanju, budući da su oni imali punu kontrolu nad kritičnom situacijom tokom 1998–1999. godine, koja je od suštinskog značaja za optužnicu“, kaže.