Hese, Gandi, kralj Petar, Al Kapone, Duško Dugouško: Šta nam umetnici poručuju muralima u Mitrovici

Po ulasku u severnu Kosovsku Mitrovicu, pored ovog napisa (Ja volim Kosovsku Mitrovicu) dočekaće vas i Mahtma Gandi, zatim kralj Petar, po kojem glavna ulica nosi ime. Tu su i murali patrijarha Pavla, Novaka Đokovića, poruka "nema predaje", odmah pored nje mural koji poziva da svratite u ugostiteljski objekat, a tu je i prepoznatljiva poruka "Jer odavde nema nazad".

Većinu murala i grafita oslikalo je nekoliko mladića: Endo, Sleš, Boki su njihova "umetnička imena".

"Grupa ljudi, umetnika, koja je studirala ovde, koja je živela ovde je želela da promeni ulice ovog grada i to su radili isključivo iz ljubavi. Oni su se bukvalno na ulici snalazili za neki novac međusobno, pokupe nađu nešto malo materijala i rade, to je stvarno bio čist način života svi oni imaju jednu istu poruku Mitrovica je način života, a ne samo grafiti. Oni su uvek negde spoj između umetnosti, aktivizma, pobune, kritike i to je jako bitno za jedno društveno okruženje, naročito za grad kao što je Mitrovica", rekla je Miljana Dunđerin iz Privatnog kulturnog centra Akvarijus.

U ovom gradu većina njih sada ne živi. Endo - odnosno Vuk Đurić, poreklom je iz Metohije, ali je posle rata otišao u Čačak, da bi se na Kosovo vratio zbog studija, tokom kojih je ostavio slikovit trag na severnu Mitrovicu.

"Imali smo tematski ta dva murala džungle i sahare kao jedan preko puta drugog. To je u vreme studiranja baš bilo interesantno, zato što smo dali naša viđenja Kosovske Mitrovice, pošto je tokom leta pusto, kao pustinja, nema žive duše, a zimi je to džungla kada se skupe studenti i kada krene haos", priča Đurić.

Ulična umetnost ga sada vodi na različite krajeve sveta. Slikao je zidove u Vijetnamu, Čileu, Peruu, Japanu.

"Krdo prati jedan glas", po pesmi jedne čačanske grupe, Vukov je grafit od pre oko sedam-osam godina. Od njega je ostala samo fotografija, jer je iste večeri uništen. I baš zato je Miljani Dunđerin, u čijem prostoru je Vuk tada imao prvu samostalnu izložbu, omiljeni.

"To nam pokazuje moć grafita, kako jedan grafit koji nosi naziv krdo prati jedan glas ljudi mogu da čitaju na različite načine. Pročitali su ga tada, u tom trenutku je vladala velika politička tenzija, shvatili su da je to nešto protiv trenutne vladajuće stranke i iste večeri su ga uništili, premazali i onda imamo smao fotografiju kao dokaz", priča Dunđerin.

"Očigledno da je prozivka na naše stanje u državi što je i dalje, i dan danas je tako, koliko je prošlo - 10 godina. Prvo je politička prozivka, a onda kasnije i štala. Zato što sam ja publiku koja je dolazila na izložbu usmeravao tako što sam oslikao svaki mogući zid na toj zgradi sve do galerije i onda je na prvom zidu bilo “krdo pratio glas“ i onda kao, krdo ide, moj glas i onda svi ljudi su krdo koji su došli da slušaju moj glas", navodi Đurić.

Ovih dana je, u periodu etničkih tenzija, uništen mural posvećen vojnicima koji su bili na karauli Košare, a koji je oslikan pre par godina.

Dunđerin smatra da, uprkos što su na njemu uniformisana lica, nije bilo nikakvog poziva na nasilje, naspram brojnih drugih grafita koji imaju poruke mržnje i u severnoj i u južnoj Mitrovici.

Ističe da neke napise koji se na ulicama mogu videti treba odvojiti od onih koji su ulična umetnost i aktivizam.

"Tu mora da se napravi razlika između stendstila koji služi kao politička propaganda i koja se replicira na svakih 200 metara svuda i umetničkih grafita koji nose neku određenu poruku koja je jedan društveni aktivizam. Tako da je to velika razlika, ne može to da se svede na isto posmatranje", objašnjava Dunđerin.

U jednom od malobrojnih dečjih igrališta deca mogu posmatrati i omiljene likove iz crtaća koji su oslikani na zidovima pored.