Iskakanja tramvaja iz šina, sudari autobusa, gaženje pešaka: Hronologija nesreća u javnom prevozu u Beogradu poslednjih godina

Nažalost, iskakanja tramvaja iz šina nisu retka u Beogradu, ali u poslednjih pet godina, sve do danas, u njima uglavnom nije bilo povređenih, osim u decembru 2022, kada je na raskrsnici Nemanjine i Resavske ulice došlo do iskliznuća i sudara tramvaja. U ovoj nesreći lakše i teže je povređeno više od 10 putnika, a pričinjena je velika materijalna šteta na tramvajskoj mreži.

Različita je situacija sa autobusima javnog prevoza u Beogradu, koji su učestvovali u nemalom broju udesa, u kojima je bilo i smrtno stradalih, dok se broj lakše i teže povređenih meri stotinama.

Kako je izjavio saobraćajni inženjer iz sindikata "Centar" Marko Subotić, samo u prvom kvartalu ove godine dogodilo se čak 399 saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovala vozila GSP, što je ocenio kao zabrinjavajući trend rasta. Prema njegovim rečima, od tog broja u više od 80 odsto slučajeva krivicu su snosili vozači privatnih vozila.

U proseku, vozila javnog prevoza u Beogradu učestvuju u više od 1.000 saobraćajnih nezgoda godišnje, a pored bahatih vozača putničkih automobila, uzroci su i premor i nedovoljan broj vozača, veliki broj prekovremenih sati i angažovanje starijih vozača ili stranih državljana, starost voznog parka, tehnički problemi sa starijim autobusima, poput samozapaljivanja ili otkazivanja kočionog sistema, pokazuju analize sindikata i saobraćajne policije.

Samo u poslednjih pet godina u Beogradu je bilo između 5.000 i 7.000 saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovala vozila javnog prevoza.

Tramvajske nesreće

Na istoj raskrsnici Dušanove i Knićaninove, gde je jutros iskočio tramvaj, desilo se isto i u aprilu 2021. i takođe je tramvaj tada udario u zgradu, samo mesec dana od kako je završena rekonstrukcija šina. Tada su kao razlozi navedeni ili to da se automatska skretnica u šinama nije dovoljno “otvorila” ili se vozač kretao prebrzo.

Ovaj maj nije bio "srećan" za tramvaje, jer su još dva tramvaja iskočila iz šina: novi turski tramvaj brenda "Bozankaja" iskočio je iz šina u Bulevaru kralja Aleksandra kod Cvetkove pijace. Zadnji modul vozila je proklizao, a kao glavni uzrok navedeno je izuzetno loše stanje šina na tom delu Bulevara. Srećom, nije bilo povređenih.

Samo dan pre incidenta kod Cvetkove pijace, 4. maja, tramvaj na liniji 2 iskliznuo je iz šina kod Pravnog fakulteta u smeru ka Slaviji, što je izazvalo kolaps u tramvajskom saobraćaju.

U februaru 2026, takođe kod Pravnog fakulteta, iskočio je tramvaj, blokiravši saobraćajne trake duž Bulevara.

U januaru ove godine je na staroj okretnici kod Kluza, tramvaj prilikom izlaska sa okretnice i uključivanja na glavni pravac iskočio na skretnici.

Sećamo se i iskakanja novog turskog tramvaja "Bozankaja" iz avgusta prošle godine, koji je iz šina iskočio na kružnom toku Autokomanda, tokom probne vožnje. Prema izveštajima inženjera, uzrok je bila neispravna skretnica koja se tokom prolaska vozila sama vratila u suprotan položaj. U vozilu nije bilo putnika.

U maju 2024. tramvaj na liniji 7 izleteo je na trotoar u Resavskoj ulici, blizu crkve Svetog Marka. Incident se takođe dogodio zbog tehničkog problema sa skretnicom na koju su građani ranije ukazivali.

Stručnjaci i sindikati GSP-a naglašavaju dva ključna faktora za ova iskakanja: zastarelu infrastrukturu na pojedinim delovima mreže, poput neobnovljenog dela Bulevara kralja Aleksandra od Cvetkove pijace do Ustaničke, koji ima duboke rupe i istrošene šine, kao i problematične mehaničke skretnice, koje se ne prebace do kraja ili se prerano vrate u prvobitni položaj dok vozilo još prolazi kroz njih.

Autobuske nesreće

Kada se radi o nesrećama u kojima su učestvovali autobusi GSP, ali i privatni, one su bile fatalnije.

Slučaj četvorododišnjeg Despota je šokirao javnost. Despot Mrđić poginuo je 24. novembra 2020. godine, kada je sa svojom bakom izlazio iz autobusa koji je stajao na stanici u Prvomajskoj ulici u Zemunu. Vozač GSP autobusa na liniji 18 je krenuo dok je dete izlazilo iz autobusa. Despotu je noga ostala zaglavljena u vozilu, koje ga je vuklo nekoliko metara, nakon čega je na mestu ostao mrtav.

Vozač autobusa je isključen iz saobraćaja, tek nakon obrnutog kruga i pređenih 11 kilometara. Tužilaštvo je čekalo celih osam meseci, da bi na kraju podiglo optužnicu protiv njega zbog teškog dela protiv bezbednosti u saobraćaju sa smrtnim ishodom. Iako je za takvo delo predviđena kazna do osam godina zatvora, vozač je dobio četiri godine, da bi ta kazna onda bila smanjena na dve i po.

Početkom maja ove godine, na uglu Bulevara Zorana Đinđića i Bulevara umetnosti sudarili su se autobus GSP i putnički automobil. Prema prvim informacijama sa terena, do udesa je došlo zbog neodgovornog i bahatog ponašanja vozača automobila koji je prošao kroz crveno svetlo i direktno udario u prednji deo autobusa, objavio je Sindikat „Centar ‒ GSP Beograd“. U nesreći je povređen vozač GSP, kao i jedna putnica, koja je zadobila teške telesne povrede.

Prošlog avgusta desila se nesreća sa fatalnim ishodom, kada je u Ulici cara Dušana u Zemunu autobus udario 15-godišnju devojčicu, nakon čega je udario u nekoliko automobila i kuću. Vozač autobusa (60) je uhapšen pod sumnjom da je prošao na crveno i udario na pešačkom prelazu devojčicu koja je prelazila ulicu na njeno zeleno. Devojčica je poginula na licu mesta, dok su povređene još četiri osobe, uključujući trudnicu, stariju ženu i majku sa detetom, koji su prevezeni u bolnicu.

U februaru 2025. u Zemunu je strani državljanin koji je upravljao autobusom javnog prevoza zaspao za volanom. Nakon toga je usledio direktan sudar sa autobusom privatnog prevoznika iz Vršca, u kojem je povređeno nekoliko putnika.

U martu 2023. vozaču GSP-a (59) pozlilo je tokom vožnje autobusa na liniji 56 na uglu Trgovačke i Šavničke ulice. Izgubio je svest i preminuo za volanom, nakon čega je nekontrolisano vozilo izazvalo lančani sudar sa šest automobila, pri čemu je povređeno 17 osoba. Krivični postupak nije ni pokrenut, odnosno zvanično je obustavljen. Prema zakonu, krivični postupak se ne može voditi protiv preminulog lica. Putnici i vlasnici oštećenih automobila su svoja prava i nadoknadu materijalne i nematerijalne štete ostvarili isključivo kroz parnične postupke (građanske parnice) protiv GSP-a i osiguravajuće kuće kod koje je vozilo bilo osigurano.

U septembru 2021. autobus na liniji 77 je zbog tehničkog kvara (takozvane "turaže" ili iberturaže motora) izgubio kontrolu, uleteo u park u Ulici Čingrijinoj i udario u parkirane automobile. Povređeno je nekoliko osoba, među kojima je bilo i dece koja su se nalazila u parku. Kada autobusi GSP-a dožive kvar poznat kao "iberturaža" (nekontrolisano podizanje broja obrtaja motora, gde kočnice otkazuju), sudski procesi u Srbiji po pravilu nailaze na pravni zid. Gotovo nijedan slučaj "iberturaže" (uključujući incidente u Čingrijinoj ulici) nije dobio osuđujući sudski epilog za vozače. Razlog je što mašinska veštačenja najčešće utvrde da je reč o iznenadnom i nepredvidivom tehničkom kvaru elektronike ili motora koji vozač nikakvom reakcijom nije mogao da spreči. Krivična odgovornost vozača se u tim slučajevima isključuje, jer nema njegove lične krivice ili nemara.

Privatni prevoznici

I privatni prevoznici bili su učesnici više saobraćajnih nesreća, od kojih je jedna od najbizarnijih tragedija iz 18. marta 2024, kada se u Bulevaru oslobođenja otkačio točak sa autobusa i usmrtio ženu koja je stajala na trotoaru.

Ovaj stravičan incident ostao je upamćen kao jedan od najdrastičnijih primera neispravnosti vozila u beogradskom javnom prevozu.

Udes je izazvao autobus na liniji 78 (Banjica–Zemun), koje nije pripadalo direktno GSP-u, već privatnom autoprevozniku "Banbus d.o.o.", koji je bio angažovan u sistemu gradskog prevoza. Tokom vožnje u smeru ka Autokomandi, sa autobusa se potpuno otkačio zadnji levi točak. Točak se kotrljao niz ulicu 20 do 30 metara, a potom je velikom brzinom uleteo na trotoar i pokosio dve žene koje su mirno hodale stazom. Najteže je prošla V.J. (69), koja je usled siline udarca zadobila povrede opasne po život. Hitno je operisana u Urgentnom centru, ali je nažalost preminula narednog dana, 19. marta 2024. godine. Druga žena je prošla sa lakšim povredama.

Slučaj je preuzelo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a istraga se fokusirala na tehničku ispravnost i nemar u održavanju. Dan nakon nesreće uhapšen je I. R, odgovorno lice za tehnički pregled i mehaničar u firmi "Banbus". On je bio zadužen za obavezni dnevni pregled vozila pre nego što je autobus pušten u saobraćaj. Teretio se za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Saobraćajni i mašinski veštaci su radili analizu kako bi utvrdili da li je do otpadanja točka došlo usled zamora materijala, pukotine koja je odranije postojala, ili zbog katastrofalne greške pri montaži točka (loše zategnuti šrafovi).

Sindikati i stručnjaci za bezbednost su tada javno ukazali da odgovornost ne može snositi isključivo mehaničar. Otvoreno je pitanje kako Inspekcija Sekretarijata za javni prevoz Grada Beograda kontroliše privatne firme i u kakvom se stanju zapravo nalaze vozila koja prevoze Beograđane.

Ova nesreća je izazvala ogroman revolt javnosti i ostala zabeležena kao prelomna tačka nakon koje su počele rigoroznije vanredne kontrole vozila svih privatnih prevoznika na beogradskim ulicama.

U januaru prošle godine, sudarila su se dva autobusa privatnih prevoznika na autobuskom stajalištu na uglu Vojvođanske i Gandijeve ulice.

U ovom udesu povređeno je čak 18 osoba. Istraga i sindikati su utvrdili da su obojica vozača u tom trenutku bili strani državljani iz Šri Lanke.

Prekoračenje radnog vremena: I do 14 sati za volanom

Nakon učestalih udesa, sindikati GSP-a i saobraćajni stručnjaci izneli su alarmantne podatke o radu privatnih autoprevoznika u Beogradu: ekstremno prekoračenje radnog vremena.

Predstavnici sindikata su javno ukazali da je "javna tajna" da vozači kod određenog dela privatnih prevoznika provode između 12 i 14 sati dnevno za volanom. Firme na taj način angažuju jednog vozača umesto dva kako bi uštedele novac, što drastično ugrožava bezbednost.

Zbog masovnog odlaska domaćih šofera u inostranstvo, privatni prevoznici su uveli veliki broj vozača iz Šri Lanke, Indije i Nepala. Struka upozorava da ovi vozači često ne prolaze dovoljan period adaptacije na specifične uslove i rute beogradskog saobraćaja.

Prisutni su i problemi sa tehničkim održavanjem. Pored GSP-a, i kod privatnih prevoznika se dešavaju incidenti sa samozapaljivanjem motora i otkazivanjem kočionih sistema na starijim vozilima.

Sve ove nesreće pokrenule su zahteve sindikata prema Upravi saobraćajne policije za sprovođenje rigoroznih tehničkih i inspekcijskih kontrola nad radom privatnih konzorcijuma.

Kazne za privatne prevoznike

Za kažnjavanje privatnih prevoznika primenjuju se dva različita pravna mehanizma: ugovorne kazne i penali koje propisuje Grad Beograd kroz ugovore o javno-privatnom partnerstvu, i oštre novčane kazne koje izriče saobraćajna inspekcija na osnovu državnog zakona.

Grad Beograd (preko Sekretarijata za javni prevoz) sa privatnim konzorcijumima ima potpisane višegodišnje ugovore. Ukoliko se utvrdi njihova odgovornost za udes, tehničku neispravnost ili propuste u radu, grad primenjuje sledeće mere: novčani penali po pređenom kilometru, jer Grad prevoznicima plaća uslugu po pređenom kilometru.

Kada se utvrdi prekršaj (npr. vozilo nije izašlo na trasu, isključeno je zbog neispravnosti ili je izazvalo udes), Grad prevozniku odbija ozbiljne novčane iznose od mesečne isplate.

Najstroža mera je jednostrani raskid ugovora. Ako privatni prevoznik učestalo krši bezbednosne protokole, ne održava vozila ili nema dovoljan broj vozača, Grad ima zakonsko pravo da trajno raskine ugovor i posao dodeli drugom prevozniku na javnoj nabavci

Ako vozilo privatnika ošteti gradsku infrastrukturu (stajališta, stubove, tramvajsku mrežu), Grad kroz parnični postupak ili aktivaciju bankarskih garancija prevoznika naplaćuje kompletnu štetu.

Prekoračenje radnog vremena vozača (vožnja od 12 do 14 sati dnevno), saobraćajna policija i inspekcija primenjuju Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima. Kazne za firme i odgovorna lica u slučaju nepoštovanja odmora i varanja sa tahografima su izuzetno visoke: za firmu (pravno lice) zaprećene su kazne od 300.000 do 1.000.000 dinara za preduzeće koje tera vozača da vozi duže nego što je dozvoljeno ili ne vodi pravilnu evidenciju. Za direktora/vlasnika (odgovorno lice u firmi) kazne se kreću od 20.000 do 100.000 dinara. Za samog vozača, ukoliko pristane na prekovremenu vožnju mimo zakona, vozač se kažnjava novčano sa 20.000 do 50.000 dinara. Ako se utvrdi manipulacija tahografom, kazna za firmu iznosi do 500.000 dinara.

Sve ove nesreće pokreću pitanje koliko su ljudi u Beogradu bezbedni i šta Grad čini što bi moglo da smanji njihov broj.