Ubrzo nakon što su prošlog meseca uhapsili čoveka osumnjičenog da je vodio kriminalnu bandu u vezi sa serijom ubistava koja su uključivala odsecanje glava i mučenje, srpski policajci izvršili su prepad u, kako smatraju, "tajnom šteku bande": prostoriji nalik na bunker na stadionu koji koristi FK Partizan, piše Njujork tajms.

Prostorija koja se nalazi u zatvorenom restoranu ispod tribina zapečaćena je kao mesto zločina nakon što su istražitelji u potrazi za dokazima veza između fudbalskih huligana i organizovanog kriminala tamo pronašli oružje, navodi Njujork tajms.

Zid je premazan belo-crnom bojom sa imenom koje navijači Partizana koriste za sebe: „Grobari“.

Ime je, navodi Njujork tajms, zasluženo. Srpski ljubitelji fudbala, bar oni koji su se u pretpandemijskim danima gurali na južne tribine Partizanovog stadiona i na isto tako anarhičnu severnu stranu arene koju su koristili njegovi beogradski suparnici, Crvena zvezda, već dugo imaju reputaciju nasilja.

Francuski navijač koji je doputovao u Beograd 2009. godine da bodri svoj tim Tuluz u utakmici protiv Partizana umro je nakon što je pretučen gvozdenim šipkama i lancima za bicikle. U tom slučaju za ubistvo je osuđeno 14 navijača Partizana, podseća se u tekstu i ocenjuje da su nasilne tendencije učinile su navijače, posebno dve rivalske beogradske ekipe, moćnom snagom na ulici i u burnoj politici zemlje.

Pitanje koje sada proždire Srbiju je šta je dovelo do hapšenja prošlog meseca Veljka Belivuka, za koga se sumnja da je kriminalac i vođa grupe nasilnih navijača Partizana. Dugo je radio nekažnjeno, a izveštava se da je imao bliske veze sa vladom i snagama bezbednosti, navodi Njujork tajms i dodaje:

U Vladinim saopštenjima, Belivuk je brutalni mafijaš čije hapšenje signalizira odlučnost da se obuzda kriminalni sastav koji je pomogao podgrevanju stravičnog nasilja u balkanskim ratovima devedesetih, izvršio atentat na reformistički nastrojenog premijera 2003. godine i ometao srpski napor da se postane normalna evropska zemlja.

„Naša poruka je da smo završili sa ovom bandom“, izjavio je 6. marta predsednik Aleksandar Vučić, koji je navijač Crvene zvezde i koji je priznao da se svađao na utakmicama u prošlosti, nakon što je državna televizija emitovala grozne slike odrubljenog leša i telo mladića sa tetovažom Crvene zvezde na nozi – navodne žrtve bande gospodina Belivuka, piše Njujork tajms.

Istražitelji su takođe povezali Belivuka sa decenijskim ratom droge između dva suparnička kriminalna klana nad kontrolom unosne rute trgovine preko Jadranskog mora od suseda Srbije Crne Gore do zapadne Evrope.

Vladina verzija zašto su Belivuk i 16 njegovih saradnika uhapšeni, međutim, zgrozila je one koji prate rad srpskih fudbalskih klubova i njihove navijače, od kojih su najnasilniji poznati kao „ultrasi“.

„Naše fudbalske huligane kontroliše država – oni rade ono što im država naredi“, rekao je Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“, glavnog udruženja igrača Srbije.

Rekao je da su nasilni navijači poput Belivuka toliko zastrašujuća sila da je kontrola nad njima uvek bila prioritet svake vlade koja želi da izbegne nevolje i ostane na vlasti.

Belivuk je bio sredstvo vlade, rekao je, koristio se za razbijanje opozicionih skupova i pružio uličnu sigurnost za inauguraciju Vučića 2017. godine.

Ana Brnabić, srpska premijerka, rekla je u intervjuu da je Belivuku meta bio gospodin Vučić, daleko od toga da je bio partner.

„Imam kredibilne informacije da je njegov život bio u opasnosti“, rekla je.

„Bilo je krajnje vreme da se deluje zbog svih pretnji organizovanog kriminala“, dodala je.

Ali priznala je da su kriminalne bande razvile „jake veze“ sa državnim i bezbednosnim strukturama i da se sada istražuju i iskorenjuju.

„Očigledno je da mafija ne bi bila toliko jaka da nije imala podršku u vladi“, rekla je ona.

Dodatak široko rasprostranjenom stavu da gospodin Vučić nešto skriva, međutim, bila je i opaka kampanja klevete u provladinim medijima usmerena na one koji su osporili predsednikovu priču o direktnom suzbijanju organizovanog kriminala, navodi list.

Vladimir Vuletić, beogradski profesor prava i bivši potpredsednik Partizana, koji je izašao u javnost sa optužbama za vladinu saradnju sa uhapšenim vođom bande, svakodnevno je blaćen u tabloidnim novinama koje podržavaju gospodina Vučića, piše Njujork tajms. Gospođa Brnabić je porekla da je kampanju organizovala vlada.

Tabloidi su napali i KRIK, izuzetno cenjenu grupu istraživačkih novinara koja godinama izveštava o vezama između vladinih zvaničnika i bande gospodina Belivuka.

Stevan Dojčinović, glavni urednik Krika, rekao je da su organizovani kriminal u Srbiji – i vladini zvaničnici – odavno povezani sa „brutalnom silom prirode“ koju pružaju fudbalski huligani.

„Političari su se uvek plašili naših huligana. Bez obzira ko je na vlasti, oni uvek sklapaju partnerstvo sa njima“, rekao je.

Međutim, poteškoće u partnerstvu sa huliganima pokazale su se padom bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Pod njegovom vlašću devedesetih, huligani su se ulili u redove paravojnih grupa koje sponzoriše država koje su širile haos u Bosni i na Kosovu nakon raspada Jugoslavije.

Da je gospodin Milošević, kome je gospodin Vučić bio ministar informisanja i čije su službe bezbednosti blisko sarađivale sa huliganima i kriminalcima, bio u ozbiljnoj nevolji, postalo je jasno kada su ultrasi Crvene zvezde počeli da skandiraju „Slobodane ubij se!“ na utakmicama, podseća se u tekstu.

Milošević je izgubio vlast 2000. godine nakon što su ultrasi predvodili studente i druge demonstrante u jurišu na zgradu parlamenta u Beogradu, dodaje se.

Kada je Jugoslavija, čiji je tada deo bila Srbija, počela da se raspada krajem 1980-ih, rani znak predstojećeg rata pojavio se u maju 1990, kada je Crvena zvezda putovala na utakmicu u Zagreb, glavni grad susedne jugoslovenske republike Hrvatske. Utakmica je prekinuta nakon što su suparnički navijači zapalili stadion.

Među navijačima Crvene zvezde koji su putovali u Zagreb na utakmicu bio je i gospodin Vučić, koji se kasnije pohvalio da se „često tukao“ na utakmicama.

Gospodin Poledica, šef udruženja fudbalera, rekao je: „Naši političari se uvek plaše stadiona i njegove strašne moći. Znaju da se svako nezadovoljstvo na stadionu može brzo proširiti na ulicu. Oni to žele da kontrolišu “.

Dodao je da ne zna zašto su se vlasti okrenule protiv Belivuka, ali nagađa da su Belivuk i njegovi sledbenici otišli ​​predaleko.

„Svi su znali da su nasilni, da su tukli ljude i pretili. Ali odsecanje glava?“, navodi on.

Advokat Belivuka Dejan Lazarević rekao je da njegov klijent još uvek nije formalno optužen i da ne postoje dokazi koji potkrepljuju optužbe za ubistvo, otmicu i druga teška krivična dela koje su protiv njega izrekli zvaničnici.

Gospodin Vuletić, profesor, rekao je da su Belivuk i „Sale Mutavi“, koji je u međuvremenu ubijen, prvi put preuzeli kontrolu nad južnim delom Partizanove tribine ubrzo nakon što je gospodin Vučić postao premijer 2014. godine, i počeli da tuku svakoga ko mu izgovara uvrede.

Sumnje da je Belivuk imao moćne prijatelje u vladi, ili barem za sprovođenje zakona, kako se dodaje, rastu od 2016. godine, kada je uhapšen zbog optužbi za ubistvo, ali je potom pušten nakon što su DNK i drugi dokazi protiv njega ili nestali ili su morali biti odbačeni zbog petljanja.

KRIK je kasnije objavio fotografije na kojima se vidi kako pripadnik srpske žandarmerije, policije, prisustvuje fudbalskim utakmicama sa  Belivukom. U to vreme, policajac je bio u vezi sa višim zvaničnikom odgovornim za Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Ovo partnerstvo sa vladom, rekao je Dojčinović, urednik Krika, raspalo se prošle godine iz nepoznatih razloga, verovatno zbog unutrašnjeg raskola u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci Vučića, čiji su se neki članovi našli u istrazi o Belivuku.

Među onima koje je policija odvela na saslušanje u vezi sa slučajem je i Slaviša Kokeza, predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Kokeza, visoki zvaničnik vladajuće stranke, ranije je bio aktivista u ekstremno desničarskoj nacionalističkoj odeći koju je godinama vodio osuđeni ratni zločinac.

Sav loš publicitet razbesneo je mirne navijače Partizana poput Vladimira Trikića. Šetajući Dorćolom, pokazao je murale umetnika, pozorišnih reditelja i pesnika koji su navijali za klub. Partizan je, iako usko povezan sa bivšom jugoslovenskom vojskom, „uvek bio tim za intelektualce“, kaže on.

Za obične navijače Partizana, Belivuk nikada nije bio pristalica, već uljez koga je Vučić poslao da kontroliše i diskredituje rivale svog tima, navodi Njujork tajms.

Na utakmici Partizana u Beogradu prošle nedelje, održanoj pred uglavnom praznim tribinama zbog pandemije, Zoran Krivokapić bio je jedan od nekolicine navijača koji su uspeli da uđu na stadion. Rekao je da je prisustvovao svakoj domaćoj utakmici već 47 godina, a za uspon i pad gospodina Belivuka krivi, kako je rekao, predsedikovu ličnu osvetu protiv Partizana.

„Želi da uništi Partizan i pusti Crvenu zvezdu da se digne“, rekao je.