Preporuke se odnose na veće uključivanje mladih u procese donošenja odluka, potrebu za kvalitetnijim, dostupnijim i pravednijim obrazovanjem, osiguravanjem ekonomske i stambene sigurnost mladih, kao i obezbeđivanje osnovnih blagostanja poput zdravlja, bezbednosti i jednakosti.

Iz organizacije kažu da predložene preporuke nisu privilegije, već smernice kako osnažiti mlade ljude koji “žele da ostanu i žive u Srbiji”.

Ključna prepreka - politička volja

Većina preporuka zahtevala bi izmene zakona, strategija i podzakonskih akata na nacionalnom nivou, ali postavlja se pitanje: na kome je odgovornost da ove predloge usvoji?

“Odgovornost je podeljena, ali ključna je uloga Vlade i ministarstava. Istovremeno, gradovi i opštine moraju da obezbede da preporuke zažive u praksi, jer one direktno utiču na život mladih”, ocenjuje koordinator programa KOMS-a Vanja Rakić.

A šta o preporukama misle mladi? 

Studentkinja Anđela Stojanović kaže da joj je jedna od najzanimljivijih bila preporuka o omogućavanju glasanja mladima na lokalnim izborima od navršene 16. godine života.

“Koliko ja znam, po važećem zakonu, može da se glasa od 18. godine života, a već sa 16 godina zakonski je dozvoljeno da se oženiš ili udaš uz saglasnost i potpis roditelja. Već sa 16 godina možeš da ideš u nadnicu, u smislu da budeš plaćen za svoj rad, a da ne budeš eksploatisan, što znači da je to zakonski regulisano. Pa shodno tome, onda si samim tim dovoljno odgovoran, svestan i ozbiljan da možeš da doneseš odluku o tome ko želiš da te predstavlja u budućnosti i kome možeš da poveriš glas”, kaže Anđela.

Ona posebno naglašava preporuke koje su u vezi sa regulisanjem obavezne naknade za sve oblike radnih praksi, uvođenja Zakona o građanskom vaspitanju i ekologiji, kao i uvođenju građanskog vaspitanja kao obaveznog predmeta u školama.

“Slažem se da treba unaprediti temu ekologije u obrazovanju ukoliko želimo da gradimo slobodoumno i misleće društvo i da se ugledamo na države poput Finske i Švedske koje su zemlje sa najvišim standardom, sa najvišim brojem visokoobrazovanog stanovništva procentualno gledano. Mi imamo puno mladih talenata u koje se ne ulaže, mislim da definitivno moramo da reformišemo obrazovni sistem”, zaključuje Anđela.

Sa njom je saglasan i student Aleksandar Erdoglija koji kaže da postoji korisna praksa u stranim zemljama koja bi se mogla implementirati u Srbiji, ali da ne vidi ko ima volju da to i sprovede.

“Nedavno sam pročitao tekst o provinciji u Nemačkoj, čini mi se, koja je uvela "kulturni pasoš". Mladi svakog meseca dobijaju određenu svotu novca, koju treba da potroše na neke programe iz kulture. Sumnjam da bi se kod nas ovoga neko i setio, jer se nisu setili nekih primarnijih stvari”, objašnjava Aleksandar.

Ipak, kaže da je “KOMS ponudio realna, ostvariva i neophodna rešenja”, iako smatra da problem u ostvarivanju, ne samo prava mladih, već i prava drugih grupa ljudi leži u “tradicionalizmu, nacionalizmu i interesu, koji u Srbiji već veoma dugo vladaju”.

U samo sprovođenje ovih preporuka sumnja jer, kako kaže, dosadašnje postupanje institucija i donosioca odluka nije pokazalo da su im je položaj mladih bitan.

“Ni vlast, ni većina opozicije, neće i ne bi uradila ništa po pitanju poboljšanja položaja mladih. Već godinama u Vladi postoji ministar koji je zadužen za omladinu i još nešto, ali nekako je uvek ono sa čime je omladina združena bitnije i o tome se samo i govori”, zaključuje Aleksandar.

Izazovi koji su – ovde 

Koordinator programa KOMS-a navodi da im je najveći izazov u izradi dokumenta predstavljala “reprezentativnost”, to jest pitanje kako da u program uključe što više mladih ljudi iz različitih delova Srbije.

„Najveći izazov bio je kako da obuhvatimo što širu sliku. Mladi iz manjih mesta i oni van organizacija civilnog društva često imaju osećaj da njihov glas ne vredi. Upravo je zato važno da svaka od 50 preporuka bude utemeljena u njihovim iskustvima, a ne samo u formalnim analizama“, kaže Rakić i dodaje da su mladi pokazali da njihov glas postoji, ali da je pitanje hoće li će ga vlast čuti.

Pokušaj dolaska do konkretnih rešenja

Kako navodi generalna sekretarka KOMS-a Milica Borjanić ova publikacija je nastala kao pokušaj da se od identifikacije problema stigne do konkretnih i primenljivih rešenja koja bi institucije i donosioci odluka implementirali.

“Pred nama je zadatak da izgradimo državu koja mlade ne prepoznaje samo kao korisnike mera, već kao partnere u njihovom kreiranju. Bela knjiga je naš poziv donosiocima odluka da taj zadatak prihvate”, zaključila je Borjanić.