Hronologija slučaja Mali: Kad odbrana doktorata iz slušaonice pređe u sudnicu

A kako je sve počelo? Spornu doktorsku disertaciju pod nazivom „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije” Siniša Mali odbranio je 12. juna 2013. godine na Fakultetu organizacionih nauka. Elektronsku verziju doktorskog rada Siniše Malog možete pogledati OVDE.
Mentor tadašnjem savetniku za ekonomska pitanja prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića bio je redovni profesor FON-a dr Jaško Ondrej, dok su preostala dva člana komisije bili vanredni profesor sa istog fakulteta dr Slađana Barjaktarević Rakočević i redovni profesor Ekonomskog fakulteta dr Dragan Đuričin.

Da epilog odbranjene doktorske teze ne bude onakav kakvim se nadao Mali pobrinuo se 9. jula 2014. godine profesor Raša Karapandža, koji je u svom autorskom tekstu „Velike tajne Malog majstora – Ili kako je Siniša Mali ukrao doktorat“ izneo sumnje u originalnost rada. Pozivajući se na rezultate analize pomoću tri različita servisa za detekciju plagijata (ithenticate.com, turnitin.com i grammarly.com), Karapandža je javno izneo tvrdnju da je „doktorska teza gospodina Siniše Malog jedan od najgorih plagijata sa kojim je srpska javnost imala prilike da se do sada susretne“.

Karapandža: Gospodin Siniša Mali veliki je plagijator

„Studentske radove čitam poslednjih desetak godina. To mi je posao. U svojoj karijeri nikada se nisam suočio sa količinom prepisivanja kakva je prisutna u doktorskoj tezi gospodina Siniše Malog“, naveo je Karapandža u autorskom tekstu.

Detaljno opisujući rezultate do kojih je došao analizom rada, Karapandža je istakao da „na gotovo svim stranama disertacije postoji određeni procenat neoriginalnog teksta, a na više od jedne trećine strana svoje doktorske teze Mali je prepisao čak 33 odsto ili više teksta“. Pojedini delovi rada, konstatovao je Karapandža, prepisani su čak i sa stranica Vikipedije.

„Uz toliku količinu plagijata ova doktorska teza teško da može da se nazove vlasništvom Siniše Malog – jer veliki deo teksta on nije ni napisao. Gospodin Siniša Mali veliki je plagijator“, poentirao je Karapandža.

Na navode profesora Karapandže ubrzo je reagovala akademska, ali i šira javnost, pa je prošireni rektorski kolegijum zatražio od Fakulteta organizacionih nauka da se izjasni po pitanju javno iznetih sumnji u originalnost rada Siniše Malog. Članovi komisije koja je odobrila spornu doktorsku disertaciju istakli su u izveštaju da navodi u medijima nisu verodostojni. Nastavno-naučno veće FON-a je taj izveštaj u novembru 2014. usvojilo i prosledilo Univerzitetu.

Priča o doktoratu Siniše Malog nastavlja se 2016. godine, kada je na inicijativu Univerziteta u Beogradu formirana Etička komisija FON-a, od koje je traženo da se izjasni po pitanju prijave plagijata Malog. Komisija je odbila zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja kao neosnovan i konstatovala da rad „sadrži određene propuste u načinu citiranja iza kojih ne stoje nečasne namere“, ali Univerzitet nije prihvatio to mišljenje, pa je početkom 2017. godine od FON-a zatražio da formira Stručnu komisiju koja će detaljno analizirati doktorat.

Stručna komisija, koja je formirana tek dve godine kasnije, donela je u martu 2019. godine zaključak da je plagirano 6,97 odsto disertacije i da rad nije plagiran u dovoljnoj meri da bi bio osporen. Ipak, posle četiri žalbe, od kojih je jednu potpisalo više od 140 profesora i docenata, Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta vratio je FON-u doktorat Siniše Malog na ponovno odlučivanje.

Stručna komisija nije promenila mišljenje, ali je u oktobru 2019. godine Etička komisija FON-a predložila da se zbog „postojanja elemenata neakademskog ponašanja u doktorskoj disertaciji“ Mali javno opomene. Većina profesora ipak je bila za nešto strožu kaznu – javnu osudu, ali tu odluku Naučno-nastavnog veća FON-a dekan nije sproveo u delo.

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu jednoglasno je u novembru 2019. utvrdio postojanje neakademskog ponašanja Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije jer je u delu tog rada „doslovno preuzimao tekstove, odnosno cele pasuse iz tekstova drugih autora, bez navođenja imena tih autora“. Odbor je stoga zatražio poništavanje njegove diplome, što je Senat Univerziteta kasnije i prihvatio.

Upravni sud se pozvao na proceduralne razloge

Tada je reagovao i Siniša Mali, koji je na odluku organa Univerziteta uložio žalbu Upravnom sudu u Beogradu. U junu 2021. godine Upravni sud je poništio odluku Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu da je doktorat ministra finansije Siniše Malog plagijat i predmet vratio na ponovno odlučivanje.

Iz obrazloženja presude Upravnog suda moglo se zaključiti da je odluka Odbora o doktoratu Siniše Malog poništena iz proceduralnih razloga. Između ostalog, navedeno je da rešenje Odbora BU kojim je osporen doktorat nije doneseno u skladu sa aktima Univerziteta.
Nakon presude Upravnog suda iz juna 2021. procedura je ponovo sprovedena, da bi 22. decembra 2021. godine Senat Univerziteta u Beogradu doneo novu odluku da se doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog poništi zbog neakademskog ponašanja.

Kako će na novu presudu Upravnog suda reagovati Univerzitet u Beogradu ostaje da se vidi, ali je već sad gotovo izvesno da sudskim osporavanjem odluke o poništavanju doktorata Siniše Malog neće biti stavljena tačka na slučaj „plagijat“.