Humanitarni podvizi za pomoć deci: Trčanje od Niša do Atine, kroz pustinju u Maroku i osvajanje Kilimandžara

Za podvige na koje kreće, potrebna je dugogodišnja fizička priprema. Nikolić navodi da je ceo život u sportu i da ima iskustvo, ali i da je potrebna psihička spremnost.

Kao jedan od najtežih izdvaja trčanje kroz pustinju u Maroku. "Borili smo se da sakupimo novac za malog Maksima iz Niša. Poduhvat je trajao preko 30 dana i uspeli smo da sakupimo iznos za njegovo lečenje", istakao je.

Sve je počelo 2018. godine, kada je krenuo u prvi poduhvat kako bi skrenuo pažnju javnosti. Trčao je od Niša do Atine, a tokom tog puta prikupljen je celokupan iznos za lečenje devojčice iz Aleksinca.

"U humanitarnoj fondaciji pronađemo bolesno dete i apelujemo na ljude da doniraju i šalju poruke, a kada pokrenete neki gotovo nemoguć poduhvat u koji se retko ko usudi, privučete veliku pažnju javnosti, medija. Kada se svi udružimo, možemo da napravimo čudo. Što je duže traje poduhvat, to je veća šansa da se sakupi celokupan iznos", objašnjava za N1 Nikolić.

Ističe i da je sa prijateljem prošlog septembra preveslao Jadransko more za četiri dana. Kroz celu Srbiju i Crnu Goru vozili su bicikle, a zatim i trčali. Ukupno su prešli 2.450 km i prikupili 20.000 evra za decu obolelu od raka.

"Donirali smo NURDOR-u, a onda su oni doprineli sa još 25.000 evra i nabavili najbitniji deo jednog aparata za lečenje Kliničkom centru u Nišu", naveo je.

Nikolić dodaje i da je sa svojom humanitarnom fondacijom "Zajedno možemo" počeo da gradi sedam novih kuća za decu koja su živela u lošim uslovima ili starijima kojima su izgorele kuće.

"Zbrinuli smo više od trideset porodica za kratko vreme, u vidu sređivanja kuća, kupatila. Najdraža priča mi je za malog Dušana iz Titela – on je divan momak, pametan, kulturan, a kada sam video da radi na deponiji i sakuplja svašta kako bi imao džeparac, zgranuo sam se i podsetio me je na mene kada sam bio u njegovim godinama i radio sve da bih preživeo”, ispričao je naš sagovornik.

Marko ističe da je imao teško detinjstvo, te ga je upravo to pokrenulo da počne da se bavi humanitarnim radom. "Želim da pomognem koliko mogu i da pružim deci nešto što meni niko nije pružio kada sam bio u njihovim godinama", kazao je.

"U početku noćima nisam mogao da spavam, svi ljudi u humanitarnim organizacijama rade veoma odgovoran posao i na nas utiču sve scene koje vidimo, jer posvetimo sve vreme koje imamo da nekome pomognemo. Kad zateknete prizor - porodicu bez struje, kupatila, sa decom koja nemaju šta da jedu... To mnogo utiče na mene, ali samo stvorim sliku šta mi je krajnji cilj", priča on.

Tokom požara u julu, na terenu je bio četiri dana i pomagao da se pogođenom stanovništvu dostavi hrana. "Jednom je padala kiša i bilo je veliko nevreme, a ostalih dana su bile temperature preko 35 stepeni, ali nas ništa nije sprečilo da podelimo pomoć i zbrinuli smo kad je u pitanju hrana preko 50 porodica u Žitorađi, Prokuplju i Kuršumliji", dodao je.

Prošle godine, sa koleginicom Tamarom Misirlić, dve nedelje je proveo u Ugandi. "Kada smo došli, sačekali su nas pretužni prizori dece koja jedu pirinač samo za vreme praznika. Nahranili smo preko 400 dece i nekoliko sela su dobila pijaću vodu", ispričao je Nikolić.

Iako živi i radi već osam godina u Kuvajtu, Nikolić ističe da ne želi da zaboravi ono što je nekada bio.

"U početku sam, pre osnivanja fondacije, davao novac iz svog džepa za humanitarne poduhvate kako bih nekome spasio život. Meni su bitna deca i ništa više", zaključuje.